Priviđenje i avlijska vrata

Metalna kapija je uokvirila prostrano paorsko dvorište. Kapija kao i svaka druga u ušorenoj ulici istih kuća onih koji se bave obradjivanjem zemlje. Umorna izbrazdana lica pojedena nemilosrdnom toplotom tokom dugih letnjih sati provedenih na njivi.
Klatila se na paorskim kolima. Oči su joj sadržavale prastaru borbu ratara. Potresena svim tugama koje je nisu obilazile,upadala je u bezdan. Prvu crnu maramu je povezala već sa trideset godina. Sada joj je pedeset, a još je nije skinula. Zadremala je. Pored nje su prolazili prvo brat, nesrećno stradao, želeo je da popravi kosačicu. Motor nije ugasio.  Nem, bez nagoveštaja reči. Samo mu je osmeh lebdeo na usnama. Dok ga je pogledom ispraćala, nailazila je majka. Presvisla od tuge.  Sa desne strane je nailazio otac. On joj je samo mahnuo preteći. Za njima su došle dve rođene tetke i ujak. Svekar i svekrva su iz daljine ćutke pratili neobičnu povorku uz bezrečno negodovanje. Muž se nalazio na kraju povorke.
-  Otvori avlijska vrata,- samo je njegov glas dopo do njene svesti.
 Skočila je s paorskih kola. Uzela je ključ koji nikada nije bio nošen. Visio je na konopcu vezanom za kapiju. Provukla ga je kroz rupu, polusvesno ga ugurala u natrulu , rđom izjedenu ključanicu. Ključ se opirao. Jače ga je pritisla. Desnim kolenom je poduprla vrata, malo ih je izdigla. Zadrmala je ključ. Samo je škljocnuo. Vrata su se otvorila. Blesnula je svetoplava lepota divljih petunija. Bogatstvom svojih cvetova nalegla je na stazu od starih cigala koja je uokvirivala ulaz u kuću. Duboko je preko atarske prašine udahnula opijajući i u isto vreme otrežnjujući miris.
- Otvori avlijska vrata,- još je odzvanjalo.
Gurnula je kamen. Vrata su se otvorila. Konj je znao put. Sve je namirila i napojila.
Spremila je večeru.
Izašla je, sela na basamak kuće. Suknju je zadigla , hladila je svoje još uvek vitke noge. Široka avlija je  u večernjoj svetlosti blesnula pred njom.  Duboko je udahnula. Pored komšijske kuće je svoje latice u punoj cvasti otvorila Noćna frajla. Bila je sama sa mirisom. Miris se uzdigao, pretvorio se u život. Pretvorio se u mladost, pretvorio se u nebo, pretvorio se u zemlju, pretvorio se u plodnu njivu njenom rukom obrađenu. Pretvorio se u osmeh, pa u čistotu. Došao je do nje, duboko se urezao u sećanje. Ostao je da živi tu dok ona sama  traje.