Devedesete, ili više sreće nego pameti

Devedesete...
Osećao se nedostatak svega. U to vreme posedovali smo staru Ladu karavan.
Teget plava, da bi delovala malo elegantnije. Mala rupa na podu je kvarila opšti utisak, ali sa dobrim podnicama   se nije primećivala.  Nedostatak i visoka cena benzina doprineli su da se donese odluka o ugradnji auto gasa. Važno da je jeftinije.
Veliki broj majstora se iz opšte poznatih razloga bavio radom na crno, pa tako i naš majstor. Nije se vodilo mnogo računa o bezbednosti kako ličnoj, tako i bilo čijoj.
Neko vreme je sve išlo dobro. Osećala se ušteda, bili smo zadovoljni. Doduše smetalo mi je što su filteri često bili zaprljani, pa duple garniture, pa izduvavanje i pranje istih, uz neprijatni miris prljavog gasa.
  Brzo je došao dan kada je auto morao na doradu kod majstor Miće.
Majstorska radionica, ustvari prerađeni podrum spojen sa predsobljem, ali šta se može, sila Boga ne moli...
Dan divan , sunčan, nekako s proleća ili s prvih dana leta, izbledelo je iz moga sečanja, ali se zato sećam...
Na televiziji se prikazivao Rat i mir, jednu od uloga je imala Ketrin Hepbern, glumačka ekipa odlična, u kući fina hladovina stvorena za uživanje. Iz uživanja je do mene doprlo lupanje ulaznih vrata. Neobično, nekako nesvakidašnje, bar niko od ukućana nije tako ulazio.
Krenula sam prema ulaznim vratima. Na njima se nalazio moj suprug. Blago nagorele garderobe. Kosa je pokazivala znake ulepljene nagorelosti. Šake sivo crne, dlake na rukama oprljene. Košulja je po sebi imala rupe od nagorelosti, a na pojedinim mestima je visila.  Lice je imalo fino crvenu boju. Dobro sam se uplašila. Kada sam  uočila nagorelu, oljuštenu kožu, zaljuljalo mi se ispred očiju.
- Nemoj se plašiti, ovo nije ništa, treba da vidiš one druge...
Naravno odmah je krenuo u kupatilo da spere nagorelost i paljevinu sa sebe. Dok sam sakupljala potrebne stvari,  iz kupatila je dopro ludački smeh. Jednostavno nije mogao da se obuzda. Posle prvog naleta panike u radionici, i posle sigurnosti koju pruža sopstveni dom iz njega se istresla erupcija smeha. Nije pomogla ni voda, ni hladan  tuš, ništa. Kroz smehotres sam razumela da se dogodilo sledeće:
Majstor Mita je sa svoja dva šegrta radio u radionici. Malo su slavili jer je majstor imao rođendan.  Auto se morao popraviti. Valjalo je otvoriti rezervoar za gas i oprati ga iznutra. Mića je sa jednim šegrtom bio u kanalu, a drugi im je asistirao. Ceo rad je tekao kroz smeh i šalu. Posle postavljanja Lade na nosače kanala usledilo je skidanje rezervoara. U kanalu se malo toga videlo.
- Daj mi lampu!
- Šta će ti lampa, upali šibicu!?
- Jes, nisam ja lud, pa da sve ovo dignem u vazduh!
Posle par nezlonamernih psovki rad se nastavio. Moj muž je stajao na ulaznim vratima da ne bi sprečavao prodiranje prirodnog svetla. Rad je trajao...
Majstor je poželeo da zapali cigaretu. Uzeo je upaljač i kresnuo.  Istoga trenutka je usledila eksplozija.  Lada je odskočila sa kanala, i uz tresak se vratila nazad.  Od siline i vreline eksplozije isteklog gasa, moj muž je  bio odbačen silom potiska, ostao je oprljen i ugruvan. Pomoćnik napolju takođe.
Najgore su prošli Mića i šegrt. Belele su im se samo oči i predeo oko očiju koji je bio zaklonjen naočarima za zavarivanje.  Kosu nisu imali, koža je u dronjcima visila. Odeća im se pretvorila u izgorele rite  iz kojih je provirivao nagoreli donji veš. Obojica su uz vrištanje izletela iz kanala. Mahali su rukama da se nekako ohlade. Crnim , ispucalim usnama su se rashlađivali nedovoljnim duvanjem. Daleko se čula vriska i cika uz skupljanje mnoštva ljudi iz komšiluka.
Majstor i pomoćnici su neko vreme proveli u bolnici.

Sve u svemu imali  su mnogo više sreće nego pameti.

Možda je majstor toga dana jeo bunike,
bunike se rimuju sa perunike,
pa zbog toga Majske perunike na svili.