S plava neba uz grak gavrana sivih
preko dana proteklih
dolete zov daljina plavih.
Jasno glasom predaka davnih
slobodara dnevnih, pevača noćnih
s verom u Boga zapisa starih
na večni počinak ispratih
par očiju žutih.
Posvećeno Svetozaru.
Hvala posetiocima ovog bloga. Nadam se da ćete uživati u mojim pričama i slikama na svili. Svaka sličnost sa likovima i događajima je slučajna.
S plava neba uz grak gavrana sivih
preko dana proteklih
dolete zov daljina plavih.
Jasno glasom predaka davnih
slobodara dnevnih, pevača noćnih
s verom u Boga zapisa starih
na večni počinak ispratih
par očiju žutih.
Posvećeno Svetozaru.
Na svakodnevnom putu kroz kadrove koje brzi točkovi dozvoljavaju, ređaju se iste slike. Proleću uzorane njive, i usamljena stabla sa retkim neopalim lišćem na sebi. Nestaju ulice , sela se u brzini stidljivo skrivaju, čekaju svoj trenutak ili se gube u daljinama dozvoljavajući tek ponekom crkvenom tornju nejasne obrise . Posmislio bi čovek da je selo idila, komšiluk, kafica ili jutarnja rakijica s komšijom , tek toliko koliko je dobro za zdravlje.
Slučajni prolaznik je poželeo da svoje penzionerske dane provede u selu. Poželeo je idilu, kućicu, malo baštice i miran penzionerski život za svoju bolju polovinu.
Poželeo čovek baš to. Mirnu starost. Došao u selo, potražio kuću. Došao jutarnjim autobusom, istim, kasno popodnevnim autobusom pošao nazad: ,,Mislio sam da kupim kuću, na internetu lepa...znam ja šta je ćerpić , a šta cigla, znam i šta je banka, šta pošta, lekar...radi tri puta nedeljno, a reka na internetu plava ovde... A ja star, ko će onoliku baštu raditi, a korova do glave...gde sam pošao, tu sam došao, a ostaću tamo gde sam pa ću po parku šetati...
Preleteo mu je pogled preko oronule kuće u nizu oronulih. One koja se nekako držala prkoseći sebi, ljudima i vremenu kada je bila sagrađena. Vlaga joj se popela visoko do starih ,,biber" crepova , a malter po kome su se videle tamnije tačke truljenja je na mnogim mestima otpao. Ipak držala se. Prepričavajući dane kada je sve bilo drugačije. Kada su se čuli razgovori. S proleća i jeseni prozori nagriženi vremenom su bili otvoreni, a živost se ogledala u tek nazirujućim kretnjama ostataka nečega što je bila zavesa.
Otišao je čovek svom gradskom životu.
Danas je na kući osvanuo, kako bi to moja baka rekla ,,crni barjak", bez parte, imena , bez naznake ko je napustio svoj vlažni dom. Ostalo mi je da samo zamišljam, premeravam, kolika je tuga onih koji su postavili crnu naznaku da leprša na novemabarskom vetru, kolika su nadanja ili želje, kolika je težina ostati među poslednjima...
Dopuštam da me talas tuge ponese. Kao poznojesenji dan...
Lake kapi, bez ledene najave hladnijih dana, slivale su se niz prozorska stakla sveže oprana. Isprva mala sipkava tačka, je narastala, oblikovala se u kap, a ona u izduženu valjkastu suzu kojoj nije bilo pomoći.
A onda je zazvnio telefon:
- Otišla je...
-.Kako to misliš otišla je?
- Tako nepovratno , u večiti san...
Tada je film počeo da se razvija, od nemila do nedraga pomračenog uma , od snova do priča , nadanja i želja, zlih reči i gorih dela otrovanih prikaza koje su je izgladnjavale svojim rečima.
Život se ponavljao i iznova počinjao, tražila je tačku kad je sve počelo, a nju su skrivale guste magle...
Dok se neprozirni veo
spušta na moje umorne oči
nemam dana
prošlosti
budućnosti.
Tonem kroz mrak
praznih ruku
tek ponekad zaiskri
sećanje u dalekom osenčenom uglu.
