уторак, 26. септембар 2017.

Плави немири

Волим када јутро заискри
исконским тајнама равнице
и када таласи житни
досегну висину неба.

Волим када се брегови далеки
јаве одјецима дивљине
и када планине стресу
јаде
па замиришу
душом слободне чистине.

Волим када тиха река
коритом тамним ваља
тајне муљевитог дна
и
када ниско  њен глас пролети.

Волим када се море узнемири
када заиграју
дубоко скривени плави немири
а морске пене загрљаји
дотичу
мене,
тебе,
нас...

4 коментара:

  1. Откривам "ДРУГУ" Весну. Јако ми се допали стихови. Враћао сам се и са дреугим читањем откривам песникињу!

    ОдговориИзбриши
  2. Захваљујући једној Веселинки и једном Душану! Хвала!

    ОдговориИзбриши

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!