Putopis : Hram kraljice Hatšepsut

Veličanstven  u svojoj tišini, čistoti i okupanosti pod vrelim nebom i  suncem

južnog Egipta priča priču o ženi faraonu. 

Teku dani, trajanje čovekovo, kroz svoje korito ostavlja tragove koje poštujemo, obilazimo ili ne obraćamo pažnju na njjih. Trudimo se da u brzini dana današnjih grabimo trenutak. Ne odolevamo pomisli da smo jedini pod kapom nebeskom u ludom dvadeset prvom veku koji imaju pravo na sve. Mogućnosti su mnoge, prilike isto tako. Da li ćemo ih otkriti, prepoznati ili ne zavisi od nas samih.

Jedina faraonka među faraonima Kraljica Hatšepsut je prepoznala svoju priliku, a priča o njoj traje već četiri hiljade godina.

Dugo sam se zamišljala kako poklonički hodam njenim stazama, njen hram me je pozdravljao iz raznih dokumentarnih emisija i sa sjajnih fotografija u raznim turističkim reklamama. Kada mi se najzad ukazala prilika.

Štednja za posetu Egiptu je bila duga, ali je želja   da vidimo Gizu, Luksor, Karnak , Dolinu kraljeva, Memnonove kolose i neizostavno Hram kraljice Hatšepsut Da doživimo starinu I osetimo ukuse Egipta, bila duža.  Ipak, isplatilo se višestruko. 

Nekada je postojala aleja sfingi

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Šta je pet godina naspram pet hiljada godina?

Ništa.

Ovo ,,ništa” me je podsetilo na reči našeg vodiča inače Arapina koji izuzetno dobro govori srpski:

,,Vidite šta su oni učinili? A mi ? Ništa!” -na šta je širio ruke u svojoj nemoći.

Na vrhu

Sedamnaestog aprila je došao dan za izlet na jug Egipta. Lepo sam se pozdravila sa hramovima Luksor i Karnak i posle kratke vožnje čamcem preko Nila, se sa grupom turista s našla na tlu Doline kraljeva i najlepšim kamenim biserom u njemu : veličanstvenom hramu prve faraonke. Beleo se i svetleo iz daljine. Govorio je : ,,Došli ste prvi put, doći ćete opet”.

Toplota...

Uštedela sam količinu energije koja mi je itekako bila potrebna da savladam neverovatno visoku temperaturu vazduha tog dana. U Luksoru je bilo trideset sedam stepeni celzijusovih, u Dolini kraljeva je to značilo desetak stepeni više. Otvoreni mini bus na strujni pogon, nas je odneo do podnožja hrama- (zahvalna sam onome ko je smislio).

Trebalo je savladati dugu stazu koja vodi do prvog stepeništa hrama na tri sprata.

Vrućina je izgarajuća. Zalivam se vodom, kvasim košulju, osećam trenutno, ali kratkotrajno olakšanje. S besprekorno palvog neba bez ijednog i najmanjeg oblaka, sunce u pumoj snazi, bez milosti, šalje svoju toplotu na kamen koji je upija. On zrači. Zrači pustinja oko hrama. Sve se pretvorilo u veliku prirodnu saunu, ali bez vremenskog ograničenja ( sad mi je dosta ,pa ću izaći). Hvatam dah, dišem celim telom, a flašica sa vodom je nedovoljna da nadoknadi brzo isparavanje moga tela. Suprug i ja smo se pogledali i potražili predah u mršavoj hladovini početnog zida hrama.

Zapljusnuta toplotom doživljavam odvajanje od tela. Delim se na delove, primoravam se da izdržim i da se suočim sa usponom od nekih tridesetak metara. Odjednom su se senke udružile, potamnile u mojim očima, da bi se sjedinile u jednu svetlu tačku koja je zaigrala i poprimila ljudske obrise. Jasno sam čula glas:

,,Misliš li da bih ja bila faraon, da sam se ponašala ko ti? Da nisam imala snage? Da sam se obazirala na muškarce oko sebe.? Da nisam gazila i utabavala svoju stazu bez ozira na ulog koji sam morala položiti? “

Iz mog žednog grla nije izlazio glas, samo misli: Nisam ja...ne zamerite...

,,Ne postoji ne zamerite! Vidiš li moj hram? Bele stubove na njemu, brojne svodove i stepenište koje vodi do neba? To sam ja. Žena među faraonima. Nosila sam lažnu bradu i oblačila se kao faraon.

Nisam dozvoljavala da me ne poštuju ili da pričaju priče o meni! U inat njima, da pokažem svoju moć, sazidala sam hram na istočnoj strani Nila. To niko nije mogao ! Nije ni smeo. Prkosila sam i ljudima i bogovima!

To sam mogla samo ja!

Sahranjena sam u Dolini kraljeva pored svog oca Tutmosa, kao faraon! Ako su me brisali iz istorije, nije im uspelo. Ostala sam faraon. Moj hram je porušen, pa ponovo sastavljen.

Deo originalnog stuba

To sam ja!

Žena među muškarcima i muškarac među ženama!

A ti ? Da ustaneš i vidiš ono što si namerila i zbog čega si danas ovde! ”

 

 

 

 

 

 

 Stesam se.

Uzimam vodu. Kvasim se. Pijem.

Duboko dišem, sakupljam delove sebe i sa vrelog kamena na kome sam sedela, ustajem. Suprug mi se pridružuje. Krećemo na uspon. Prvi sprat, pauza, drugi , pauza, treći se raspukao svojom lepotom. Dolina kraljeva na dlanu, kamenita pustinja na drugom, nebo južnog Egipta u oku, hram Hatšepsut pod nogama.

Visoki stubovi ukrašeni hijeroglifama koji slave svoju graditeljku , Karijatide Hatšepsut i zagonetni osmeh na njenim kamenim usnama.

Ulazim u glavni deo hrama. Ozvezdano noćno nebo lapis-lazure beskrajne lepote.

Sedam na ostatke kamenih stubova, hvatam dah poslednjim atomima snage, zatvaram oči i zamišljam lepotu mesta onako kako je izgledalo u vremenu njene moći. Uživala je u svojim danima na prestolu od zlata. U rukama je držala simbole kraljevske moći bič i štap. Sedela je uspravnih leđa dok su joj povorke podanika donosili poklone u kutijama od slonovače. Tu su i robovi s darovima Nila, obiljem…Gleda kako urezuju njen kartuš u vitki stub...

,,Jesi li se nagledala? Vreme je prošlo, moramo dalje. “ Mogu ti reći da sam dobro umoran. “

Karijatida sa Hatšepsutinim likom

,, I ja sam, ali mi nije žao.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Hodnici hrama

Unutrašnjost

Fotografija: Dragan Đukanović