Reč laste

U brzini svoga leta laste su hvatale  plen. S visina su se brzinom svojih krila obrušavale sasvim nisko, do same linije između krivudavog puta i neba. Plen je bio bespomoćan. Brzinom nedostupnom čoveku, bubice  su nestajale. Njihova svest nije imala dovoljno snage ni brzine  da spozna šta se desilo i otkuda je nastao trenutni mrak.
Teritorija lastinog  dejstva je oduvek blizu ljudi. Ne  smetaju im ni kuće, ni automobili,  ni brojni biciklisti ili šetači.
Možda su se surovosti borbe za opstanak učile od samih ljudi, ili su kao posledicu dugogodišnjeg života među njima  usvojile svojim ptičjim razumom glavnu ljudsku osobinu, usavršile je do poslednjeg detalja, pa je  obilato  koriste.
Na žicu koja je svojom unutrašnjošću prenosila energiju i koju je koristila za predah, osećajući pod pritiskom svojih malih prstiju blago golicavo strujanje, na kratko je stala lasta. Odmor joj je prijao. Neumorno je čitavog dana poletala, sletala i grabila, otimajući od stvorenja sličnih njoj.
 
Često bi zaustavila svoj  ptičji dah, da bi bolje oslušnula šta se to među savršenim ljudskim potomcima dešava.
Čudila se. Svoj greh nikada nije skrivala, ako je ono što ona čini greh. Njena potreba za nemilošću je bila usađena u svaki deo krhkog tela. Bila je uporna. Neverovatno snažnog lakog tela  i nepopustljiva.
- Ove dvonožne stvorove koji sebe nazivaju ljudima je lako zavesti. Lako je ispred njihovih očiju odigrati ples  najskrivenijih i najsurovijih namera. Lako ih je prevariti. Lako je zavrteti im um i dušu i lažnim dobrom činiti prikriveno zlo.
- Od moga prvoga leta shvatam jedini zakon za sve. Oni je do dana današnjeg nisu shavtili. Kada me oteraju ne vraćam se. Kada sačuvaju moje gnezdo dođem im sa prvim toplim danima, darujem im pesmu i učim ih. Da li razumeju ili ne...nije ni važno. Imam svoju slobodu. Uvek činim isto. Poštujem jedini pravi zakon isti za sve:  Zakon prirode.

Raširila je krila. Njihovom snagom  se spustila do zelene travke na čijem se vrhu odmarala zelena mušica, Otvorila je kljun. U trenutku je uhvatila nesrećnicu. Uz glasnu radost se podigla u plavu visinu odnoseći sa sobom gorki miris izgubljenog života i slatki miris pobede.

Gorak zajogaj
Tuđeg neba
Oteraj
Daruj dušu svetlom

Daruj smehom
Daruj lepotom.


Dok ne nastane slika laste... Snoviđenje