Bez nade za bistru misao
jasnu reč i poznati lik
prihvatam svoj nejasni put.
Nemam tuge
dah je moj negde u danima
kada je osmeh blistao
kada bezbrižni behu dani
obojeni nadom
a kišna kap bogata rodnom godinom.
Idem putem svojim
sama.
Posvećeno mojoj dragoj tetki Nadeždi koju ispratismo u mirne snove.
Na čoveku je da razume, na Bogu da prašta.
Fotografija: poslednji ovogodišnji cvetovi Dragoljuba.
Dok novembarski vetar
peva svoje pretnje
i raspršuje tragove pokrivene vlagom
zatvaram kapke
puštam da tama povede kolo
da se uzburkane misli slegnu,
a postavljena pitanja dobiju odgovore.
Ne daje novembarski dan
bistre misli, veseli se sivom.
Narasta vetar kroz kasno veče.
Ćutim , dozvoljavam da pitanje zazvoni:
Ima li čovek granice?
Kroz sive oblike noći
uhvatiću trag svetla i sjaj ugaslih zvezda
razmišljati neću
odbaciću terete kišnih dana
donešenih iz daleka od
nekih nepoznatih bezdušnih vetrova
leteću oslobođena stega
nestaće filigranske mreže noćnih hordi
a dnevna razbojništva neće imati važnost.
Uhvatiću trag svetla i sjaj meseca
zalivaću ih sećanjem na daleke dane
obojena jutra i neke svetle davno minule večeri
razviće se sećanja
vinuće se daleko do nekih novih svetova.
Fotografija internet
kose rasplesti
predati ih jutru i vetru karpatskom
da od njih načine kolevke izgubljenima
bosim nogama hod po oblacima darivati.
Uhvatiću se u kolo vilinje
hvatati se za trag istine, rukama mahati
šapatom tihim kletve drevne izgovarati
obuzdati sile vojne, zaustaviti reke ljudske.
Uhvatiću se u kolo vilinje
dahom svojim ću presti pokrivače
od snova, dana svetlih i bistrih kiša
širiti ih rukama svojim.
Uhvatiću se u kolo vilinje
napraviti krila od darova posestrima svojih
blažiti se uz poj glasova nebeskih
gledati daleko i široko
i pevati, pevati.
Iz izgubljenih letnjih snova
Na vlažnom listu oraha starog
Dom svoj traže izgubljene reči.
Jezde oblaci u traganju za braćom
Udružuju snage s naletima vetra
Obučenog u jesenje haljine
ukrašene rečima izgubljenih.
Zatvaram oči, kradem boju vetra
Oblaka i poslednjeg plavetnila neba.
Spuštam ih do razigrane gomile
u koju skrivam svoje reči.
У част великог песника Бранка Миљковића и ове године је уприличен
Захваљујем жирију и организаторима који су моју песму ,,Нада" сместили у овај Зборник.
НАДА
Где су се разлиле границе разума
кроз пространства панонска
горје балканско
долине пробуђених снова?
Додирујем хоризонт
плавим бојим руке, мисли, дела своја
саплићем се о сопствене речи
тражим подршку и зрно добрих дана.
Још даље се беле други светови
другачије ноћи растерују дане,
а благе вечери уз сјај звезда
испраћају заљубљене у снове.
Повлачим изговорене речи
у срџби скројене
бришем неоправдане часове
у очекивању бољег и другачијег сутра.
Хвала драги читаоче на праћењу мојих записа.
Drobim vlažnu zemlju prstima
opire se
lepi,
maže
pod teretom vlage nebeske.
Tražim ostavljene tragove
noćnih ludosti
dnevnih pitanja
stopa svojih davno načinjenih.
Uzimam sasušene grančice
nekadašnjih cvetova
pravim gomile .
Šušti suvi list.
Odvajam seme.
Ćuti.
Biram reči utešne.
Pogledom pozdravljam oktobar
tažim putokaze
hladnih jutara
i ranih večeri .
Prolaznik na biciklu me pozdravlja
odmahujem.
Nastavljam nemi razgovor.
