Radosti su mnoge: Pesme Andrićgradu 2018.

Radosti su mnoge.
Moja pesma ,,Da mi se" se našla na spisku pesama uvrštenih u zbornik! Nisam se nadala da to mogu.
Hvala žiriju.
Hvala vama dragi prijatelji na čitanjima, podršci i vetru koji mi u leđa šaljete. Želim vam svako dobro.

ПОЕТСКИ КЛУБ „ЗНАКОВИ“ ВИШЕГРАД

ОБАВЈЕШТАВАМО СВЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ДА СУ КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ

ЧЕТВРТОГ КОНКУРСА „ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ 2018“

На Четврти Конкурс „ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ 2018“ у периоду од 01.02 до 31. 03. 2018. године на задате теме пристигло је 478 пјесама од 289 аутора - из 16 држава.

Овлаштени Жири је након озбиљног приступа сваком од пристиглих рукописа сачинио следећи редосљед пјесама за предложене награде, како слиједи:

ПРВА НАГРАДА:

ВИШЕ ВИШЕГРАДА ПРАВЕДНА СВЈЕТЛОСТ - Трипко Драганић, Подгорица

ДРУГА НАГРАДА:

ЛАЗАРЕВО ВИНО У АНДРИЋГРАДУ - Славица Дедић, Подгорица

ЗНАМО СЕ МИ ГРАДЕ - Драгица Грбић Драга. Вишеград

МЕХМЕД ПАШИН МОСТ - Драгица Стојановић, Зрењанин

ТРЕЋА НАГРАДА:

ВИЗИЈА - Радмила Милојевић, Параћин

ГРАД ОД ДУШЕ И КАМЕНА - Миљана Игњатовић Кнежевић, Ниш

ЉУБАВЉУ РАСТЕШ - Вера Јелић, Крагујевац

СПЕЦИЈАЛНЕ ПОХВАЛЕ:

ИВУ АНДРИЋУ - Саша Мичић, Дервента

ЈЕДИНСТВЕНИ ГРАД - Тања Ајтић, Канада

ЈАВА ПЈЕСНИЧКОГ СНА - Павле С. Бандовић, Подгорица

ИСТИ НАМ КОРЕН - Јованка Божић, Ваљево

НОВИ КРУГ - Драгица Ђурић, Ужице

ДЈЕЧАКОВ МОСТ - Аександра Матић, Братунац

ПОХОДИ ЛИ ПРЕЛИЈЕПА АНИКА - Радојица Радовић, Цетиње

НЕМА ДРИНЕ ДО У СРЦУ - Срба Такић, Власотинце

ЗАВЕТНИ КОВЧЕГ - Мира Церовић Тасић, Ниш

НАД ЋУПРИЈОМ ТРЕПЕРЕ ВЈЕКОВИ - Миодраг Чабаркапа, Подгорица

ОСТАЛИ АУТОРИ УВРШТЕНИ У ЗБОРНИК ЧЕТВРТОГ КОНКУРСА

„ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ 2018“:

