Kažu da istoriju pišu pobednici. Veliki egipatski vladar Ramzes II je svoj ranovladarski poraz u ratu sa Hetitima pretvorio u veliku pobedu. Naime Egipćani su imali običaj da poginulim protivničkim vojnicima odsecaju šake i da ih prikazuju kao svoj ratni plen.Tako je i on uradio, ali pošto je gradio ogromne i velelepne hramove . na njihovim zidovima je prikazivan ogromanbroj takvih trofeja. Kako je imao neverovatno dug život za ono vreme, naime živeo je više od devedeset godina, smatran je živim bogom, jer su se generacije stanovnika menjale, a on je i dajle vladao. Ipak istorija je pokazala da nije bilo istine u negovoj tvrdnji o pobedi. Vremenski period za takvo priznanje je veoma dug, nekoliko hiljada godina.
Zamislite tek potpuno zaboravljeno postojanje Pompeje i Herkulanuma.
Negiranje velikih naučnih dostignuća starog veka i potpuni zaborav starih naprednih civilizacija.
Ako se u obzir uzme šta je komunizam učinio Severnoj Koreji ili Kubi, imamo razloga da sumnjamo u istoriju koja nam je plasirana od kraja Drugog svetskog rata.
Kako se nalazim u srednjim godinama, i kako dobijam na zrelosti, sve više uviđam da smo mi u našoj istoriji imali dosta takvih zabluda. Mi Srbi smo istoriju prihvatali više na osnovu narodnih pesama, nego na osnovu stvarnih činjenica. Toliko nam je bilo lepo da verujemo u takvu istinu, da više ne znamo šta je dokument, a šta iluzija.
Kroz istoriju nas nije pratilo samo epsko verovanje, pratilo nas je i prokletstvo zaborava kulture i tradicije. Lako smo odbacili slavno vojevanje naših dedova i njihov heroizam na račun novokomponovanih junaka. E, sada, ako je tačno sve ono o čemu se ovih dana piše u štampi i potkrepljuje dokumentarnim materijalom , onda su se čitave generacije obrazovale na pogrešnim i netačnim podacima.
Šta da mislimo? Kome da verujemo? Jedni kažu jedno, drugi drugo.Tako je bilo valjda od samog postojanja, kako to stari kažu, sveta i veka. No krajnje je vreme da se utvrde istorijske činjenice i da se utvrdi ko je i nakojoj strani bio.
Ipak ne sumnjam da će postojati bar dve strane istine!
Za sve naše, slika na svili!
Zamislite tek potpuno zaboravljeno postojanje Pompeje i Herkulanuma.
Negiranje velikih naučnih dostignuća starog veka i potpuni zaborav starih naprednih civilizacija.
Ako se u obzir uzme šta je komunizam učinio Severnoj Koreji ili Kubi, imamo razloga da sumnjamo u istoriju koja nam je plasirana od kraja Drugog svetskog rata.
Kako se nalazim u srednjim godinama, i kako dobijam na zrelosti, sve više uviđam da smo mi u našoj istoriji imali dosta takvih zabluda. Mi Srbi smo istoriju prihvatali više na osnovu narodnih pesama, nego na osnovu stvarnih činjenica. Toliko nam je bilo lepo da verujemo u takvu istinu, da više ne znamo šta je dokument, a šta iluzija.
Kroz istoriju nas nije pratilo samo epsko verovanje, pratilo nas je i prokletstvo zaborava kulture i tradicije. Lako smo odbacili slavno vojevanje naših dedova i njihov heroizam na račun novokomponovanih junaka. E, sada, ako je tačno sve ono o čemu se ovih dana piše u štampi i potkrepljuje dokumentarnim materijalom , onda su se čitave generacije obrazovale na pogrešnim i netačnim podacima.
Šta da mislimo? Kome da verujemo? Jedni kažu jedno, drugi drugo.Tako je bilo valjda od samog postojanja, kako to stari kažu, sveta i veka. No krajnje je vreme da se utvrde istorijske činjenice i da se utvrdi ko je i nakojoj strani bio.
Ipak ne sumnjam da će postojati bar dve strane istine!
Za sve naše, slika na svili!
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!