Putopis : Sirkeči -poslednja stanica Orijent ekspresa

Sirkeči stanica

Planovi su mnogi , a vremena je malo.

Sati, dani, proleću neverovatnom brzinom. 

Koliko god htela ne mogu da se borim protiv vremena , jednostavno nemoćna sam. 

Nekoliko dana provedenih u Istanbulu je proletelo. Nešto smo videli, nešto je ostalo za neki drugi put.

Za kraj boravka smo osavili posete Egipatskoj (Misir)i Kapali čaršiji. Bogatstvo ponude svojom raznolikošću zbuni čoveka. Prodaje se sve i za svačiji ukus. Da bi se obišla Kapali čaršija potrebno je po mom mišljenju nekoliko dana. Ona datira s kraja petnaestog veka i broji više od četiri hiljade prodavnica. Ako se nađete na istanbulskom tlu u ovoj jedinstvenoj pijaci i vidite nešto što vam se dopada kupite odmah, jer će vam biti potrebno mnogo sreće da  istu prodavnicu  pronađete opet.

Misir ili Egipatska čaršija je nešto manja, ali isto tako natrpana raznolikom robom.  U njoj  se nalazi more najrazličitijih začina  sa svih strana sveta. Tu je obilje sušenog voća i slatkiša u najrazličitijim pakovanjima i najrazličitijih ukusa. Naravno obe su prepune posetilaca. Tu su i ljubazni prodavci koji prate korake potencijalnih mušterija i nude ih svojom robom. 

 

Kapali čaršija

 

Misir čaršija

 

 

 

Unutrašnjost

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Lokomotiva Orijent ekspresa

 

 

 

 

 

 

 

 

Čekaonica

 

Peroni

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ono što sam neizostavno htela da pogledam jeste  poslednja stanica  na evropskoj stani   čuvenog voza Orijent  ekspresa.

Kada se nogom stupi na  pod železničke stanice doživi se pravi vremeplov,  za trenutak se  nađete na  kraju devetnaestog i početku dvadesetog veka,  delite žagor mnoštva putnika iz celog sveta koji su u potrazi za avanturom, poslom, aferama, svetom ili pukim bezazlenim otkrivanjem novih teritorija,opipavanjem orijenta, ukusa, mirisa... 

Kada se putnik Orijent ekspresa našao na Sirkeči stanici, a želeo je svoje putovanje da nastavi dalje na istok, putevima začina i svile, morao je trajektom preko Bosfora do železničke stanice Hajdarpaša koja se nalazi na azijskoj strani.  

 

 

Vitraž iznad ulaznih vrata

Mistika poslednjeg evropskog oderedišta čuvenog Orijent ekspresa pleni, dočeka vas lepo uređena čekaonica, s originalnim vijugavim klupama, tu je restoran sa godinom nastajanja, vitražima , fotografijama čuvenih ličnosti koje su kao destinaciju odredile Istanbul. 

Jedna od najčuvenijih je svakako Agata Kristi koja je odsela u jednom od Pera hotela u Istanbulu i  tamo napisala čuveni roman Ubistvo u Orijent ekspresu. Da ne zaobiđem ni Dejvida Sušeta koji je maestralno odglumio Herkula Poaroa. 

 

 

Nekada se i moja  Kikinda nalazila na liniji ovog čuvenog voza. Ne  mogu, a da ne postavim pitanje kako bi bilo da se zaustavljao u našoj banatskoj ravnici, da je kupio putnike, a da sam ja bila jedan od njih...

Trajektom preko Bosfora

Azija- u pozadini Hajdarpaša

Da bismo pratili korake putnika onog vremena prelazimo Bosfor trajektom i ubrzo stižemo na azijsku stranu.

 

 

 

 

Na našu žalost stanica Hajdarpaša je zatvorena zbog renoviranja, te ne možemo u nju. Šetamo  uz obalu nasuprot  evropskoj, kupujemo čuvene perece sa susamom, delimo priče sa galebovima i bezbrojnim jatima kormorana.  Bezbrojne tačkice na moru su kormorani, a u daljini se pored zgrade Hajdarpaša bele bezbrojni galebovi. A usamljeni golub čeka svoj deo perece. Iako su prvi dani januara počašćeni smo sunčanim vremenom.  Hvatamo mirise orijenta, plavetnilo mramornog mora i priče putnika iz dalekih zemalja,  a  sati lete.

Metro stanica -azijska strana

 

 Za povratak , nismo putnici devetnaestog, već dvadeset prvog veka. Možda je to najveća draž Istanbula, za trenutak se prevaljuju vekovi,  prelaze se vremenske barijere, različite kulture se mešaju, smenjuju se vladari i  tlačeni, oseti se metež istorijskih zbivanja koji na volšeban način brzo stižu u  ipak  burni novi milenijum.

 U dvadeset prvom veku ulazimo u moderno opremljenu metro stanicu, čija pruga ide ispod mora. Bosfor je iznad naših glava, brze pruge ispod. Žalim što  metro ne ide sporije kako bih više uživala u vožnji. Tunel je dug  oko trinaest i po kilometara. Metro ovom trasom  može da preveze sedamdeset hiljada ljudi  na sat.  Za uslove Kikinde nezamislivo kao i mnoštvo ljudi koji ulaze i izlaze, a sve , bar se tako čini pukom turisti, teče besprekorno. 

Iskopine

 

 

 

 

 

 

 

 

Ulaz u metro je trebalo da bude u blizini Hajdaršaine stanice, ali je pomeren zbog arheoloških otkrića. Danas je taj prostor ograđen, sa naznakama da su iskopine iz rimskog perioda...

Naši istanbulski dani su brzo prošli, bliži se povratak uz obećanje da ćemo opet doći. 

Boravili smo u Grand Ahi hotelu. Ovom prilikom pohvaljujem ljubaznost naših domaćina i njihovu spremnost da boravak svojih gostiju učine što boljim i lepšim.

 

 

.

Grand Ahi hotel