Kuda odlaze odlazeći
prate li utabane staze
ili ih puteljci zavode svojim tajnama?
Kuda odlaze odlazeći
žure li ili laganim korakom
bude svoje uspomene?
Kuda odlaze odlazeći,
nose li kofere dana svojih
i godina utrošenih?
Kuda odlaze odlazeći,
tuguju li za ostavljenima,
dele li odličja svoja?
Kuda odlaze odlazeći,
bez reči, zagrljaja
toplih ruku i osmeha?
Kuda odlaze odlazeći...
Захваљујем жирију на додељеној ми Похвали за причу ,,Свећа витлејемска"
ХВАЛА Ђорђу за сваки написани стих и отпевану ноту.
По расписаном конкурсу „У име свих нас из…“од стране библиотеке
„Србољуб Митић“ Мало Црниће, жири у саставу: Данијела Божичковић
Радуловић, Зорка Стојановић и Радица Павловић, констатује:
На конкурсу је учествовало 145 аутора са 346 радова. Од тога 92 рада су прозна, а 245 су песме.
Жири је пажљиво прочитао све пристигле радове и одабрао оне за које
сматра да квалитетом завређују да се нађу на страницама Зборника. Жири
је једногласно донео
О Д Л У К У
Лауреат награда ОДА ПАНОНСКОМ МОРНАРУ овогодишњег конкурса посвећеног песнику и музичару Ђорђу Балашевићу под називом „У име свих нас из…“ , је књижевница Виолета Димитрић за причу „Морски сунђер“.
1. Прво место припало је Бранимиру Петровићу, за причу „Небески плес“,
2. Друго место освојила је Александра Золотић, за причу „Желим ти добар ветар“,
3. Треће место припало је Страхињи Обрадовићу, за причу „Коцкар се крије и чучи у сваком од нас…“
Похваљене приче:
– „Свећа Витлејемска“- Весна Ђукановић,
– „Аплауз живота“ – Соња Гицка,
– „За мене ћеш остати исти“ – Драган Митић
– „Обично необична прича“ – Светлана Фуцић
У области поезије резултати су следећи:
1. Прво место освојила је Виолета Миливојевић за песму „Живот је море“,
2. Друго место припало је Стевановић Владану, за песму „Кад` шешир закитим“ и
3. Треће место освојила је Светлана Фуцић за песму „Последња песма“
Добитници похвала:
1. Анђела Вукомановић, за песму „Заувек живеће Балашевић Ђорђе“,
2. Елеонора Николовска, за песму „Посадио си багрење“,
3. Нермина Субашић, за песму „Генерација Балашевић“,
4. Магдалена Реџовић, за песму „Прича о панонском морнару“,
5. Љиљана Тамбурић, за песму „Омаж“,
6. Љубисав Грујић, за песму „Им`о сам страшног петла“,
7. Милош Марјановић, за песму „Војводина“,
8. Лидија Маловић, за песму „Ако не будеш волео као Ђоле у име свих нас“,
9. Летица Миловановић, за песму „У име свих нас из седамдесет и неке…“
10. Жељка Басановић Марковић за песму „Roulette“.
