Putopis: RIM: Panteon

Na Trgu Rotonda

Hram nad hramovima, jedan,  jedini i jedinstven, to može biti samo Panteon.  U prevodu
Hram svih bogova, hram  prošlosti , sadašnjosti i budućnosti. 

Ostane čovek zadivljen, oduzetog daha kada se nađe ispred njega, shvati koliko je prolazan, malen u poređenju s dugogodišnjim trajanjem njegovim, s njegovom lepotom i  tihom pričom njegovog kamenog bića. Veličanstven grandiozan, savršen, sve  u jednom .

Glavni ulaz

Sećam se priča profesora Kojića o Panteonu, njegovog pogleda koji je prevazilazio okvire učionice i putovao daleko. Od tada sam maštala o njemu.  Dugo je trebalo vremena da prođe od školskih do današnjeg dana,  kako bih se našla licem u lice s Panteonom.  On je ispunio je sva moja očekivanja, pa i više od toga.

U trenutku  se brišu dva milenijuma postojanja ovog jedinstvenog hrama. On stoji

Čist hedonizam

ponosan i upečatljiv kao dokaz jednog vremena i graditelja  koji se više nikada neće pojaviti.

 Sagrađen je davno za vreme cara Hadrijana, u prvom veku nove ere , na temeljima  hrama koji  je agradio Marko Agripa oko 25 godine pre nove ere. Kao dokaz toga je napisano njegovo ime iznad glavnog ulaza u hram. 

M AGRIPPA L. F. COS TERTIUM FECIT ili Marko Agripa, Lucijev sin, triput konzul, napravio ovo.

 

On o što je veoma važno jeste da je za svo vreme trajanja od dva milenijuma uvek bio u upotrebi. Bio je razaran i obnavljan , ali je odolevao svim ratnim i mirnodopskim vihorima koji su ga pogađali. 

Njegova veličina se shvati tek u neposrednoj blizini pri dodiru velikog mermernog stuba. Za to sam imala priliku jer je prvi susrtet s Panteonom bio sa zadnje strane. Svaki korak približavanja glavnom ulazu je donosio veće uzbuđenje. I najzad divota, egipatski obelisk na Trgu Rotonda i PANTEON.  Čovek može samo da upija i ćuti. 

Savršenstvo kupole

Hram je kružnog oblika, opasan je sa  šesnaest predivnih korintskih stubova. Mikelanđelo ga je proglasio više delom anđela nego ljudskih ruku. Dugo je bio građevina sa najvećom kupolom, ali je ostao građevina sa najvećom betonskom kupolom. Napravljen je da traje na radost svih nas. 

Na kupoli se nalazi otvor prečnika devet metara- verujte ogromna rupa(grubo, za takvu savršenost) . Umešnost starorimskih graditelja je ovde najuočljivija: U Panteon nikada ne pada kiša. To je još jedna misterija umešnosti graditelja. Kupola je napravljena tako da vazdušne struje unutar kupole razbijaju kišne kapi i pretvaraju ih u sitne čestice koje se zgušnjavaju tek na podu. Na njemu postoje otvori kroz koje se ta voda otiče. Pod ispod otvora je bio vlažan.

Bili smo svedoci  jer je tog jutra padala kiša.  

 

 

 

 

Knjiga utisaka i počasna straža

Ispod kupole

Na Rafaelovom grobu

Veliki slikar Rafaelo je bio zaljubljenik u Panteon, te je tražio da bude tu sahranjen. S velikim poštovanjem posećujem njegov grob  na kom na latinskom jeziku piše:

Ovde počiva Rafaelo od koga je, za života, priroda strepila da će biti pobeđena, a sada kada je mrtav, strepi da ne umre s njim“.

 Rafaelo je jedan od najvećih umetnika italijanske renesanse i renesanse uopšte , njegova dela se nalaze u Vatikanu, mnogim crkvama širom Rima, ali i u privatnim vilama.

Tu je i grob Oca Italije Vitoria Emanuela na čijem grobu piše ,,Otac Italije" . 

S poštovanjem se upisujem u knjigu gostiju. Sa sobom nosim samo radost , zadivljenost i nezaboravne uspomene.

Počasna straža i knjiga utisaka

 

 

 

Radost

 

 

 

 

 

 

Fotografija Dragan Đukanović