6.

oprano nebo

postavlja točak duge

na grani ptica

5.

jesenja magla

ulični mrak zemaljski

mačića nema

Pismo Branku Miljkoviću

Feb 16

Vesna Đukanović: Pismo Branku

Pismo Branku, pesniku u tišini,

U blagoj večeri pokrivena stihom tvojim pokušavam da nađem mir. Ranjena u rani, bolna u boli osluškujem tvoje misli. Leti do mene stih „UBI ME PREJAKA REČ”.

Bezvremen. Stvaran. Napisan da traje. Hvatam ga dušom. Zadržavam dah. Upredam ga u misli i pokušavam da pronađem put. Od pesnika, za pesnike. Od tebe do nas koji plivamo u istom moru. Istina je njegova dalekosežna, opominjujuća, jasna. Sudbina pesnika je ista.

Smem li da ti se jadam?

Povređena grubošću, nedostatkom razuma i pogrešnim idealima gubim snagu. Plašim se noći, koja neminovno dolazi, zaborava i neznanja.

Pitam te u koliko činova se odvija pesnikov život? Jedan? Dva? Da li jedan s ove , a drugi s one u nekoj drugoj dimenziji? Kako da pesnik u vremenu mraka pronađe svetlost? Gde da ide? Skloni se ili povuče liniju koja se ne sme preći? U čemu da pronađe smisao? Da li je pesnikova sudbina besmisao i bespuće?

Kultura pliva u mutnoj vodi. Ostaje nam samo reč. Tvoja. Zapisana, izgovorena, ostavljena budućnosti.

Do „urečenog viđenja”!

Vesna Đukanović

*Vesna Đukanović rođena je 1963. godine. Objavila je dve knjige kratkih priča: ,,Radost žute lubenice” za koju sam dobila nagradu Čučkova knjiga koju dodeljuje Narodna biblioteka Branko Čučak iz Han Pijeska Republika Srpska (za 2016) i ,,Odsjaj svilenih niti“( 2018), zbirku pesama ,,Možda bezgrešan“ 2022. godine kao dar najautoru Kreativne radionice Balkan.

 

Link ka Enheduani gde možete pronaći  ,,pisma" .

PISMO BRANKU

Ispod magle

Ispod magle dok teče dan

naviru sećanja

poput listova na vetru u plesu teških koraka

sa sumornom vlagom u oku 

kako , zašto

gde su granice, da li se može,

ima li  hrabrosti

za put u daljine

dok na grani siva vrana čuči?

I tako od jutra do večeri u jesenjem krugu

ispod magle dok teče dan.

4.

more bez kraja

sjajem pleni galeba

žena se smeši

3.

tragovi sunca

grabe pusta nebesa

žena zapeva

Haigu. Hvala Miletu Lisici.

Haiku 2.

okrajci neba

u ljutnji krešti vrana

spava jelenče

Haiku 1.

čovek u noći

kamenim okom gleda

jesen u magli

Bela sova

bela sam sova obučena u crno

kradem glas noći 

tonem u dubinu mraka

u dnu tesne jaruge

samo grana na kojoj stojim

teško se ljulja na novembarskom vetru

 

prsti su moji kandže oštre

oči upijaju maglu  

tražim plen za put u nebo

izvijam telo u cik zore

kradem prvu svetlost 

postajem čovek

Ilustracija - davno nastali crtež

Putopis : Vatikan : Bazilika Svetog Petra i Vatikanski muzej

Za kraj rimskih zapisa sam osavila državu koja je sa svih strana okružena Italijom-

Tu smo

Vatikan. Nalazi se na vatikanskom brežuljku, a slika koja se daje je jedinstvena.  Trg ovalnog oblika je okružen zdanjima, opasan visokim mermernim stubovima koji naspram veličine trga  čine predivnu celinu.  U sredini trga je  je obelisk koji je Kaligula doneo iz Egipta pored koga se nalaze dve fontane. Trg je projektovao Bernini. Na trg se može doći  iz Ulice pomirenja koja ga povezuje sa Anđeoskom tvrđavom.  Mi smo prošli ulaz na kom postoji skener za proveru.  Prostor - otvoreno zatvorenog tipa je majstorstvo  renesanse. Ono što se ne vidi jesu mnogi podzemni hodnici koji vezuju zdanja Vatikana u celinu. 

Jednom rečju predivno.

Najlepša, najveća i najposećenija Crkva, ne samo Rima i Vatikana već  sveta,  je  je Bazilika Svetog Petra. Podignuta je na mestu njegovog razapinjanja na krst. Istorija kaže da je razapet naopako i da je sahranjen na ovom mestu. Trg Svetog Petra može da primi oko trista hiljada posetilaca. Toga dana smo bili dvoje od trista hiljada.

