Đurđevdan će

E, sestro moja!
Ti, baš ti!
Kako nisi mi sestra? Po krvi nisi , ali povezuje nas   sestrinstvo  i disanje istog vazduha.
Kažeš teško ti je ?
Teško?
Radi se mnogo , sve skupo... Šta si to pa radila da ti je teško? Ništa. Lak na noktima i napred! Nije samo lak?
Naravno. Zaboravih! Natakla si one veštačke nokte, više liče na kandže nego nokte koliko su dugi.
I kao teško ti je? Nećeš da trpiš nikoga! Dosta ti je posla...
Mir u svoja četiri zida, državna služba, mir, tišina, niko te ne uznemirava...Ni ne treba, a  da li neko trpi tebe? Nisi razmišljala o tome? Možda bi trebalo.
Sestro moja, s tom plastikom na noktima ne možeš ni kuvati ni mesiti, a ne znam ni kako kucaš na mašini! Tastaturi kažeš? Izvini, tastaturi...a imaš i sekretaricu...lepo!  Ne možeš ni peglati. Kad bolje razmislim ne možeš ništa.
Možeš?
Naravno  da možeš, držiš onu olovčicu koja visi pored mobilnog, jer ne možeš ni poruku da zapišeš!
E, dokone li žene! Ceo dan telefon i poruke! Da, i mejlovi...Šta i kome toliko govoriš?
Govoriš?
Pišeš!
Pametno nije.
Kažeš ja sam protiv savremenog života? Šta ti to znaš o savremenom životu? Internet i mobilni, to je savremeni život. Hvala i kad je ima i nema. To je maska, varka. Prijatelji koji ne  postoje i kojima ne možeš da plačeš na ramenu. Lajk radi lajka, bez čitanja zapisa, misli... prepisivanje tuđeg da bi  se prikazala boljom? Ustani ti u pet, pa u fabriku na rad! Pa da vidiš i šefići i šefovi...
Pitaš me odakle znam? Nisam ja iz osamnaestog veka, živim i ja u dvadeset prvom. Prijatelj te teši i priča i pomaže... eno meni prijateljica umesila slavski kolač, Đurđevdan će...
Kažeš popiješ kafu u kafiću s prijateljicom?
Kakva kafa,  gledala sam te neki dan dok sam sa pijace donosila mnoštvo muškatla za sadnju. Da mi Đurdevdan bude obojen crvenim - na radost. Ti mobilni, ona mobilni - lepota! Ćutale ste kao dve ribe, doduše one bar otvaraju usta i grabe vazduh misleći  da  je voda...
A, kažeš lepe mi muškatle. Tebi ne idu? Kako će kad ih nikada ne zalivaš? Nisi li u školi naučila da je voda jedan od osnova života? Učila si i znaš, ali ne primenjuješ.
E, moja ti.  Mogla bih ovako do sutra, ali tebe čeka mobilni telefon, a mene kolači i slavska trpeza. I nije mi teško- slava je jednom godišnje.
 I nemoj da pogrešiš koje slovo.
 Neće te razumeti- ako pročita!

Коментари

Популарни постови са овог блога

Приповедање о човеку званом Голуб

Ivanjdan!

Нови дан