Despotova riznica - zbirka pesama u čast despota Stefana Lazarevića

 U čast despota Stefana Lazarevića je upriličena zbirka poezije od strane Zorana
Antonijevića, ilustracije Dušan Antonijević.  Na moju veliku radost u njoj se nalaze dve moje pesme ,,Za Stefana Lazarevića " i ,,Stefanu" . Zahvaljujem Zoranu na upornosti i trudu da ova zbirka ugleda Svetlost.

Čast mi je što se nalaze pored pesme koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, napisane od ruke despota Stefana Lazarevića:  

 

 

 

 

Slovo ljubve

Stefan despot,
najslađemu i najljubaznijemu,
i od srca moga nerazdvojnome,
i mnogo, dvostruko željenome,
i u premudrosti obilnome,
carstva mojega iskrenome,
(ime rekavši),
u Gospodu ljubazan celiv,
ujedno i milosti naše,
neoskudno darovanje.

Leto i proleće Gospod sazda, kao što i psalmopevac reče,
i u njima krasote mnoge:
pticama brzo, veselja brzo preletanje,
i gorama vrhove,
i lugovima prostranstva,
i poljima širine;
i vazduha tananog
divnim nekim talasima brujanje:
i zemaljske daronose
od mirisnih cvetova, i travnosne;
ali i same čovekove prirode
obnavljanje i veselost
dostojno ko da iskaže?

Ovo sve, ipak,
i druga čudna dela Božja,
koja ni oštrovidni um
sagledati ne može,
ljubav prevazilazi.
I nije čudo,
jer Bog je ljubav,
kao što reče Jovan sin gromov.

Varanje nikakvo u ljubavi mesta nema.
Jer Kain, ljubavi tuđ, Avelju reče:
"Iziđimo u polje".

Oštro nekako i bistrotečno
ljubavi je delo,
vrlinu svaku prevazilazi.

Ljubav David lepo ukrašava, rekavši: "Kao miro na glavu,
što silazi na bradu Aronovu,
i kao rosa aermonska,
što na gore silazi Sionske".

Uzljubite ljubav,
mladići i devojke,
za ljubav prikladni;
ali pravo i nezazorno,
da mladićstvo i devstvo ne povredite,
kojim se priroda naša
Božanskoj prisajedinjuje,
da Božanstvo ne uznegoduje.
Jer apostol reče:
"Duha Svetoga Božjega ne rastužujte,
Kojim se zapečatiste
javno u krštenju".

Bejasmo zajedno i jedan drugom blizu,
bilo telom ili duhom,
no da li gore, da li reke
razdvojiše nas,
David da reče: "Gore Gelvujske,
da ne siđe na vas ni dažd, ni rosa,
jer ne sačuvaste Saula,
ni Jonatana"!
O bezloblja Davidova,
čujte, carevi, čujte!
Saula li oplakuješ, nađeni?
Jer nađoh, reče Bog,
čoveka po srcu mome.

Vetrovi da se s rekama sukobe,
i da isuše,
kao za Mojsija more,
kao za Isusa sudije,
ćivota radi Jordan.

Eda bi se opet sastavili,

i videli se opet,
ljubavlju se opet sjedinili
u samom Hristu Bogu našem,
Kome slava sa Ocem
i sa Svetim Duhom
u beskrajne vekove,
AMIN.

 

ZA STEFANA LAZAREVIĆA

Pogni se čoveče

klekni pred sinom učenim

pogled svoj nebu podari

gde boravi sin sinova slavnih

gde misao ljubavi duševne caruje 

gde se nad rodom suza pušta i moli.

 

Potom na kolena malen padni

duhom svojim Manasiju i Kalenić dotakni

udahni za sina visokog

koji ispred vremena svoga beše

što ostavi Slovo ljubve narodu svome

što mislen i učen beše

nadvijen nad ponorom strašnim.

 

Udahni vazduh rezak koji udisaše on

pa do poslednjeg daha odan budi

rodu

na službi 

u vremenima zlim.

 

Dugo ćuteći očisti dušu.

 

Gospoda moli da 

svet među svetima 

blagosloven bude .

 

STEFANU 

 

Juče 

Danas 

Sutra.

 

Kao nekada 

U danima sivim, teškim 

ipak osunčanim  znanjem, lepotom

slovom napisanim.

 

Vreme je tu, neprolazno, neutihlo

glas tvoj šapuće stihove ljubve

davno ispevane.

 

Kao nekada kada su reči živele

kada je pogled govorio

kada je lahor imao snagu oluje.

 

Kao kap rose

Obećanje 

Ispunjena reč

Kao glas prekora i podrške

Glas oslobođenog 

Poslednji udah pred odlazak

Neraskidivo trajanje vremena.

 

Juče 

Danas

Sutra.

Šta smo ako u srcu ne nosimo tragove roda svoga? Hvala na prilici da budem deo ove jedinstvene zbirke.