Danas mi je stigla zbirka pesama koja nosi naziv Pesnička lira moga kraja. U njoj
se nalazi moja pesma ,,Ravnica". Hvala gospođi Brankici Milovanović na odabiru.
Ko može da ne voli kraj u kome je prvi put udahnuo vazduh?
Ravnica nam je davala i daje, traži samo malo poštovanja i pokoju lepu reč pretvorenu u pesmu. Kao što kaže Brankica Milovanović u svojoj Reči urednika:
,, ...Nadam se da ćete svoj doživljaj rodnog kraja prepoznati u bar jednoj od pesama iz ove zbirke, a možda će neke od vas ovi stihovi podstaći da i vi stvorite poeziju..."
U ovoj zanimljivoj zbirci se nalaze pesme svih krajeva naše lepe Srbije.
Darovi rodnoga kraja su najlepše što čovek može poželeti : pesma, zemlja nebo, ljudi... Moju ravnicu sam videla ovako:
Kroz blistavo jutro odzvanja ravnica
svežom bojom zelenoga klasja peva probuđeni dan
pa nežno miluje život.
Obilje hrane i pesma, bosiljka radostan cvet
u horu kao jedan daruju bogat dan.
Fazan se podiže i kriknu negde u visinu jasno
glasom predaka svojih , pa lakim krilom
osvoji trnjina cvet.
Bulke pustile stabljike okićene crvenim haljinama
pridružile im se glave kamilice
i vlati tek stasale deteline pretvorene u polje.
Zaigrale svrake
vitke, lake, kroz zelene krošnje mladih voćki
odnoseći perjem svojim miris cveta kao poklon nebu.
Drhte u ljubavnom zanosu žbunovi
opeti opet, levo i desno.
Jata vrabaca se dodiruju u letu
pršte perjem
meša se belo i crno, glava sa krilom
ravnica hvata novi dan.
Grabim ravnicu i polja tek niklog kukuruza
blješte listovi obasjani suncem
talasa se klasje zelenog žita
pod lakim dodirima vetra
ječam peva.
HVALA - izgovaram tiho , da samo ja čujem.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!