Kauboj Kata i Bik Koji Sedi, po potrebi Vinetu

- Kato, dosta je bilo tvoje kaubojštine!

Kato...odjekivalo je kroz mirno letnje veče kroz poljuljanu svest moga ujaka. Naravno Kata je bila moja majka, koja se kao starija sestra usuđivala da drži lekcije starijem bratu. Ta rečenica je svakako imala višestuko značenje.
Moj ujak, nesuđeni Džon Vejn je obožavao vestern filmove. Ni stasom ni glasom nije pristajao ni uz samu pomisao o surovoj divljini, ali   uvek postoji jedno ali!
 Do divljeg zapada nije nikako mogao, ali je u svojim milima i trenucima duševne rastrojenosti izazvane njegovim porokom zamišljao da  se divljina preselila na sever.
Naravno tu se našla ona, da drži životne lekcije onome koji nije priznavao nikakve lekcije, a još manje one koje su stizale onda kada ne treba.  U svari nikada mu nisu bile potrebne. Da se kakav matematičar posvetio kombinatorici koja se odnosila na njihove sličnosti i razlike nikada  ne bi posao priveo kraju.
 Kako su rano ostali bez oca, bili su prisiljeni da se  prihvate  životne borbe. Bilo je tu uspona i padova, bilo je tu harmonije , ali i potpune kakofonije, da se svim prisutnim dizala kosa na glavi.
Naravno moj ujak je obožavao kauboje. Voleo je koltove,  njihov srebrni sjaj  i brzo potezanje oštrih momaka. Nikada nije priznao nepravdu koju je Beli čovek naneo  Indijancima. Nikada osim u trenucima kada je odjeknula čuvena rečenica:
- Kato, dosta je tvoje kaubojštine.
Tada je Kata bila uzurpator- kauboj- beli čovek, a on čuveni poglavica Bik Koji Sedi. Naravno niti je ona bila uzurpator, a on je još manje bio takav kakvim se u tom trenutku uamišljao.
Kauboj Kata je čupala travu, korov koji je obuzimao nežne stabljike boranije. Travu je ubacivala u kantu koja je kao hvataljku imala drvenu dršku. Kada se vedra napunila, praznila ju je ,,UVR" bašte baš na indijansku teroitoriju.  Pomućena svest ječinila svoje!
- Šta to radiš! Kaaatooooo?
S druge strane čulo se samo mrmljanje kako se to kod nas kaže ,,sebi u bradu" .
- Jesam te pito?
- Nisam te čula, a i da jesam šta te briga. Idi tamo i  lezi, pusti me da radim!
- Kaaaatooo!
- Kako te nije sramota, bolje da si sebi kuopio da jedeš, da si kupio hleba i kobasice, pa i da si kupio pivo. Dođeš kući i lepo sedneš, pa polako...Ovako, gledaj kakav si, samo me sramotiš!
- Ko, jel ja? Ko , jel ja? Kome se ne sviđa baš me briga!
- Bolje da si...
- Bolje da si...
- Bolje da si...
- Kato, dosta tvoje kaubojštine, idi kući i tamo komanduj, meni nećeš! KAAATOOO!
Kauboj Kata ostavlja posao, uz gunđanje uzima kantu, ubacuje u nju par krompira,  tri struka mladog luka i  u velikoj žurbi napušta bojno polje.  Iza nje  se dugo čulo gunđanje Bika Koji Sedi, koji se nekim čudom pretvorio u Vinetua pa  raspravu nastavljla sa svojim nerazdvojnim krznenim drugovima koji opet imaju ista imana. Svi se zovu Miša, bez obzira na sarosnu dob ili pol. Sve su to njegovi četvoronožni do poslednjeg daha odani prijatelji mačori, mačke i njihovi potomci.
Posle burne noći prepune vizura velikih bitaka i strašnih stradanja osvanuo je vedar dan. Ista metalna kanta, ista boranija, isto društvo, isto sve, samo su kauboji i indijanci nestali. Njihovo postojanje se potpuno izbrisalo, nestalo je negde u daljinama nedostižnog Divljeg Zapada.
- Božo, dodji u jedan kod mene da ručamo. Pravim boraniju i palačinke.
- Jel bez mesa?
 - Jeste!
- Onda ću doći!

Jedan korov, čičak koji se drznuo da raste u nekoj  svilenoj bašti!