Staza

Taložim tišinu po dvorištu osunčanom

Okitilo se belim drvo višnje
Dunja se  sprema da svoju decu pusti u svet.
Mnoštvo pčela zuji
A pas vreba prkosne vrapce.

Na tankim granama sive ptice razgovaraju.
Premišljaju
Gde će sviti gnezdo.

Pomogla bih im, rekla,
Dala savet.
Razgovarala
Raspredala priče
Svojih puteva.

Ćutim.
Gledam.

Ne znam.

Staza je moja pokrivena istim koracima
Grana raspuklih želja odletelih cvetova
Slika traži posmatrače
Duša želi prostranstvo.

Bogatim stazu koracima.

Slika na svili : Nebeske njive