Putopis - Prohor Pčinjski manastir

Ispred kompleksa

Dok put vijuga prvim snegom pokrivenim putevima, a  predeo odiše savršenom belinom, s nestrpljenjem očekujem da se ukaže pogled na manastir Prohor Pčinjski koji već odavno želim da vidim. 

Odjednom uskim putem preko Kozjaka i nepoznatih, retkih sela dolazimo do platoa na kom ostavljamo auto,  pa se hodočasnički laganim korakom uspinjemo uredno počišćenom stazom do ulaza u kompleks. Iznad glava preko savršene beline,  uzvišenim letom,  jato golubova šumi  znakom dobrodošlice.

Opčinjena lepotom i belinom što predela,  konaka, glavnom zgradom hrama koja se ponosita svojim zdanjem i starim temeljima uzdiže i dominira portom, zaustavljam dah.  

Izgovaram molitvu zahvalna što me je put pokriven snegom doveo pod okrilje savršene čistote.

Na Kozjaku

Nedeljno jutro je obećavalo prisustvo Bogosluženju, no dočekalo nas je iznenađenje. Venčanje je bilo u toku. Tiho smo zauzeli neupadljivo mesto i čekali da se ceremonija završi. Sveštenikov glas je zvonio. Odbijao se svojom jačinom o zidove pokrivene   freskama, a miris tamjana je blagosiljao mladence, njihove goste, pa i nas slučajne prolaznike u želji da osetimo dah svetinje.

  Uspevamo da  napravimo par fotografija uz veliki trud da ne ometamo svečani trenutak. Mladencima smo poželeli sreću, a u duši  poneli žal što nismo imali bolju priliku za istraživanje i odavanje počasti svetitelju, jednom od prvih isposnika ovog kraja. Ostaje nada da će nas put dovesti pod njegov blagoslov.

Ulaz u glavni hram

Glavni hram je podignut na temeljima starim skoro hiljadu godina nad grobom čuvenog svetitelja Prohora i više puta je obnavljan.

Postoji legenda o tome kako je manastir  sazidan: Prohor je bio pustinjak.  Prorekao je  Romanu Diogenu da će postati car,  a ovaj je iz zahvalnosti nad moštima Prohorovim  podigao hram na obroncima Kozjaka na levoj obali reke Pčinje.

U manastirskom kompleksu dominiraju dva konaka  gde se može boraviti i pronaći mir od urbanog svakodnevnog života. 

Ulaz u kompleks

Unutrašnjost

Unutrašnjost

Dok se auto probija kroz snegom  pokriveni put pogledom milujem manastir uz obećanje:  doći ću opet.

Fotografija : Dragan Đukanović