У Зборнику су заступљени следећи аутори:
1. Александар Марић
2. Александра Золотић
3. Андреја Врањеш
4. Анђела Вукомановић
5. Антилета Живковић
6. Бобан Пауновић
7. Борислав Батић
8. Бранислав Црнић
9. Бранко Јечменица
10. Бранимир Петровић
11. Валентина Дабић
12. Весна Ђукановић
13. Виолета Димитрић
14. Виолета Миливојевић
15. Виолета Стојић
16. Владан Стевановић
17. Гама Арт
18. Гордана Ђорђевић
19. Данијела Божичковић Радуловић
20. Дафина Милутиновић
21. Драган Митић
22. Драгана Ђурковић Тошић
23. Драган Недимовић
24. Драгана Ранђић
25. Драгица Охасхи
26. Драгица Савић
27. Елеонора Николовска
28. Ема Матић
29. Емир Бајровић
30. Жаклина Перић
31. Жељка Басановић Марковић
32. Зорка Стојановић
33. Иван Нисић
34. Јелена Лазаревић Пирић
35. Јелена Трајковић
36. Јована Аксентијевић
37. Катарина Бековић
38. Лазар Вучићевић
39. Лариса Милосављевић
40. Лепосава Пејовић
41. Летица Миловановић
42. Лидија Љутовац
43. Лидија Маловић
44. Љиљана Тамбурић
45. Љубисав Грујић
46. Љубомир Илић
47. Магдалена Реџовић
48. Маид Чорбић
49. Маја Палачковић
50. Милан Бајчета
51. Милорад Хинић
52. Милош Марјановић
53. Мира Ракановић
54. Мирко Тодоровић
55. Мишел Boltres
56. Нада Павловић
57. Наташа Black Mess
58. Небојша Ђурђевић
59. Нермина Субашић
60. Ника Милиновић
61. Радмила Несторов
62. Радован Берић
63. Радоје Радосављевић
64. Ратко Белић
65. Санела Мартиновић
66. Сања Манчић
67. Саша Угринић
68. Светлана Перишић
69. Светлана Пешић
70. Славица Дамњановић
71. Светлана Фуцић
72. Слађана Јовановић
73. Снежана Марко Мусинов
74. Снежана Шолкотовић
75. Соња Гицка – Аплауз живота
76. Стеван Милошевић
77. Страхиња Обрадовић
78. Сунчица Антић
79. Томислав Крсмановић
80. Cendric Ruffo
81. Шпејтим Сојева Соле
SVEĆA VITLEJEMSKA
Vidim
sasvim jasno iako su godine prošle. Na koncertu smo , hala sportova
u
Kikindi je prepuna.
Devedesete...
Zvoni glas prijatelja. Dodiruje sve. Pevamo kao jedan. Jednaki sa prvim.
Panonski mornar među panonskim mornarima. Usamljen s usamljenima, čio s čilima, veseo s veselima i blagi blesak tuge u oku podeljen samo sa tužnima.
Smenjuju se smeh, pesme I priče u kojima se pronalazimo. Tu negde su naše bake, majke, očevi. Tu nege su naša detinjstva i mladosti. Tu negde su naše nade i snovi, naši uspesi i tuge. Neki naš Vasa Ladački živi u njegovoj pesmi. Plešemo valcer i dvokorak. Odjekuje pesma u duši i duša u pesmi. Osmesi prijatelja svuda oko nas. Skoro četiri sata koncerta su prohujala kao četiri minuta. Rasipala sam se u komadiće i opet se s preciznošću borbe panonskog vuka slapala u nepogrešivo jedinstvo sebe i glasa prijateljevog.
A slike teku i teku poput Dunava od Švarcvalda do Novog Sada, pa dalje do same delte u veliko Crno more. Nose sa sobom note panonca koje lako dodiruju plavetnilo panonskog mora , a bela zastava broda se polako gubi u daljini do večnosti…
Izgubili prvog među prvima, prijatelja, ambasadora dobre volje i dobrog srca, našeg vojvođanskog Đorđa.
Otišao je kod svoga dede , da s njim ore nebeske njive, da s anđelima nebeskim deli najlepše stihove. Rane mrazeve je ostavio pesnicima.
Dugo će se, dok je srca banatskih, bačkih i sremskih čuti melodije najboljeg među nama.
Svima su podeljene karte. Đorđe je svoje poklonio nama. Kada i kako ćemo ih uporebiti je na nama.
Palim sveću vitlejemsku.
,,Priča iz zaumlja"
Zahvaljujem glavnom uredniku Zablaćanski Anđelku.
Priča se nalazi na linku:
https://www.knjizevnicasopis.com/sustina-poetike-broj-70/
Част ми је што сам заступљена својом песмом ,,НЕГДЕ" .
Хвала организаторима , хвала жирију .
