Стојим на гробљу белом, крстови око мене
имена бројна, под сунцем топлим
а камен прича старе приче
о јунацима под небом плавим.
Лаки лахор с мирисом мора
плава страдања поје
о јунаку српском што из далека
у даљину кроз пакао прође.
У крипти тихо, мирно
мермер хладни јунаке чува
тугу далеку и живот дат за друга
за отаџбину, за слободу.
Пратим трагове кроз алеју крстова
једнаких у миру своме
брише се чин, село, град
сви као један на починку испод туђег неба.
Мала испред Голготе српске
молим за опрост пред храброшћу успаваних
палим свеће
и дубоко дишем слободу.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!