Hvatam tragove
U dubokim lagumima
Bez svetlosti.
Pevaju mladi dani
Svetle se nevine nadom ispunjene duše.
Osmehuju se iskre
Lupaju doboši nade u grudima.
Iz vedra neba
Neznanom rukom donesen
Jad izbrisa sve.
Zamrznut
Osta
U mladom danu.
Kroz lagum poslednjom snagom
Odnekud nada blesnu
Dozvoli iz oka kap.
Sve je prolazno.
Sećanja, nasmejani dani, tuga koja bez milosti pritiska. Trudimo se da nešto zaboravimo, nešto izbrišemo, a da ponešto zadržimo. Više ljudi više pamti. Isti događaj se priča u različitim varijantama. Kada se sve one skupe, sjedine ,onda prikaz istine možda dobije pravo lice.
Lagumi ljudskog uma su duboki.
Vezujemo se za likove, svetle dane, čak možda za nešto što je u tom trenutku bilo potpuno nevažno, ali je na nas ostavilo dubok trag.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!