У част ЋИРИЛИЦЕ

 

Ћирилица слово моје

Негде између истока и запада

живи почетно слово Аз

велико и мало, прво у низу.

Кроз магле ропства траје

кроз векове се не предаје

захтева част и помирење

међу браћом исте вере.

Негде где патуљци страже чувају

где легенде кроз снове оживљавају

где се бајковите у речи у јаву претварају

где се с горе усамљени вук

духом својим, уз гласа бук

своме имењаку јавља:  ћирилица стоји.

Вук се буди, јеком роду јавља,

па из у порте Храма Светог Марка

поручује да се ћирилица не заборавља.

Кликнимо у глас, писму своме у част

за Ћирила, Вука, Доситеја

писму предака својих одајмо почаст:

пишимо ћирилицу , српску миљеницу

за Манасију, Раваницу, Студеницу

монахову благу реч , писмо Мирослављево

каноне , типике Савине , фрушкогорско Хопово!

У реду као чувар стојим

учитељске године у миру бројим

обојене ћирилицом писмом мојим.