U gubitku osmeha caruje tugom obojen dan
U umornim rukama kraljevstvo nemoći blista
A u gubitku svetlosti vlada tama.
Negde gde su trave osušene
Surovi kamen ranjava korake
Negde gde je cvet pao u zaborav
Korov obuzima duše
A nerazum kolo vodi.
Negde gde jad sniva snove
A usud odnosi pobede
Živi pesnik.
Njegova bol prerasta u pesmu.
On peva.
Fotografija Dragan Đukanović- Na Dučićevom grobu
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!