Želja

pustarom ravnom posutom srebrom mraza

lete ostaci mirnih dana

bez odeće , razgolićeni u samrtnoj igri

sa zaboravljenom radosti na praznim dlanovima

pustarom ravnom hodaju bez plana

grabe jutro što prelazi u dan

grabe dan naklonjeni obećanoj  večeri

pa plaču u samotnim  zimskim noćima

ponekad se okrenu , uzdahnu, opomenu 

zastanu da dođu do daha u svome neverovanju :

kuda nestade samilost ljudska

otkuda premeravanje između lošeg i lošeg

pridružujem se, prikupljam reči izgovorene 

raspoređujem , za lakše nošenje

upijam poslednje tragove svetlosti

u želji da utonem u noć koja  će doneti bolji dan

 

Ilustracija -crtež