Pod krošnjom

Veče je  zagospodarilo
Produženom  rukom dana
Dugih prstiju
Crvenim
Izgubljenim suncem obojenim noktima.

Nemilosrdno
.
Nosilo je vlagu jutra
Dan obojen sivim nebom
I miris oštre noći.

Drhtale su duše
Pod  opijenom krošnjom zelenom
Tražile su milost
Sjaj meseca
Lak san.

Nebo se zatalasa
Duša osta prazna.