obamrlih ruku dočekujem san
uz reč iz zaborava i svetlost ugašenu.
Oblaci na noćnom nebu
skrivaju lutalicu, a dveri nebeske
u hladnom zagrljaju dotiču mesec.
Pod glavom sena i potrošen dan
uspomene predane u redu stoje
gacaju kroz dane protekle same.
Pletem snove od dana svojih
utihlim glasom delim reči
zatvaram ključem kutiju uspomena.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!