U moru senki sećanje
razbijeno dužinom dana
skrhano tugom uzima reči
bezglasnim pojem otvara tišinu.
Hvatam dato, namirujem um
kradem trepataj pokriven senkom
na korak dva obrisi isti
nose tuđi lik.
Nestaju seni
koraka mekih u večeri tihoj
duboki udah
i prohladno veče.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!