Kako smo karte za Vatikanski muzej imali za ponedeljak, a nadali smo se da ćemo se u

Sigurno mesto

Čast  je biti pored Švajcarske garde

Anđeoska tvrđava

Strpljivo

vreme podneva naći na Trgu Svetog Petra u Vatikanu, rano smo se uputili u tom pravcu. Da nije običan vatikanski dan upućivalo je to što autobuska linija za Vatikan nije saobraćala pre podne. Zato smo se uputili metroom. Reka ljudi je ušla i izašla iz metroa. Prošli smo sve sigurnosne rampe i našli se na prostranom veličanstvenom trgu.  Interesantno je da u Vatikanu nema skulptura anđela, već  one predstavljaju isključivo svece i  apostole. Postavljeni su u parovima na svim Vatikanskim zgradama. 

Primetili smo neobična dešavanja i  ubrzo shvatili da će papa držati misu. Pored nas  su prolazile zvanice sa akreditacijama, plemstvo u svečanim odorama...Kada su na binu izneli belu papsku stolicu potvrile su se pretpostavke. Papa Frančesko će služiti  misu. Stajali smo na mestu , niko nas nije opominjao da bez pozivnica ne pripadamo tu. Kada je misa počela bili smo pozvani od strane vatikanske žandarmerije da sednemo  odmah ispod VIP lože. Odslušali smo misu, a papa je u svom papamobilu prošao na dva metra od nas. Osećali smo se blagosloveno. 

Čekajući u redu

Tog  dana se nije moglo ući u Baziliku Svetog Petra.  Zato smo sutradan opet rano peške krenuli put Vatikana. Prethodnog dana su nam u gužvi džeparoši ukrali mobilni telefon. Čuvate ih se, ima ih mnogo i veoma su vešti. 

 U neposrednoj blizini Vatikana,  na obali Tibra, se nalazi Anđeoska tvrđava. Crveno zdanje  bogate istorije. Prvimo fotografije i nastavljamo put. 

Opet je trg bio prepun , ali onih koji su čekali u redu za ulazak u Baziliku Svetog Petra . U istom redu smo se uz lagano kretanje nalazili dva i po sata dok i nismo ušli, a onda eksplozija lepote, umetnosti i umeća renesansnih umetnika. Sve što smo obišli i videli

Unutrašnjost

Pieta

Detalj

Prostornost

Unutrašnjost

Detalj unutrašnjosti

nije za poređenje sa lepotom  Bazilike Svetog Petra. 

 Prvo vas dočeka Mikelanđelova Pieta. Svaki detalj na skulpturi  priča svoju priču: pokret, izraz lica na kome je bol svake majke u Majci.  Mikelanđelo je od belog mermera načinio mladu majku sa mrtvim Isusom tek skinutim sa krsta. Po njemu svaka majka je Pieta u času saznanja da njeno dete nije među živima. Blago nagnuta glava prepuna tuge, neoptužujuća nema nežnost i  bezuslovna ljubav zrače iz cele kompozicije.  Skrhanost bolom celo njeno biće zrači  svetlošću.  Savladavam se, gutam neisplakano  i krećem dalje u obilazak. Svodovi, kupole, baldahin Svetog Petra,  bronzana skulptura Svetog Petra rada Arnolfa di Kambija. Sve se daje. Tišina  uprkos velikom broju ljudi i oplemenjenost ogromnog prostora  se ogledaju na svkom prisutnom licu. 

Kupola

Mala sam, bespomoćna pred lepotom najveće hrišćanske crkve na svetu. San svakog hodočasnika je da se nađe na ovom mestu, da oseti ne samo vidom, sluhom  već i dušom lepotu ovog jedinstvenog zdanja. Dovoljno je reći samo tri imena da se shvati njegova lepota: Mikelanđelo, Rafaelo, Bernini ,  ujedinjeni daju nezaboravnu sliku. 

 

 

 

 

 

 

Neizostavan za turiste je Vatikanski muzej. Karte smo kupili  on line, što svima preporučujem. I ovde je red bio ogroman. Uniformisana  čuvarka nas je uputila u red

Priče u slikama

Priče u slikama

Rafaelo

U društvu Belinija

 U hodniku
                        

Iz muzeja - priče u slikama

Neizostavni Egipat

Jedan  od hodnika

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

onih koji imaju karte. Možete zamisliti koliki je bio red onih koji ih nisu imali? Verovatno toga dana nisu ni mogli da ih nabave na muzejskim biletarnicama , zato ima onih drugih gde su karte višestruko skuplje.Naš termin  za ulaz je bio u petnaest časova. Tačno tada smo i ušli. Nebrojeno je mnogo eksponata, a vreme tako brzo prolazi, na žalost samo smo okrznuli pogledom mnogo toga, jer je za ozbiljnije razgledanje potrebno više dana (ulaznica). Samo kratko s visokih zidina razgledamo vatikanske bašte, rado bismo prošetali divno uređenim stazama , ali je vremena malo. Zdržavamo se kod ranohrišćanske umetnosti, egipatske, starorimske, grčke, mesopotamske, etrurske, renesansne...mnogo je lepote koju um jednostavno ne može da primi . Reke ljudi su oko nas. Saznajemo da šezdeset hiljada ljudi dnevno uđe u Vatikanski muzej. 

