четвртак, 13. јун 2019.

Negde ispod plavog neba

Negde
Ispod plavog neba
Spava pokrivena izgubljena pesma.

Ne skriva se
Ne taji lepotu ispod pokrivača
Ne traži dodir oka
Ne traži glas

Ćuti i čeka.

Vraćala se sa posla laganim korakom. Vrućina koja je harala  preteško je padala po njenoj kosi i telu. Na momente se činilo da je Saharska toplota na neobičnim krilima doletela iz daljine, pa da se pustila na prostore Panonije. Asfalt je zračio dodatu toplotu. Zidovi takođe.
Srećom, pa su lake baletanke imale gumeni đon, inače bi, bar joj se tako činilo, toplota asfalta dodirivala tabane.
U ruci je nosila plastičnu kesu sa kupljenim kobasicama, ne zato što  su joj se jele, već što su se brzo spremale, i parče belog neslanog kriška sira. Šarenu torbu je prebacila preko ramena, da bi slobodna ruka mogla dopustiti bogatstvu lepeze koju su činile građevine Barselone  snagu stvaranja povetarca s mirisom  tamjana veličanstvene katetdrale.
Nije se mogla odupreti mislima koje su navirale i stvarale jednu sasvim  novu magijom začinjenu sliku letnjeg dana. Pred očima joj je izletela slika beskrajnog morskog plavetnila solunske luke. Bio je isti topao dan, iste baletanke i lepeza, razlika je bila u  malom slamnom šeširu. Slika je bila stvarna toliko da je čula galebov krik i osetila milovanje morskog  povetarca na svom licu. Osmehnula se i jače zamahala lepezom ( slika Barselone se čudom uklapala).  Vetar stvoren čarobnim štapićem je pričao o svetlosti osunčane plaže, o belom kamenu morske obale i kočijama koje su  ispod razgranate krošnje palme čekale turiste. Pričao je i o nekim tužnim morskim lađama.
Jače je zamhala. Pojačao se galebov krik praćen muzikom iz malog kafića. Zamirisao je roštilj.
Otvorila je oči. Goreo je vazduh. Ušla  je u ćevabdžinicu i poručila dve pljeskavice. Sela je na pletenu rastan stolicu.
Nestalo je more, luka i galebovi.
Crna mačka je ležala u hladovini postavljenog suncobrana. Izvadila je paketić kupljen u mesari. Mačka se bezglasno proteglila očekujući da će biti oterana. Umesto toga dočekala je mesni zalogaj.
Vrućina se pojačavala. Pokupila je nov paket i nastavila put kući. Na vratima ju je dočekao pas obrastao gustom dlakom  s isplaženim dahtavim crvenim jezikom.
- Prvo vode tebi...baš ti je toplo...čudan si ti drug...a nemaš  ni tri razreda osnovne škole...

Нема коментара:

Постави коментар

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!