У ритму дијалекта 2023. Песма ,,Корачаду дани моји"

У РИТМУ ДИЈАЛЕКТА 2023.

У ритму дијалекта 2023

У суботу, 25. новембра 2023. године, у Лесковачком културном центру одржано је
треће издање манифестације „У ритму дијалекта”.

Лесковачкој публици представило се 10 аутора који су казивали песме на свом народном говору. Четворо аутора који нису били у могућности да присуствују послали су своје видео-снимке.

Списак аутора и песама које су се казивале на манифестацији:

1. Снежана Томин (Кикинда) – „Исповест”

2. Томислав Ђокић (Скорица код Ражња) – „Вејање пасуља”

3. Светлана Пешић (Власотинце) – „Бм бађава”

4. Срба Ђорђевић (Врање) – „Е-п! Арно збориш”

5. Зорица Еремић (Зрењанин) – „Теглење даске”

6. Виолета Јовић (Ниш) – „Како стареје мати”

7. Радиша Драгићевић (Књажевац) – „Пуца пролет”

8. Весна Ђукановић (Кикинда) – „Корачаду дани моји”

9. Зоран Јовановић (Лесковац) – „Угасло огњиште”

10. Наташа Панић (Пирот) – „Живот”

11. Светлана Праскић (Кузмин, Срем) – „Шором шајке а Дунавом чезе”

12. Веселин Милићевић (Врбас) – „Жеља”

13. Славко Самарџија (БиХ) – „У Вршају”

14. Јелена Станојевић (БиХ) – „Рачанска стихира”

Трочлани жири (професор доктор Тихомир Петровић, мср Биљана Мичић и песник Власта Ценић) једногласно је донео одлуку да награда ,,Драганово перо" припадне Радиши Драгићевићу из Књажевца за песму „Пуца пролет”.

Награду за посебан допринос развоју дијалекатске поезије жири је доделио Виолети Јовић, песникињи из Ниша.

Награду публике за најлепшу песму манифестације добио је Зоран Јовановић из Лесковца за песму „Угасло огњиште”.

Селектор Дејан Ђорђевић је у оквиру пратећег програма говорио о овогодишњој селекцији, као и Зборнику „У ритму дијалекта 2022” који је недавно изашао из штампе.

Манифестацији је присуствовала и др Јована Бојовић Јоксимовић, научни сарадник Института за српски језик САНУ.

Покровитељи манифестације „У ритму дијалекта” су Министарство културе и Град Лесковац.

 

Корачаду дани наши

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 КОРАЧАДУ ДАНИ МОЈИ

Са Снежаном Томин

 

Корачаду дани сиво офарбани

идеду с ђаволом подруку

стојим укочен од смија њиног.

 

Тешке речи смрдиду из

разјапљени уста безуби

још дуваду дах отровни

отет с урасли у коров њива заборављени.

 

Укопо сам корен у рупу без дна

поно на леђа грумен земље суве

испод које спаваду отац и браћа

и мајка коју никад нисам видо.

 

Нигди људи, нигди гласа

нигди да с појави ока сјај

само мачови исукани претиду

и ко гаврани црни грмиду.

 

У инат дишеду млади изданци зове

па свираду песму стару

слушам, бројим ђаволу зубе,

а корачаду дани моји.

Манифестацији је као учесник из Кикинде  присуствовала и Снежана Томин, потпредседник  књижевног клуба "Душко Трифуновић" . Представила се песмом Исповест.

 ИСПОВЕСТ

Канда сам сишо свести,через ове исповести,
ал тако  се у души стисло
па се  од ономад вучем по вароши
ко керче покисло.
Воло сам је,јесам
у шору је таке није било,
на пенџеру ,ко у раму
оста ми њена слика,
Ал’ не стиго даље од њезина плота
па ме саде да вам кажем,
канда и срамота.
Вазда шњиве туда ишо
затицо је кад гођ саму.
„Ех тако ми свих салаша,
моме баби бићеш снаша!“
Ко тесто за гибанице
расле њиве,оранице,
салаш цвето,коњи врани
нерастови и гусани
да освојим срце њено
све по реду одрађено.
Потеро ме андрак неки,
шором, зором, по ускрсу,
ех бећару,угурсузу.
Иберцигер до колена.
Одједаред из авлије
појави се мајка њена,
сва румена брка речи,
све се нешто керебечи.
Па да скратим,пресо ми онај дан
кад сам крено нацифран,
да је просим.
Док сам ја гибицово,
испросише снашу други
неки шпицлов аминово.


 

 

Финална група песника