Jedna od...

Ranohrišćanska umetnost

Pogled sa terase Vatikanskog muzeja

U društvu Leonarda

 Zadivljuje soba sa tapiserijama, grčkim vazama, predivni su pogledi koji se pružaju kroz otvorene prozore...Upijam, sabijam u sećanje, ne bih da propustim ništa, a propuštam mnogo. S približavanjem Sikstinskoj kapeli gužva  je sve veća. Brojni su oko nas  s istom željom i istim umorom na licu. Sa zidova nas pozdravljaju Leonardo, Rafaelo, Rubens, Velika imena slikarstva, i umetnosti uopšte. Najmanje pažnje poklanjamo modernoj umetnosti , ipak  Pikaso se ne može zaobići... Dugi hodnici su puni umetničkih dragocenosti, ali se u njima nalaze stolice na kojima se posetioci mogu odmoriti. I onda, kao uvod u ono najlepše, kapela oslikana Rafaelovom rukom, iz nje vodi hodnik do Sikstinske kapele. Koliko god da sam puta gledala fotografije Mikelanđelovih fresaka nepripremljena sam za njihovu lepotu i  jedinstvenost, svaki  lik, mišić na telu,  su jedinstveni, različiti , predivni. Kompozicije fresaka koje pričaju starozavetne priče , do one u središnjem delu kupole gde Bog udahnjuje život u Adama.  Legenda kaže da se u apsolutnoj tišini može čuti dodir Boga. LEPOTA u izvornom smislu reči. Bez obrada, veštačke inteligencije , raznih dodataka, jedinstvena i čista lepota. 

Spiralno stepenište

Zaboravi se umor u nogama, bol u mišićima. Glave uperene u tavanicu zaustavljam dah i jednostavno rečeno uživam. U Sikstinskoj kapeli je zabranjeno fotografisanje.

U kapelu stalno stižu nove kolone posetilaca, koliko god da želim ne mogu dugo da ostanem. Što od iscrpljenosti, što iz obzira prema ostalim posetiocima. Polako se krećemo prema izlazu. Opet kroz galerije slika, brojne makete Zemlje iz različitih vremenskih razdoblja,  grafika kako je Bazilika  Svetog Petra nekada izgledala, mnoštvo slika i crteža...

 Na izlazu stoji obaveštenje: Poslednja šansa za vraćanje. Možeš s vratiti, ali koliko god da želim, ne mogu. Nemam više snage. 

Još jedna jedinstvenost Vatikanskog  muzeja: na izlazu su spiralne stepenice. Za sve vreme boravlka unutar muzeja ne stiče se utisak velikog penjanja- spratnosti , a stepenište govori nešto sasvim drugo. 

Pozdrav  muzeju

Završavamo posetu.  

U smeštaj se vraćamo autobusom. 

Tog dana smo prepešačili dvadeset kilometara.

 

S nadom u tvrdnju da:  

Svi putevi vode u Rim,  srećan put, tebi čitaoče, pa i sebi! 

Fotografija :Dragan  Đukanović

Putopis RIM: Papalne crkve u Rimu

Bazilika Santa Maria Mađore

U Rimu postoji veliki broj crkava, mogu se videti na svakom koraku, a lepota kojom zrače je nemerljiva. Ipak po čuvenju i značaju ističu se  četiri papalne: 

Bazilika Svetog Jovana Laterana;

Bazilika Santa Maria Mađore;

Bazilika Svetog Petra u lancima;

Bazilika Svetog Pavla van zidina ;

 

 

Ne mogu se sve posetiti u istom danu, jer se nalaze na velikoj udaljenosti jedna od druge, ali sam u želji da vas povedem koliko mogu putevima Rima,  njih spojila u jedan zapis. Svaka liči na onu prethodnu, slične unutrašnjosti, ali  svaka u sebi krije  različite dragocenosti i potpuno svojom lepotom obuzme posetioca. Gradili su ih veliki  graditelji, ktitori, umetnici svih vrsta, ono najlepše su im dali renesansni slikari i skulptori. Sve zadivljuju veličinom, prostranošću, blistavim podovima i sjajnim oslikanim tavanicama. Svaka ima impozantnu kupolu i svaka je napunjena turistima.

