Original i klon

Moglo se dogoditi bilo šta.

Moglo se dogoditi da leži.
Moglo se dogoditi da sedi.
Moglo se dogoditi da gleda omiljenu seriju. Moglo se drobiti drvlje i kamenje.
Mogli su se kao u starim narodnim predanjima podizati mostovi i dvori, za nju bi sve ostalo isto.
Ništa se ne bi promenilo. Sva osećanja bi joj bila upućena istom.Sama bi pronalazila svoj put kroz mnoge mračne lagume skrivene na najtajnovitijim mestima duše.

Tačnije njen pogled na svet i njeno shvatanje sveta bi ostalo isto. Mnogi su bili tužni zbog toga. Nisu shvatali veličinu njenog osmeha i njene ljubavi prema jednom cvetu i klonu toga cveta koji je sama podigla.

Cvet je bio divan, neprikosnoven, imao je sve vrline koje jedan dobar cvet treba da ima.
Mirisao je.
Odisao savršenstvom i neviđenom lepotom latica. Njen cvet nije nikad venuo, za sva vremena je ostao isti. Zamrznuo se u vremenu.  Iako se sve okolo menjalo i starilo cvet nije. Uvek je bio svež i mlad! Pravi prvi prolećni cvetak savršene forme i lepote. Pretio je da postane slika Dorijana Greja.

Puno se trudila i oko klona.
Kloniranje nije ni malo lak posao.
Treba stvoriti dobrog klona. Njen je bio savršen. Čak bolji od originala. Klon koji se nije tretirao kao klon, kao nešto što je proisteklo iz originala. Bio je veći original od originala. Čisto savršenstvo. Tek je on mirisao, tek je on sijao neviđenom lepotom i originalnošću. Tek je on bio nešto najleše na svetu.

U njenoj bašti je raslo dosta cvetova, doduše  nije da su bili nikakvi i ružni, ali ni blizu originalu i klonu. Bilo je i dosta korova  za koje je se  slobodno može reći da je mrzela, naročito to što je čak i korov nekada mogao da u svojoj neuglednoj spoljašnjosti pokaže tračak lepote! Posebno joj je smetalo bodljikavo telo korova. One sitne iglice koje itekako mogu da povrede veličanstvenu lepotu originala i klona. 

Kada bi imala snage i moći, počupala bi sav korov, da ga nigde nema i da se nikada više ne pojavi. No zadovoljavala se time da ga nema u njenoj bašti.

Slika na svili Cvetanje čička!