Ukoliko imate priliku da se nađete u Nacionalnom parku Fruška gora, nikako ne smete propustiti priliku da posetite Stražilovo, nerazdvojni deo prelepe panonske ravnice. U samom podnožju se nalazi statua našeg velikog pesnika.
Pre uspona na vrh naoružajte se dobrom voljom i ne plašite se zamora. Ono što Vas čeka gore zaslužuje i Vaše vreme i Vaš trud.
Uska staza pokazuje put kojim se ide. Srce brže radi, pluća se pune svežim vazduhom, koji se ne može osetiti ni na jednom drugom mestu. Ukoliko se u Novom Sadu ili u Karlovcima beleži temperatura vazduha oko trideset stepeni celzijusa, gore je bar četiri do pet stepeni manje. Taman dobro za uspon.
Duž cele staze nalaze se klupe na kojima predah traže umorni šetači ili parovi koji tragaju za romatikom vremena Branka Radičevića. Staza podstiče na upornost. Ponede je čini neka daska koja sprečava odrone zemlje pri jakim bujicama, ponegde čeka neki balvan, ali je uglavnom sačinjena od sitnog fruškogorskog kamena i zemlje. Staza vodi kroz gustu šumu. Vazduh opija, čist, obojen mirisima mnogobrojnog retkog i zaštićenog bilja. Nebrojeno mnogo vrsta biljaka izniče iz tla i svojim isprepletenim granama čine venac. Postajete deo prirode, sjedinjujete se sa njom i potpuno Vam je jasno zašto je Branko baš tu izabrao mesto za svoj počinak. Uz put Vas pored klupa očekuju table na kojima su ispisani stihovi Brankovih pesama. Njihovo glasno čitanje doprinsi utisku samog pesnikovog prisustva. Ispod stihova su fotografije retkih fruškogorskoh orhideja koje samo pravi prirodnjak moče zapaziti.
Korenje biljaka u svojim težnjama da stabla drže što čvršće, ali i da posetiocu pomognu u savladavanju uspona, izbijaju na samu površinu staze čineći njen neraskidivi deo.
Priroda na svom delu, ono koliko je čovek doprineo svom izgledu je zanemarljivo.Samu stazu održavaju posetioci svojim hodanjem.
Na samo vrhu ste nagrađeni. Spomenik velikom pesniku za čiju je gradnju korišćen kamen dopremljen sa prostora koje je Branko toliko voleo, i na kojima su živeli i žive ljudi koje je poštovao i voleo čitavim svojim pesničkim bićem.Kamen potiče sa Fruške gore, Avale, Lovćena, Durmitora, Velebita i Plješevice. Sam vetar oko spomenika tihim zvukom ispreda Brankove stihove:
-Kolo, kolo, naokolo, vilovito, plahovito...
Pogled se prostire do samog horizonta na kome se susreću nebo i zemlja. Zaista, ima se šta doživeti.
Poslušajte kako zvuče pesme u kojima Zdravko Čolić peva stihove našeg Branka.
-Kad si zvezda sele moja
-Ao, nono bjela...
Za Branka jedan buket jorgovana na svili, da mu mirišu cele godine!
-Kolo, kolo, naokolo, vilovito, plahovito...
Pogled se prostire do samog horizonta na kome se susreću nebo i zemlja. Zaista, ima se šta doživeti.
Poslušajte kako zvuče pesme u kojima Zdravko Čolić peva stihove našeg Branka.
-Kad si zvezda sele moja
-Ao, nono bjela...
Za Branka jedan buket jorgovana na svili, da mu mirišu cele godine!
...zvezda medju zvezdicama...bas takva si i ti...*
ОдговориИзбришиHvala draga prijateljice!
Избриши