РЕЗУЛТАТИ ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА КИПРИЈАН РАЧАНИН 2021
ЗЛАТНИ КЛАДЕНАЦ
Радмила Петровић ПЛАНИНА У ПЛАМЕНУ
СРЕБРЕНИ КЛАДЕНАЦ
Ања Милкић ТРЕНУЦИ ИСПОД МЕСЕЧИНЕ
Чедомир Јаничић СОНЕТ СВЕТОМ СИМЕОНУ
БРОНЗАНИ КЛАДЕНАЦ
Боривој Вујић ОНА ЈЕ СТЕНА
Вида Ненадић ЛОВ НА МУШМУЛЕ
Драгана Мрђа СОКО
ПОХВАЛА
Дарко Стевић СМИРАЈ
Жељка Аврић ХИЉАДУ ТРИСТА КАПЛАРА
Јован Апостоловић ЛЕПША ВРЕМЕНА
Јован Н. Бундало ОНА БДИЈЕ У ПРИПРАТИ
Љиљана Живковић ЛЕКОВИТА ЧОРБА ОД ЗЕЉА
Миле Лисица ДВАДЕСЕТ МРВА
У Зборнику су заступљени
Алекса Јаџић СЕЋАЊЕ НА ПРОЛЕЋЕ А
лександар Ђурић СКЕЛЕЏИЈА
Александар Марић МЛАДОСТ
Александар В. Павловић ПАВЛОВИЋА ТОК
Александра Јовановић ОВДЕ НЕ ПОЧИВА
Ани Стајкова – Ивановна ЋИЛИМ
Балша Рајчевић ОДА ЉУДСКОЈ ПОХОТИ
Биљана Добриловић НЕМИРИ
Биљана Обрадовић КОСЕ ЦРТЕ ВЕЛИКОГ ДЈЕЧАКА
Борислав Батин ЈУТРОС
Бранка Филиповић У ДУБИНИ ЈАДРАНСКОГ МОРА
Будимир Ракић МОЛИТВА
Валентина Милачић ПЛОВИДБА
Весна Ђукановић НЕГДЕ
Весна Јосиповић НЕРОНОВЕ БАКЉЕ
Весна Радовић МИХОЉДАН
Витомир Стевановић ДОДИР
Владана Иванов ВРТЛОГ
Вук Лакићевић БЕЛЕТРИСТИКА
Горан Пилиповић МИРИС КОСЕ
Гордана Илић ОТИСАК ГОРЧИНЕ
Данијел Ћоровић ГЛАСОВИ
Данијела Лазендић СИМФОНИЈА ЉУБАВИ
Данијела Луковић ЧОВЕК
Данка Степић – Брковић НА ТОМ МЕСТУ
Дејан Крсман Николић С ОНЕ СТРАНЕ БАРЕ
Доброслав Петричевић КАМЕНИ МОСТ
Драган Гвозденовић ФЕНИКС
Драган Недимовић ЂАВО НОСИ АРМАНИЈЕВО ОДЕЛО
Драгана Дучић ЧУДНА НЕКА ГОДИНА
Драгана Ђурковић Тошић АПОСТОЛСКИ ПУТОКАЗИ
Драгица Бека Савић ЖИВЕ ЛУТКЕ
Драгица Грбић Драга ДРУГОЈ ОБАЛИ САВЕ КОД ЈАСЕНОВЦА
Драгица Стојановић ЉУБИ МИ СЕ ПЕСМА
Драгиша Ераковић КАЛУЂЕР
Душан Мијајловић Адски ЕХО ТЕСКОБЕ
Ђорђе Секулић ПЕРАЧ ВЕТРОБРАНА
Ђурђија Перуничић У ТЕБИ
Елеонора Николовска КИПРИЈАНОВ КЛАДЕНАЦ
Емира Џаковић УНА
Зорка Чордашевић ПУСТИ МЕ
Иван Димчић НЕДЕЉА
Иван М. Петровић МОЈА РЕКА
Јадранка Витас ФЈОДОР ЈЕ ЗНАО
Јадранка Клисарова ПРИЈАТЕЛСТВО
Јелена Асенов КАД СРЕТНУ СЕ ОЧИ
Јелена Карадеглија СЈЕТА
Јелена Костић ЗАБРАЊЕНО
Јелица Радић ТУЖНА БАЛАДА
Јована Глиџић КЊИГЕ СУ УВЕК У МОДИ
Јована Симић МАЈКА
Лепосава Пејовић ЉУБАВ У РАЗНИМ ОБЛИЦИМА
Лидија Радисављевић СПАС ИЛИ КАЗНА
