Uvreda

-Jesi li video ovog?
-Video sam.
-A jesi li video nju?
-Video sam!
-Šta kažu? Divlje horde?
-Divlje horde? Ako nastavi ovako da nas hrani postaćemo horde, ali divlje nikako! Nismo mi od te sorte! Baš nas je uvredio!
-Šta nam je doneo?
-Čekaj da izađe...po mirisu bih reko da je kožurica od šunke.
-Dobro je da je promenio, stalno mi se slanina podrigivala.
- E, podrigivala, dok si jeo nije ti smetala.
-Pa dobro nije. Ali ne valja uvek jesti isto.
-Ne valja. Šunku baš voooolim!
-Evo ga, izašao je, sačekaćemo malo da  se slučajno ne vrati, i da se onaj njegov pas umiri, da nas ne oda:
- Ti se bojiš psa? Psi ne hvataju nas! Ovaj merka samo ptice. Mi smo bezbedni.
- Ćuti ! ....Možemo da krenemo, ali pažljivo, imamo mi više pameti od njih dvoje zajedno!  Lako ćemo uzeti ono što nam treba!
- Koji je ovo dan da nas hrani?
-Prvo nije ni znao da nas hrani, hi hi, hi...mislio da je napravio rupu na psećoj hrani...a tek orasi...što ih volim... Sad je počeo da postavlja neke čudne sprave. Čuo sam ga da jauče, pričkinuli mu se prsti...
- Na spravama nam ostavlja hranu već treći dan, lepo, uredno, doručak, ručak, večera... Dosta priče! Idemo. Gladan sam. Šunka čeka.
.
Žena je krenula u izvidnicu.  Tiho je otvorila vrata i došunjala se do mišolovki. Bile su prazne. Pod limenim krovom nove šupe toplina se prostrla u sve kutke. Trag otopljene masti sa šunke, je bio jedini trag posluženja koje je značilo ručak.
Mišolovke su bile prazne,  ni miševa , ni šunke nije bilo.

-Imaš pozdrav iz šupe!
-Zar?
-Da pozdravili te  miševi i zahvalili se na  ručku. Kažu možeš da počneš sa spremanjem večere!