Na Zejtinliku

 

Stojim na groblju belom, krstovi oko mene

imena brojna, pod suncem toplim

a kamen priča stare priče

o junacima pod nebom plavim.

Laki lahor s mirisom mora

plava stradanja poje

o junaku srpskom što iz daleka

u daljinu kroz pakao dođe.

U kripti tiho, mirno,

mermer hladni junake čuva

tugu daleku i život dat za druga

za otadžbinu. za slobodu.

Pratim tragove kroz aleju krstova

jednakih u miru svome

briše se čin , selo , grad

svi kao jedan na počinku ispod tuđeg neba.

Mala ispred Golgote srpske

molim oprost pred hrabrošću uspavanih

palim sveće

i duboko udišem slobodu.