уторак, 20. јул 2021.

Putopis : Smederevo

Na tvrđavi
 Bezbroj puta u neposrednoj blizini, uz bezbroj upućenih pogleda ponositoj tvrđavi,  nastavljali smo svoj put bez zaustavljanja. Ovoga puta je bilo drugačije. Čvrsta odluka je urodila plodom.  Našli smo se na pravom mestu. 

Sa mnogo strahopoštovanja na svom putu nailazimo na izuzetan trag prošlosti  i  srpske istorije.

Prepliću se stihovi deseteraca i narodnih predanja sa tihim hodom Dunava što uz tvrđavu pronosi svoje vode. Teško je rastaviti želje, tradiciju i stavove koje nosimo sa sobom od prvih dana susreta sa ovim predivnim starim gradom kroz udžbenike iz đačkih klupa od istorijskih dokumenata. 

Mnogo puta rušen i paljen, pa opet podizan i restauriran u svojim čvrstim temeljima nosi duboke ožiljke. A ja ostajem posmatrač, upijač slika i stihova. Zatvorenih očiju izlazim iz  današnjice, a oko mene kroz senke kamneih kula proleću duhovi nastradalih graditelja uz  jecaje kroz koje se razabire: ,,Prokleta Jerina".

Između dva grada

Podignuta od Đurađa Brankovića kao poslednji bedem odbrane od  Osmanlijskog nadiranja  čuvala je vlastelu i svoje seljake, dizala se uz vatru, bol i izgubljene živote. Zbog užurbanosti gradnje mnogo graditelja je u njene temelje položilo svoje živote.  Kada je posle Đurađeve smrti  vlast nasledila njegova žena Jerina, narod joj se nije priklonio. Da li što je previše sebe davala, previše stezala  i otežavala život običnim smrtnicima , dobila je nadimak Prokleta, koji ju je pratio za života , kroz narodno predanje do današnjih dana.  

 

...,,Zlo činjela Đurova Jerina

zlo činjela, grđe dočekala"...

Kako god, odolevala je još godinu dana do potpunog pada i osvajanja tvrđave od Turaka.  Tvrđava je ostala da stoji kao svedok jednog teškog vremena.

Stradala tvrđava i njene kule  kamenog srca u svim ratovima. Nije je poštedeo ni Veliki rat , ni Drugi svetski, ne štede je ni današnji nepoštovaoci kada na drevnim zidinama ispisuju svoje grafite.  

Na tvrđavi

Ona sve mirno podnosi. Dozvoljava da kroz njene odaje pevaju vetrovi obojeni vlagom švarcvaldskom. Sluša kako šapuću vode priče svetskih  prestonica, dozvoli da je ponekad osvoje svojom strašću Štrausovi valceri,  a rečni galebovi svojim krikom i visokim letom pozdravljaju sve njih.

U vreme naše posete  se održavao atletski miting , te nismo uspeli da sagledamo svu veličinu građevine.   Mnoštvo šetača upotpunjavalo je mirnodopsku sliku današnjih dana,  a dečji nestašluci na prostoru koji odvaja Mali od Velikog grada

veselo su  se odvijali na prelepo pokošenoj travi. 

Kao i svuda samo vreme nije na našoj strani, previše brzo otiče vodama Dunava  i

Gnezdo rode


sa sobom odnosi smederevske priče do nekih novih horizonata, na mestima gde je voda najmirnija , ali na na onima gde prebrzo teče. 

A na starom dimnjaku rode odgajaju svoje mlade. Život se nastavlja. 

Do nekog novog susreta.




Fotografije Dragan Đukanović


1 коментар:

  1. Eh kad se setim i podsetim Smedereva gde sluzio vojsku 89/90, sveze ozenjen a supruga trudna,bas u nezgodno vreme ali opet bilo je lepo svakako kao i vama sto mi je licno drago. Hvala i pozdrav.

    ОдговориИзбриши

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!

У част Десанке Максимовић- Плетем

      PLETEM Gornjačka kupola Gledam: Gornjak se beli u kosi zelenih šuma Ogleda u bistroj vodi reke svoje I ispeltenim stihovima Desanki...