Putopis: Manastir Koporin

 

Volim kad put vijuga. U traganju za čistijim vazduhom, boljom vodom i odmorom uputili smo se putevima Srbije. Ako se izbegne autoput, napredovanje je sporije , ali uživanje veće i dopušta posetu znamenitostima koje su u blizini rute puta.

Plan je bio da posetimo Koporin- manastir u blizini Velike Plane. Iako smo više puta boravili u Velikoj Plani nije bilo prilike da ga posetimo. 

I eto. 

Pogled pukne, raspršte se minuli vekovi u svetlosti trajanja. Ušuškan uređen, uredan. Iako je početak septembra predivno okićen cvećem i zelenilom. Iznad svega potpuno nenametljiv u svojoj jedinstvenosti.

 U Koporin se može ući na više ulaza, biramo onaj skrovitiji, magičniji u svojoj privlačnosti i tiši. Kamenite staze , ćupovi sa rascvetalim smiljem i vazduh obojen duhovnošću.

 Sve u jednom.

Podignut na razmeđu kraja četrnaestog i početkom petnaestog veka. U vreme vladavine despota Stefana Lazarevića. Mnogo puta je bio rušen  i razvaljivan , da bi na sreću svih nas bio obnovljen i kao takav nas spremno dočekuje. Predivne freske delimično očuvne plene i danas svojom živopisnošću. Tu je niz Svetih ratnika oslikanih moravskim stilom. I freska Stefana  Visokog.

Posle niza arheoloških iskopavanja u osamdesetih godina pronađene su mošti za koje se kasnije utvrdilo da pripadaju despotu Stefanu Lazareviću. Mošti  u  kivotu izloženom  pored ulaza u glavnu koporinsku crkvu privlače veliki broj vernika.

Zatekli smo dva vernika u molitvi , te smo se prvo posvetili razgledanju porte manastira, a tek kasnije istražili unutrašnjost. 

Oseti čovek neki neobjašnjivi mir i blagoslov dok u tišini izgovara molitvu. Naći se malen obuzet ljudskim grehovima  pred istorijskom veličinom Stefanovom je izuzetan blagoslov. 

Kupujemo koporinskog tamjana, pa srećni izlazimo na glavna

Kivot despota Stefana  Lazarevića

vrata te nastavljamo svoj put. 

Šta smo , ako ne pratimo tragove roda svoga? 

 

 

 

 

 

 

 

 

Napisah pesme:

ZA STEFANA LAZAREVIĆA

Pogni se čoveče

klekni pred sinom učenim

pogled svoj nebu podari

gde boravi sin sinova slavnih

gde misao ljubavi duševne caruje

gde se nad rodom suza pušta i moli.

Potom na kolena malen padni

duhom svojim Manasiju i Kalenić dotakni

udahni za sina visokog

koji ispred vremena svoga beše

što ostavi Slovo ljubve narodu svome

što mislen i učen beše

nadvijen nad ponorom strašnim.

Udahni vazduh rezak koji udisaše on

pa do poslednjeg daha odan budi

rodu

na službi

u vremenima zlim.

Dugo ćuteći očisti dušu.

Gospoda moli da

svet među svetima

blagosloven bude .

STEFANU

Juče

Danas

Sutra.

Kao nekada

U danima sivim, teškim

ipak osunčanim znanjem, lepotom

slovom napisanim.

Vreme je tu, neprolazno, neutihlo

glas tvoj šapuće stihove ljubve

davno ispevane.

Kao nekada kada su reči živele

kada je pogled govorio

kada je lahor imao snagu oluje.

Kao kap rose

Obećanje

Ispunjena reč

Kao glas prekora i podrške

Glas oslobođenog

Poslednji udah pred odlazak

Neraskidivo trajanje vremena.

Juče

Danas

Sutra.

Fotografije: Dragan Đukanović