 

Baziliku Santa Maria Mađore smo posetili prvu. 

Unutrašnjost

Legenda kaže da je lokaciju za gradnju crkve izabrala   Devica Marija ukazavši se u snu papi Liberiju  pokazavši mu mesto gradnje.  On je poslušao njenu želju  i negde u petom veku podigao crkvu. Papa Sisto III  ju je obnovio. Razlikuje se od ostalih po tome što ima oblik rane hrišćanske bogomolje i najviši zvonik od svih rimskih crkava. Ono što me je opčinilo i izdvojilo ovo zdanje jeste kamena skulptura pape koji se moli u klečećem položaju, lice mu zrači verom, iz njega izbija neki blaženi mir. Veština majstora skulptora je zadivljujuća, čekićem i dletom je uspeo da približi i oživi lik, te se čini da će svakoga časa završiti svoju molitvu i obratiti se prisutnima.  Skulptura je postavljena u kripti , a ispred nje u ograđenom prostoru se nalazi zlatni kovčeg u kome se kao relikvije čuvaju delovi jasala iz Pećine rođenja Hristovog u  Vitlejemu. Prostor u kome je smeštena podseća na pećinu. Takođe pleni svojom izražajnošću.  Mozaici na zidovima datiraju iz petog veka, a kasniji , da kažem ,,vekovi" su je dopunjavali.  Mozaik Bogorodice sa malim Isusom oduzima dah i delo je Renesanse.

Detalj unutrašnjosti

Unutrašnjost

 

Prostor za divljenje

Čuvena skulptura

 

 

Baziliku Svetog Jovana  od Laterana smo posetili jednog popodneva, prešavši do nje veliki broj kilometara. 

 

Dubina broda

Bez komentara

Nekako je izdvojena i  nalazi se na suprotnom delu grada u odnosu na ostale znamenitosti Rima. Dočekao nas je široki plato kojim dominira veliki obelisk donesen iz Egipta. Stepenište od dvadeset osam stepenika na ulazu je po predanju carica Jelena donela iz Svete Zemlje i iste su one po kojima je Isus hodao kada su ga vodili na suđenje.  Mnogo je predivnih skulptura , zadivljujućih kamenih svetaca, anđela i skulptura papa koji su služili u njoj, a koje posetioca posmatraju sa svih strana. Prosto je nemoguće sve ih  zapamtiti.  Ova  crkva je sedište rimskog biskupa odnosno pape.

Ispred sporednog ulaza

U pozadini obelisk

 

 

 

Bazilika Svetog Petra u lancima nas je dočekala predivnom pesmom crkvenog hora.

Pored zlatnog kovčega sa lancima

Ispred Mikelanđelovog Mojsija

Natpis na ulazu

                
bila je proba, ali nas to nije sprečilo da uživamo u razgledanju i pauzu potražimo na postavljenim klupama.  U ovoj crkvi se nalazi skulptura  Mojsija koju je isklesao Mikelanđelo. Stojeći pred njim ostajem bez daha- kosa, telo, svaki prst, nokat na prstu- savršeno. Renesansa je  u Italiji učinila čudo.  U kripti se nalazi kovčeg sa  lancima kojim je Sveti Petar bio okovan pre razapinjanja na krst. On privlači vernike te se u predviđenom prostoru mogu obavljati molitve.  Opis u tri reči: ogromna , predivna, veličanstvena.

Opet izdvojena od svih i po meni najlepša od ove četiri navedene je Srkva Svetog Pavla izvan zidina (Van Aurelijevih zidina u vremenu kada je nastajala) otuda ime. Više puta građena i nadograđivana, ali i obnavljana . Ispred ulaza posetioca dočekuje , da kažem predvorje,  graciozno i ogromno sa sto pedeset stubova u čijoj se sredini nalazi skulptura Svetog Pavla sa isukanim mačem i strogim pogledom. Na postolju stoji latinski natpis:

Pored skulpture Svetog Pavla

Kupola

Detalj unutrašnjosti

 - PREDIKATORI VERITAS DOCTORI GENTIVM -   Istina propovednika  lekara nacije!

Dugi brod bazilike se neveštom oku čini beskrajan, a drže ga brojni mermerni stubovi, oslikan  je belim i zlatnim renesansnim bojama sa blještavim mermernim mozaik podom. Zadivljujuće u svakom pogledu. U crkvi se čuvaju relikvije vezane za Svetog Pavla. 

 Zasiti se oko lepotom, duša ponese koliko može, a ono najlepše tek čeka. Nastavak sledi...

Fotografija Dragan Đukanović