Панонски галеб 2022.

 У,,Панонском галебу" је објављена песма ,,Пут" . Хвала.

Пут

Полако ходам домом својим , ширим круг ,

милујем двориште, улицу , град, Васељену целу,

Добијам крила херувимска , летим

дарована непрегледним пространством.

Знам ли колико је страдња пало

да удахнем ваздух слободе?

И опет увек изнова страдалног сељака банатског

дах прича своју причу:

Испраћао сам војске и униформе

с пролећа се крио испод купа тулаја на неузораној њиви

с јесени се клањао ђерму и у његовој дубини ледену воду пио

зими на мразу Банатско коло цупкао

док сам слободу стварао ходајући утабаним

корацима старим прадеде, деде , оца .

И опет и опет, увек изнова

кроз читава столећа.

Шта ли сам сину оставио?

Стопе своје, путеве знане?

Покрива ме туга небеска

и крст свој поносито носим

да син крене путевима мирним

да хода ливадама цветним, њивама плодним,

кроз воћњаке, с унуцима својим…

И знај: у двориште туђе с погачом уђи

замешену рукама радним

комшији као брату пружи.

Вихор крила ме враћа у миран дом мој

палим свећу васељенску.

 

 

Put

Polako hodam  domom svojim , širim krug ,
milujem  dvorište,  ulicu , grad, Vaseljenu celu,

Dobijam krila heruvimska , letim
darovana nepreglednim prostranstvom.
Znam li  koliko je stradnja palo
da udahnem vazduh slobode?

I opet uvek iznova stradalnog seljaka  banatskog
dah priča svoju priču:
 
Ispraćao sam vojske i uniforme
s proleća se  krio ispod kupa tulaja na neuzoranoj njivi
s jeseni se klanjao đermu i u njegovoj dubini ledenu vodu pio
zimi  na mrazu Banatsko kolo cupkao
dok sam slobodu stvarao hodajući utabanim
koracima starim pradede,  dede , oca .
I opet i opet, uvek iznova
kroz čitava stoleća.
Šta li sam sinu ostavio?
Stope svoje, puteve znane?
Pokriva me tuga nebeska
i krst svoj  ponosito nosim
da sin  krene putevima mirnim
da hoda livadama  cvetnim,  njivama plodnim,
kroz voćnjake, s unucima svojim…
I znaj: u dvorište tuđe s pogačom uđi
zamešenu rukama radnim
komšiji kao bratu  pruži.


Vihor krila me  vraća u miran dom moj
palim sveću vaseljensku.