Neobilčni putopis: Imela

S prvom svetlošću maglovitog jutra,  kroz zamagljeno staklo autobuskog  prozora mogla se ugledati brojnost neobičnih oblika neravnomerno raspoređenih po listopadnom drveću. Vizuelni  kontakt je govorio da su to gnezda za ptice.
Zaista pomislih  da je neverovatna rasprostranjenost skoro savršenih lopti upletenih u ogolelo granje delo nekih letećih stvorenja. Uljljkala sam se u tom saznanju.
Kako se ista slika ponavljala počela sam da sumnjam u svoj sud. Potpuni preokret je nastao kada smo u neposrednoj blizini Bratislave, pa i u samom gradu ugledali istu sliku. Posmatrala sam neobičnu pojavu i došla do zaključka da to mora mbiti neka parazitska ili poluparazitska biljka.
Napravila sam nekoliko fotografija kroz prozor autobusa, pa uz malo pretraživanja ugledah odgovor na internetu. Radi se o Imeli.
U Vojvodini je nikada nisam srela, verovatno joj ne odgovaraju ovako sušna i topla leta, potrebni su joj svežina letnjih noći i blago zatalasano zemljište.
Stari narodi su poznavali njena lekovita svojstva. Vidari i travari su obilato koristili mogućnosti izlečenja koje je ona pružala. Neki narodi su je koristili u ritualnim obredima. Da se prisetimo druida Aspiriniksa iz nezaboravnog stripa Asteriks i Obeliks. Za svoj čarobni napitak  Aspiriniks je koristio tajni sastojak. Možda je to baš ona, njen cvet, list, plod....
Neki narodi veruju da poljubac ispod imele donosi večnu ljubav. Kod nekih naroda ona se unosi u kuću za Božić i donosi obilje i blagodet. Stavlja se iznad ulaznih vrata i donosi sreću u dom, ali i daje sreću onima koji iz njega  izlaze.
Na pultovima prodavaca suvenira sam videla i male buketiće spremne za prodaju. Nisu me privlačili kao suveniri. Nisam u njima videla ono što Pražani jesu. Sledeći susret će biti drugačiji.

Žao mi je što je nisam videla ovakvu, moćnu i zelenu!