Slike na svili: Putopis : Bosanske piramide -Visoko

Piramida Sunca

U sam osvit zore našli smo se na ulazu u Visoko u Bosni i Hercegovini. Već dugo
vremena imamo želju da posetimo ovo nadaleko čuveno mesto.

Uspon

Malo istraživanja na unternetu nije dovoljno da se sagleda veličina ovog

kompleksa. Naime pored Piramide Sunca postoji i Piramida Meseca, pa Park Ravne 1, Park ravne 2 i mističan prostor u Zavidovićima (kamene kugle). Naše proputovanje kroz ovaj kraj smo zadovoljili posetom Piramidi Sunca i Parku Ravne2. Ostalo ćemo neki drugi put.

Nije lako...

Čudo savremenog sveta zvano navigacija nam pomaže. Uputili smo se u pravcu Piramide Sunca. Da je visoko u Visokom jeste. Idemo kolima dokle se može. Dalje nastavljamo put peške. Uspon je više nego strm. Zastajemo da uhvatimo dah. U podnožju su table sa natpisima koje objašnjavaju poreklo i veličinu piramide , kao i fotografije slavnih koji su posetili ovo mesto. Naravno jedan od njih je Novak Đoković.

Brdo je obraslo zelenilom, krase ga kuće i vikendice tako da laik ne može uočiti oblik piramide. U hodu do vrha nailazimo na platoe pored kojih stoji natpis da su načinjene ljudskom rukom pre mnogo vremena. Žao nam je što smo stigli u samo rano jutro, pa vodič nije još stigao.

Na platou

Piramida Sunca obasjana suncem. Okupana čistom i jasnom svetlošću. Hvatamo panoramu selfijem, a u srcu nosimo poseban osećaj. Posetili smo Piramide u Bugarskoj, pa u Bosni ko zna gde će nas putevi u

budućnosti odvesti.

Silazak je jednostavniji, ali isto tako pažljiv. Stepenište je obezbeđeno drvenim ogradama , a strmine su velike. U podnožju razgovaramo sa čovekom koji izdaje sobe u neposrednoj blizini. Vrlo je ljubazan i nudi svoju pomoć. Od njega saznajemo da je Park Ravne 2 na drugom kraju i da do tamo ima nekoliko kilometara. Valja stići. Namera je da u tunele uđemo sa prvom grupom i da tu provedemo bar dva sata.

Putokazi slabi. Navigacija štuca, verovatno od nadmorske visine li neobičnih vibracija koje se svuda osećaju. Na malom mostu se susrećemo s drugim kolima. Pružena ruka i osmeh dozvoljavau pitanje: Kako da stignemo do tunela?

Panorama sa vrha

Čovek je išao na posao. U kolima smo videli molerske merdevine. Rekao nam je da sačekamo da će nas sprovesti do tamo, jer je kompilovano da objašnjava. Zaista. Vozeći ispred nas sproveo nas je do samog platoa parkinga. Nemamo reči koje bi u pravoj meri iskazale našu zahvalnost. Moram napomenuti da smo na našim putovanjima nailazili na dobre ljude, kao da smo pomilovani rukom Gospodnjom. Bezimeni nas upućuje da uzmemo topliju odeću jer je dole 12 stepeni. Opet uspon drvenim stepenicama do čitave ulice malih prodavnica suvenira, voća i osvežavajućih pića.

Kafa u parku Ravne

Uviđam svoju grešku : ne otvara se u osam već u devet sati. Biramo kafe u kome se služi domaća kafa( Kafu mi draga ispeci) , bakarne džezve , ratluk, a savremeno je malo pakovanje mleka. Ptice cvrkuću, vidsoko drveće pruža divnu hladovinu, telo i duša pronalaze svoj mir i bar na kratko ulaze u jedan
sasvim drugačiji svet.

Vadimo karte za ulaz u tunele. Ljubazni vodič Azra nas s grupom turista ranoranilaca uvodi u podzemni svet tunela. Govori da ovo nisu tuneli piramide, ali da se nadaju da će daljnim iskopavanjima i otkrivanjem mnoštva

Ulaz u tunele

tunela jednoga dana stići do Piramide Sunca ili Piramide Meseca.

Vazduh je hladan i vlažan. Pun negativnih jona, koji kako saznajemo doprinose zdravlju čoveka. Idemo iz prostorije u prostoriju, a sa leve i desne strane su poluotkopani tuneli. Onuda se ne može.

Otkopani su obezbeđeni potpornim stubovima , a dodatno smo osigurani šlemovima na glavama. Na jednom mesti se vidi voda. Kažu da je lekovita, ali da je nedozvoljeno prići joj zbog velikog broja posetilaca, pa ako bi se svako u njoj bar malo oprao...

U svim prostorijama su improvizovane drvene klupe na kojima sede posetioci. (Oni koji nisu prvi put ovde mogu da ulaze bez vodiča.) Leče se , neko od ovoga, neko od onoga. Saznajemo da izlaganje jonima doprinosi oporavku od mnogih bolesti. Razgledanje traje oko čtrdeset pet minuta do sat vremena. Ispod nogu je vlaga, okolo vladga. Materijal koji se vadi iz tunela je vrlo neobičan.
Liči

na šljunak, a kad ga uzmete u ruku lakši je od šljunka te veličine, a valjanjem kroz prste mrvi se u nešto što je najsličnije pesku. Sasvim neobično. Azra kaže da se ne može koristiti ni za šta. Potpuno je beskoristan.


Spremna

U jednoj od prostorija se nalazi veliki glineni oblik. (Ima ih više , opisaću svoje iskustvo s najvećim). Sličan kamenu, ali ovo su načinili ljudi. Azra nas upućuje da mu se približimo otvorenih šaka , prepustimo se mistici mesta i da osetimo... Zaista posle par minuta, osetila sam blago peckanje na jagodicama prstiju. Da li je to sugestija ili nešto drugo ne znam , ali peckanje je zaista bilo. Saznajemo da ovde postoji neka posebna, neobjašnjiva pojava energije koja ljudima čini dobro.

Izlazak na s otrežnjueje. Spuštamo se do auta, pa u drugi prostor parka. Tu su lavirinti, kamenje poređano u krug, staze koje vode u gustu šumu, izvori pitke vode, improvizovane pozornice za koncerte...

Oseti energiju

Shavtamo da je malo vremena koje smo odvojili za mistiku ovog mesta. Dok sedimo na klupi, pored nas je prošao beli auto. Čovek sa šeširom na glavi je izašao i žurno se uputio preko platoa. Suprug je prepoznao dr Semira Osmanagića. Nije prošlo dugo figura se vratila istim putem usput sakupljajući papiriće i nečistoću koju su ostavili nesavesni posetioci. Prilazimo mu, predstavljamo se. Pita odakle smo, kako nam se dopada? Govori nam da postoje planovi da se rade iskopavanja na okolnim brdima... Pitamo za fotografisanje i dozvolu da se njome pohvalilmo. Uz osmeh dozvoljava ipoziva nas da opet dođemo.