Pet godina od kada ga je napustila i na onaj svet se preselila njegova draga, da čovek ne pogreši i nije mu baš bila draga, ali ajd, Bog da joj dušu prosti, neka tamo ima mira ako ga na ovom svetu nije imala, je brzo prošlo. Ono života što je proživela i nije bio neki život. Treba sticati, na njivu ići, po žezi, po hladnoj jesenjoj magli... Rodila mu je troje dece i na tome joj hvala...
Odjednom se razbolela, kada se bolje razmisli i nije tako odjednom, samo za sebe nikada nije imala vremena. Neka tuga tajno uselila i prekrila njene obraze. Trajno sivilo se uselilo u njenu dušu. Lagano je kopnila i samo se dogodilo da je nestala. Deca su već stasala. Posvetio im je vreme dok nisu krenula svojim putem, a sad je došlo vreme da ŽIVI!
Dosta ju je žalio, sada je pravo vreme za provod.
Rešio je da nadoknadi propušteno u mladosti i da se posveti raspusničkom boemskom životu sličnom onom koji je vodio njegov deda nekada. Postojao je samo jedan mali problem. Nekako su ga godine stigle. Zanemoćao je i ona mladalačka snaga i strast su ga napustile. Nije da je baš bio nemoćan, ali udovica je bilo mnogo, mnogo je devojaka koje vole novac, a on nije bez novca... Pa i kafana je mnogo, pa vašara, ni odlasci u banju mu nisu mrski... Jednostavno je želeo sve to da postigne, ali nije uspevao.
Na televiziji je video reklamu o nekakvoj Afričkoj šljivi.
...
-Kakve li su ove naše šljive? Cele jeseni se hranim samo šljivama , pa ništa. Samo skomolavam...Šljiva je šljiva, sve je to isto...
-E, sada mi je dosta, idem u apoteku da kupim te afričke.
Došao je do ulaznih vrata, iza pulta je bila neka sredovečna gospođa. Oblio ga je znoj, sramota ga stigla, samo se okrenuo i pošao je dalje.
Sledeća apoteka, zeleni krst svetleći obaveštava prolaznike o delatnosti kojom se bavi vlasnik. Iza pulta devojka plave kose, lepa, školovana, simpatična, baš ohrabrujuće deluje na čoveka. Skupio je hrabrost i ušao.
- Dobar dan!
- Dobar dan, izvolite!
- Molim vas dajte mi jednu kilu afričkih šljiva!
- Šta Vam treba!?
- Kila afričkih šljiva!!!
- Pa to se ne prodaje tako!
- Valjda ja znam šta je šljiva , šljiva je šljiva, daj za početak jednu kilu, a posle ćemo videti...
Odjednom se razbolela, kada se bolje razmisli i nije tako odjednom, samo za sebe nikada nije imala vremena. Neka tuga tajno uselila i prekrila njene obraze. Trajno sivilo se uselilo u njenu dušu. Lagano je kopnila i samo se dogodilo da je nestala. Deca su već stasala. Posvetio im je vreme dok nisu krenula svojim putem, a sad je došlo vreme da ŽIVI!
Dosta ju je žalio, sada je pravo vreme za provod.
Rešio je da nadoknadi propušteno u mladosti i da se posveti raspusničkom boemskom životu sličnom onom koji je vodio njegov deda nekada. Postojao je samo jedan mali problem. Nekako su ga godine stigle. Zanemoćao je i ona mladalačka snaga i strast su ga napustile. Nije da je baš bio nemoćan, ali udovica je bilo mnogo, mnogo je devojaka koje vole novac, a on nije bez novca... Pa i kafana je mnogo, pa vašara, ni odlasci u banju mu nisu mrski... Jednostavno je želeo sve to da postigne, ali nije uspevao.
Na televiziji je video reklamu o nekakvoj Afričkoj šljivi.
...
-Kakve li su ove naše šljive? Cele jeseni se hranim samo šljivama , pa ništa. Samo skomolavam...Šljiva je šljiva, sve je to isto...
-E, sada mi je dosta, idem u apoteku da kupim te afričke.
Došao je do ulaznih vrata, iza pulta je bila neka sredovečna gospođa. Oblio ga je znoj, sramota ga stigla, samo se okrenuo i pošao je dalje.
Sledeća apoteka, zeleni krst svetleći obaveštava prolaznike o delatnosti kojom se bavi vlasnik. Iza pulta devojka plave kose, lepa, školovana, simpatična, baš ohrabrujuće deluje na čoveka. Skupio je hrabrost i ušao.
- Dobar dan!
- Dobar dan, izvolite!
- Molim vas dajte mi jednu kilu afričkih šljiva!
- Šta Vam treba!?
- Kila afričkih šljiva!!!
- Pa to se ne prodaje tako!
- Valjda ja znam šta je šljiva , šljiva je šljiva, daj za početak jednu kilu, a posle ćemo videti...
Па кад човек решио нек буде на кило, та ваљда ће и њега!!!
ОдговориИзбришиВаљда ! Поздрав Душане!
Избриши