Dok novembarski vetar
peva svoje pretnje
i raspršuje tragove pokrivene vlagom
zatvaram kapke
puštam da tama povede kolo
da se uzburkane misli slegnu,
a postavljena pitanja dobiju odgovore.
Ne daje novembarski dan
bistre misli, veseli se sivom.
Narasta vetar kroz kasno veče.
Ćutim , dozvoljavam da pitanje zazvoni:
Ima li čovek granice?
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!