Iskrice

Odnekud se u panonsku kuću ušunjao miris mora. Za pravo čudo mirisalo je i oko nje.  Već jutro je nagoveštavalo neobičnost. S prvim udisajem jutarnjeg vazduha joj se učinilo da oseća taj slani miris obojen smolom borova koja se topi na suncu.
Pomislila je da je sve varka.
U maloj vazi se nalazio buketić sveže lavande. On je mirisao u kući, ali van nje miris  je bio intenzivniji.
Zaista, nije joj se pričinjavalo. Osećala ga je.
Bilo je jutarnje vreme za pijenje kafe. Stavila je džezvu na ringlu plinskog šporeta. On je uradio svoje. Voda se brzo iz  jednostavne  prošlosti prebacila u uzburkanu sadašnjost. Mehurići su se s dna podizali u visinu , suprotstavljali su se sili zemljine teže. Plesali su žestinom vrele muzike.To ju je uvek dodatno nadahnjivalo.
Osmehnula se.
Paučinasta magla joj je pomutila misli.
Pena na kafi je bogato darivala.
Osetila je osmehivanje davno potrošenih dana čvrsto utkanih u sećanja.
Uzela je šoljicu.
Osmehnula se.
Dve po dve iste. Dve po dve različite. Za njih dve. Za opojan miris i još opojniji ukus. Obe su volele kafu. Volele su gorku tečnost bez šećera. Volele su lagano ispijanje uz lepu reč i osmeh.
Onda ju je prenuo zvuk vibera. Pogledala je poruku. Pisalo je :
- Veeeeliki pozdrav!
Osmehnula se ukucala je poruku:
Takođe! Mogu reći da mi nedostaješ. Uživajte.
...
Uz kafu je u nedostatku društva uključila računar. Po navici:
Vesti u najkraćem obliku.
Blog. Sa bloga otvara mejl adresu. Čeka je iznenađenje .  Stihovi posvećeni njoj. Male iskrice lepote koja znači život.

Веселинка Стойкович

Искрице

За Весну Ђукановић

Осмех –
У осмеху ти.
Еј, срећо моја, еј, срећни дани!