Glasnik

 

Kada dođe dan da moje oči izgube sjaj

Moje usne ostanu bez reči

A sećanja zaborave puteve mojih dana

Zaustavi dah.

Poslaću ti ljubav 

Brzinom misli pohvataj tragove

Stavi ih u unutrašnji džep kaputa

Zakiti grančicom trešnjinog cveta.

 

Ćuti pod krilom ždrala

I prikupi korake iz parka prolećnog.

Moja kosa i nestašni  pramen u trenu izlazećeg sunca

Neka tog dana opet zaigraju u oku tvom.

 

Poljska ševa prečiste duše

Će ti pevati mojim glasom

Nataložena tuga će nestati u trenu

Mirno ću utonuti u san.