Pod krošnjom

Veče je  zagospodarilo
Produženom  rukom dana
Dugih prstiju
Crvenim
Izgubljenim suncem obojenim noktima.

Nemilosrdno
.
Nosilo je vlagu jutra
Dan obojen sivim nebom
I miris oštre noći.

Drhtale su duše
Pod  opijenom krošnjom zelenom
Tražile su milost
Sjaj meseca
Lak san.

Nebo se zatalasa
Duša osta prazna.

 

Коментари

Постави коментар

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!

Популарни постови са овог блога

Приповедање о човеку званом Голуб

Ivanjdan!

Нови дан