понедељак, 19. септембар 2016.

Drhtaj u tami

Gde si
tišino?
Gde si reči
i pesmo?
Gde je grhtaj u tami?
Kuda je nestao?
Gde sve nestaje?
...
- Daj mi!
- Ne dam ti!
- Daj mi!
- Ne dam ti!
- Onda ću da kažem, mami! I babi!
- Ne dam ti! Ti si još mali!
- Daj mi!
- Ne dam ti! Ostavi to! Ostavi to! To nije za tebe!~ To nije tvoje! Ostavi to!
- Neću , e, baš neću! To je i moga dede, nije samo tvog!

Kroz kuću se razlegao prasak. Nebo se smračilo i velikom brzinom se uvuklo u dušu starijeg dečaka. Nastala je noć. Nije video ništa osim crvenih izopačenih linija i nepravilnih đavolskih krugova Danteovog pakla.
Hteo je smo da u radosti isproba staru dedinu pušku , koja je ponosno i bezazleno stajala na zidu dnevne sobe.
Mrak u oku.
Opet prasak.
Mrak koji je carstvo sna.

Slika na svili ,Ljiljani".

2 коментара:

  1. Текст ме вратио у крило моје старе куће и дворишта у коме нас петоро деце у породичној задрузи остависмо неизбрисиве успомене о којима и ја сваког дана пишем. Хвала Весна, уживао сам у речи и слици

    ОдговориИзбриши

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!

Jun

 maj je otekao u jun obojen sivim nebom  prošaran mekim belim oblakom iza kog stidljivo proviruje Sunce koraci se ljudski ne broje ostavljen...