Kada za početak septembra, sa prvom najavom jeseni budete darovani, spremni ste za novi početak. Opremljeni energijom sveže štampane, dugo očekivane knjige.
Umorno popodne me je dočekalo karticom ostavljenom od strane poštara. Pošiljka.
Spremam se.
Vrtim katicu u rukama. Prepoznajem broj pošte Vranja. Misli počinju da se množe, a ona središnja ukazuje na samo jedu osobu Veselinku Stojković.
Profesor u penziji, književnik, pesnik, čovekoljubac i vernik najviših standarda u jednoj osobi to je Veselinka.
Njene knjige su otvorile mnogo puteva. Čitaju se istraživački, lagano. U njima se uživa. Odmeravaju se reči i prepoznaju crte likova običnog čoveka koji je živeo, živi negde pored nas, ili je u nekom trenutku bio sastavni deo našeg života.
Čistota duše koja ih je pisala, oblikovala i složila u ogrlicu u zbirku haiku poezije ,,Hiljadu i jedna iskrica" sa istim brojem pesama. Čini se , dok oči prate Iskrice u brojnom nizu, da se pletu, da narastaju, a sa svakom pročitanom jurite do sledeće i tako dokle god ih ima. Čini se da se u svom plesu oblikuju u neku novu brojnost.
Radovala sam se njihovom čitanju.
Radujem se njihovoj štampanoj verziji. Znam da će nastati još toliko, da se brojni niz neće zaustaviti na hilhadu i jednoj. Ako se priče iz ,,Hiljadu i jedne noći" pričaju i svakoga puta oživljavaju njeni likovi, neka i ove haiku pesmice pronađu svoj put i dotaknu duše spremne da ih ožive, da u njima prepoznaju duboku mudrost vešto skrivenu u nekoliko stihova.
Dužnik sam Veselinkin.
Po svemu. Dodatak dužničkoj listi je 569. iskrica:
oči radosne очи радосне
od proze putopisne од прозе путописне
drage nam Vesne драге нам Весне
Naslovna stranica je čast za mene: ,,Buđenje"- slika na svili - rad ruku mojih. Neka se svi pesnici sveta oglase jutarnjim buđenjem uz šapat svojih stihova. Buđenje neka zvonom najavi dan. Pesnici neka se zagrlene, slože u neku novu hiljadu i drugu iskricu i tako redom. Upravo je to htenje Veselinkino : poziv na pisanje uz poziv na čitanje.
Knjige su objavljene pod pokroviteljstvom Narodnog univerziteta u Vranju.
Veselinka zapaža, lako oslikava, mnogoznačnim rečima koje zahteva haiku poput najvećih majstorija renesansnih slikara, sve nas koje je svojom slovenskom dušom utkala u ,,Hiljadu i jednu iskricu". Ostajemo duboko uronjeni u stranice njene knjige, u čekanju da sadašnji čitaoci i neki budući naraštaji otkriju date mudrosti i uživaju u njihovoj lepoti.
Tu je i zbirka ,,Sunce u plamenu" . Nju sačinjavaju prevodi- tačnije prepevi, jer se poezija prepeva, ne prevodi se, sa ruskog, ukrajinskog, bugarskog, poljskog, francuskog i mađarskog jezika. Mnogi narodi stavljeni pod jednu zastavu žutu od sunčevih zraka koji nam daruju život. Bez Sunca ne bismo postojali. Bez Sunca ne bi bilo zelenog, ne bi bi bilo ljubavi prema zelenom, prema životu. Sve to Veselinka zna, zato je naslov ove zbirke večan kao Sunce, kao njegov plamen. Zato što se dan na istoku rađa, a probuđen sunčev zrak nas doziva. Suncokretove glave spremno dočekuju prvi zrak i budno ga prate na njegovom dnevnom putu. Neka traje Sunce u plamenu poezije, neka bude radosno kao lice pesnika kome je Veselinka podarila trajanje u ovoj jedinstvenoj zbirci.
Meni draga pesma
Autor:
Genka Bogdanova
Odavno, odavno sve je jasno-
Volim te nežno, voliš me strasno
Pored tebe sam i mlada i živa,
Tvoja mi ljubav sreću dariva.
Odavno, odavno sve je jasno-
Osećanju velikom smo u vlasti.
Od mene ti snaga tvoja mila,
U tebi sam snove svoje otkrila.
Svoju zahvalnost za učinjenu dobrotu i čast pokušavam da iskažem:
Putnik sam
puteva otvorenih
puteva tajnih
otkrivačkih.
Putnik sam
puteva svetskih
staza nebeskih
drumova carskih.
Putnik sam.
Blistavog dana
u Vranje biću dovedna
zakucaću na vrata.
Reći ću samo:
Putnik sam.
Dočekaće me osmeh.
i drago lice.
Hvala na dvema divnim knjigama koje će svoje puteve do čitalaca sigurno pronaći.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!