четвртак, 11. март 2021.

Slika kupovine

 Dobro naoružana,  po drugi put se spremno uputila u bitku. Jakna postavljena
veštačkim krznom, termo čarape, cipele obložene čupavim vatelinom, šal i pod obavezno maska. Kapu nikada nije nosila, ni podnosila. Nezaboravni detalj su bile naočare, sa sve debljim staklom.

Neutralni posmatrač bi rekao da to što su fotogrej ne predstavljaju nikakvo obezbeđenje  za vlagu koja se hvtala dok je disala preko maske- trostruko postavljene, radi veće bezbednosti i odbrane od dosadne korone. Takođe bi isti mogao kroz napregnuti sluh čuti rojenje misli u njenoj glavi: 

-Dakle ne mogu da verujem. Sija zvezda s plavog neba, hladno, na suncu toplo. I toplo i hladno u jednom, da ne kažem dva u jedan.  Osećaj toplote na hladnoći i obrnuto.  Opet do iste radnje. Još da pitam da li je stiglo...Naravno nije, trebalo je, ali nije.  Da li to znači da ću doći i treći put?

 Doći  ću. 

Nema opet, a kad bolje promislim i ne treba mi.

 Šta je ovo da li su mi cipele otežale ili jakna ili sam ja popustila, možda godine, prejak doručak... Zalepio mi se duks ispod jakne za leđa. Mokro...a i znojim se . Da li sam preterala sa oblačenjem??? Požuriću da što pre stignem u  drugu prodavnicu, tamo je sniženje, pa ako ulovim dobro je...

Majko mila, zar danas svi love? 

Da li se deli džabe? Ipak ću ući... 

Jaoj..Ne vidim pored naočara...Magla na njima kao ona u oktobru, stakla se bele...

- Da li vam treba pomoć? 

. Pomoć može. Ne vidim ništa, nemam naočare...

-Kako nemate? Pa na nosu su vam! 

- To nisu te, a i mogli bi biti malo ljubazniji...Naočare i maska ne mogu zajedno...

-Dakle nema vaspitanja...nekultura do nekulture... Dobro je i da dišem...još da mi škrge izrastu...Ovde ne kupujem ništa. Idem u sledeću. Izvadiću ovo što sam stavila, pa neka se ruga nekom drugom... 

Šta je ovo? Toplotni udar? Na koliko im je grejanje? Na sto?  

Obisaću ih, da nabiram nešto voća, pa idem da havtam red na kasi...gužva...da li je danas takav dan ili su svi dani takvi ? Baš kad rešim da izađem iz kuće? 

Toplota prostorije je doprinela da se oznojala ispod teretnog oblačenja, osećala je vlagu tamo gde je nikada nije bilo i gde nikada ne bi trebala da bude...Stala je u red ispred kase...

Ispred kase gužva, red ...da li da ide ili da ostane?

Ipak je ostala. Dok je spuštala voće na traku primetila je da na pakovanju piše kilogram i po, umesto dva,  ...a cene su bile različite. Tražila je da provere-  srećom. 

Izvinila se i pod oblakom pare napustila prodavnicu.

Pravac kući! Za danas je bilo previše!


Нема коментара:

Постави коментар

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!