Љиљана Милосављевић НЕДЕЉА НА ПОЧИНКУ
Љиљана Терентић КОРЕН ТВОЈЕ ЛОЗЕ
Љутомир Рундић ДО ГОРКОГ СВРШЕТКА
Марија Белић Бибин ЗЛАТНИ ТРАГ
Марио Зејак ИСТО, А ДРУГАЧИЈЕ
Марко Пајић ПЕСНИК
Марко Петрић МОЛИТВА
Милан Антонијевић СЛУТЊА
Милан Видовић РАНО ЈУТРО
Милан Љ. Обреновић БОСОНОГО ДЕТИЊСТВО
Милан М. Тривунчић КСЕНИЈИНА ПРВА МОЛИТВА
Милан М. Цимбаљевић ТЕКУЋА ЖУДЊА СТИХА
Миланка Бурић ВИНОГРАДАРЕВА ТАЈНА
Милица Боровчанин БРЕЗЕ
Милица Пауновска ЛЕДЕНА КУТИЈА
Милко Стојковић ОГЊИШТЕ
Милорад Хинић ЗОРА
Милош Марјановић НЕЗАБОРАВНА
Милош Симић ПЕСМА СЛАВУЈА
Мира Ракановић УСУДИ СЕ
Мира Церовић Тасић ВЕЧЕ КАДА СЕ ДРИНА ЗЛАТИЛА
Михаило Јеремић СКИТАЊЕ
Момчило Момо ТубиЋ НА СТАЗАМА ДЈЕТИЊСТВА
Небојша Есперо Станковић НОЋАС ЋУ ПОНОВО
Никола Раусављевић ПРАГ
Нина Богески ЧОВЕК
Петар Петровић ВЕРИГЕ
Рада Јањушић ПОДАЈ ГОСПОДЕ
Рада Пауновић ПЕСНИЧКА МРЕЖА
Радомир Тешић ШКОЛА
Ранко Гребовић ГЛАС ПРОТИВ
Ратко Рале Белић ДАНИ РАЧЕ УКРАЈ ДРИНЕ
Сава Михајловић ПОБЕДНИЧКА
Сандра Алек ПРКОС
Славица Агић НИЈЕ ТО НИШТА
Славојка Бубић ТАКНИ ГОЛУБИЦУ СРЦА
Слађана Нојковић ИСХОДИШТЕ СВАКОГ УЗВИШЕНОГ ПУТА
Соња Миловановић ЛЕПОТА РЕЧИ
Срђан Ристић ХОЋУ
Срђан Стевановић УКОР
Стефан Елезовић ДВОПРСТАШИ
Тамара Драгић КАПУТ ОД СНОВА
Тања Прокопљевић РАЂАЊЕ ПЕСМЕ
Татјана Живковић ЦАРСКИ РЕЗ
Теодора Мицић САН
Тодор Живаљевић Велички МОЛЕБАН ЗА СЕРБИУ
Манастир Рача
РЕЧИ ПРОРОЧКИХ КАЗИВАЊА
Речи пророчких оштровидних казивања
што камен распрскавају,
скупљамо као капи из напуњене бездне мора,
и у ову малу књигу,
као у мали кладенац сажимамо.
И могућно није, сами знате,
све море у њ улити
и по ширини пловити корабљем
у студенцу воде будући.
Кипријан Рачанин
НЕГДЕ
Негде у густини туђих суза изгубила се савест
ту царује тугом обојени дан
уморним рукама паора немоћ пара бразде
свеже узоране.
Негде где су траве осушене
сурови камен рањава кораке
коров обузима душе
а расцветале ливаде падају у заборав.
Негде где јад снива снове
а усуд односи победе
под небом панонским живи песник.
Његови дланови милују равницу и благу кишу
а око у страсти додирује ласту.
Он пева.
Хвала Теби читаоче!
Хвала пријатељима добра срца који су ме подржали у настојању да постанем песник.