Ljubav prema životinjama!

U našoj kući je oduvek postojalo stvorenje koje se zove kućni ljubimac.
Kao svog  prvog ličnog ljubimca se sećam psa koji se zvao Fifi, po čuvenom liku iz  pesme Dragana Lukića. Brat i ja smo ga obožavali. Imao je dugu dlaku boje karamela. Uopšte je podsećao na veliku slatku karamelu. Bio je oniži pas bez rase. Ono što se kod nas naziva avlijaner. Imao je poseban lavež za svakog člana porodice. Tačno se znalo ko  dolazi kući. Jeo je sve redom. Naročito mi se dopadalo njegovo mljackanje kada je pio mleko. Halapljivo bi grabio jezikom tako da su kapljice letele na sve strane. Kišno mleko!
Sledeći reprezentativni predstavnik svoje vrste jeste pas po imenu Gojko. On je imao malo pedigrirane krvi. Kratkodlaki taksi. Dotični gospodin je bio osoba. Imao je svoje principe i vladao se po njima. Niko i ništa nije moglo da ga spreči u nameri da pobegne od kuće kada ga je uhvatio zov ljubavi. Više puta je bio uhapšen od strane moga supruga pomoću masnog burek papira. Čin namamnjivanja se samo tako mogao obaviti.
 Dotični gospodin je bio veoma vešt lovac. Omiljena lovina su mu bile krmenadle sa roštilja. Jednom je sa komšijskog roštilja ukrao celu postavku. Sreća pa komšije vole životinje.
 Naročito se ljutio na majstore koji su malterisali kuću. Neumorno je trčao i uz lavež je hvatao grudvice ispalog maltera. Kod majstora je takav čin izazivao navale smeha.
Kada su nam deca bila mala ispunjavali smo im želje i nabavljali smo razne stvorove od ribica, preko kornjača, hrčkova, papagaja, mačaka i pasa. Čak je bilo pregovora oko nabavke konja ili barem varana. Srećom od toga nije bilo ništa.
Iz tog  bogatog društva bih izdvojila mačka koga smo zvali Sivko. U našu kuću je stigao kao iznenadni poklon koji je suprug dobio od konduktera autobanatovog autobusa koji je išao za Segedin. Mače je kao putnik ušlo u autobs. Kondukteru je bilo žao da ga izbaci  i u Kikindi ga je poklonio mom suprugu. Iznenađenje  i sreća kada je izvađen iz džepa zimskog kaputa je bilo ogromno. Dakle on je znao da jede kokice jednom šapom. Pružao bi šapu. ispuštao nokte, uzimao kokicu i stavljao je u usta. Baš kao čovek. Jednu po jednu. Ista persona je komšiji preko bašte ukrala štuku od tri kilograma. Komšija ju je posle celonoćnog pecanja očistio i oprao, pa je stavio da se cedi preko česme u dvorištu. Sivko se tu našao, zgrabio je i dao se u beg.
-Čekaj, vrati se...
-Nemoj ...
-Daj mi ...
Posle smo čuli da se raspitivao čiji je to bezobrazni mačak...Nismo se javili, a Sivko tri dana nije dolazio kući posle toliko prejedanja.
Posebno mesto na ovoj listi zauzima moj mačak Gile. Žut. Prelepe sjajne dlake i divnih ćilibarsko zlatnih očiju. Moj miljenik. On je pojeo više mesa i mesnih prerađevina neko naša dva sina. Kada sam jednom prilikom, posle dvadeset dana došla iz bolnice kući, dočekao me je u tišini. Samo je uperio onaj zlatni pogled u mene. Kada sam legla na krevet prišao mi je, podigao se i šapom me je nekoliko puta mazio po kosi.
O Miloradu sam već pisala na blogu , pa ću njegova umeća ovoga puta preskočiti.
Najnoviji ljubimac je lovački pas rase Breton. Mali, veseo i veoma pametan. Bistre pameti i brzih nogu. Umalo se nisam preturila preko njega. Nisam se obazirala na bol koji je dolazio iz ruke već sam gledala u njega , plašila sam se da sam ga povredila.
Iako je uredno vakcinisan teško se razboleo. Virus je probio vakcinu. Posle višednevnih veterinarskih intervencija danas je prvi put posle pet dana nešto pojeo. Nadam se da to znači ozdravljenje.
Iako su životinje samo životinje i one imaju svoja osećanja. Imaju svoje ličnosti. One zaslužuju poštovanje. Daju nam bezgraničnu ljubav i odanost. Naše je da ih negujemo, pružamo podršku i uživamo u njihovom dručtvu.
Nabavite kućnog ljubimca!
Na fotografiji je Aron!