ДРИНСКА ВИЗИЈА - Аврић Жељка, Сремска Митровица

БЛАГОСЛОВ НАД АНДРИЋГРАДОМ - Андрејић Мишковић Весна, Славонски Брод

МЈЕСЕЦ МАРТ - Андрић Јелена, Вишеград

ЧОВЕК И МОСТ - Арсић Смиља, Београд

ЗАХУЧИ ДРИНО - Ашћерић Митровић Цвија, Аустралија

ВИШЕГРАДСКИ КЉУЧАР - Банић Никица, Инџија

ЈЕЗИКОМ МОЈИМ - Бег Драгутин, Бачка Паланка

ТИХИ БЕСЕДНИК - Бјеливук Радојка, Крагујевац

УСНУЛИ ГРАД - Бојковац Евита, Дервента

АНДРИЋГРАД - Бојковић Иван, Обилић

У КАМЕНОМ ГРАДУ - Бундало Н. Јован, Београд

ОГЊИШТЕ - Велеушић К. Драган, У С А

НОСТАЛГИЈА - Вељовић Милоје, Београд

ЗАДУЖБИНА ЈАЊИЧАРА - Витић Горан, Београд

КЛЕСАРИ - Вујовић О. Љубомир, Београд

НА РАЗМЕЂУ ДРИНОСКЛАДА - Гаћина Иван, Задар

АНДРИЋ И ВИШЕГРАД - Голијанин Синиша, Сарајево

ИВО  АНДРИЋ  У АНДРИЋГРАДУ - Грошин Биљана, Меленци

ЛАНЕ - Дамњановић Игор Браца, Београд

ИСТОРИЈА ОД КАМЕНА - Делибашић Вукосав, Никшић

АНДРИЋГРАД - Делић Марија, Банатски Двор

КУЛТУРА СЕЋАЊА - Делић Нермин, Винац

АНДРИЋГРАД – ПЈЕСМА БУДУЋА - Дрпа Милена, Модрича

ОДА ВИШЕГРАДСКОМ МОСТУ - Ђапо Мирјана, Брчко

ДА МИ СЕ - Ђукановић Весна, Кикинда

И САДА МИ ЈЕ ЖАО - Ђурић Јовица Мајор, Ниш

ЗАЉУБЉЕНИ ДЈЕЧАК - Ђуришић Душан, Даниловград

ДОК УМОМ КО ПИТА ПАРА. . . - Живојиновић Емилија, Крагујевац

ИДЕМ - Златовић Љубица, Смедерево

МОМАК И МОСТ У ВИШЕГРАДУ - Иваниш Милан, Београд

ВОЉЕНИ ВИШЕГРАД - Илић Теодора, Владичин Хан

ИВО АНДРИЋ - Исаиловић Радица, Чачак

ВИШЕГРАД - Јагодић Радомир Рашо, Рудо

С КАМЕНА НА КАМЕН - Јовановић Радоман, Стара Пазова

АКСИОС - Јовановић Смиљка, Шабац

ИЗ СТОПА ЊЕГОВИХ - Јовић Миленко, Пљевља

СЈЕЋАЊЕ - Кекић Тијана, Приједор

ЈАБУКЕ СА УБАВЕ - Керлета Маријана, Лазарево

НА ДРИНИ ЋУПРИЈА - Клаћик Бранка, Петроварадин

ДРАМА У НЕБОКРУГУ ИЗНАД . . . - Косовић Вишња, Херцег Нови

АНДРИЋГРАДУ – ВИШЕГРАДУ . . . - Краћица Ружена, Падина

НА ДРИНИ РОМАН - Лалић-Кровицка Олга, Пољска

ПЕСМА КАМЕНОГ ГРАДА - Лешовић Станојевић Зорица, Чачак

ДРАГИ ИВО - Лујић Наталија, Соколац

У АУРИ ЛЕПОГРАДА - Мајдов Јована Милован, Ужице

ЋОРКАН - Малешев Дамир, Нови Сад

ЗАГЛЕДАНА У ДРИНУ - Малешевић Јасмина, Београд

ТАМО ГДЈЕ ДИШУ ЗВИЈЕЗДЕ - Марковић Дарија, Бања Лука

НЕОБИЧНА ОСЕЋАЊА - Марковић Др Радмила, Мали Иђош  

ЉУБАВ У АНДРИЋГРАДУ - Марковић Славко, Нови Пазар

МРТВА ТРКА - Марко-Мусинов Снежана, Земун

РИЈЕЧНИ РАТ - Миловац Милка, Брчко

НА ДРИНИ ЋУПРИЈА - Милојковић Радомир, Соко Бања

НЕМИР ЖЕНЕ КОЈЕ НЕМА - Милосављевић Љиљана, Смедер. Паланка

НОСТАЛГИЈА - Милосављевић Невена, Звечан

АНДРИЋ ГРАД - Михај Божица, Вршац

ЋУПРИЈИ - Мрђа Драгана, Нови Београд

У АНДРИЋГРАДУ - Мутић Миља, Трпиња

АНДРИЋГРАДУ - Настасић Ленка, Стапар

ЈЕЛЕНА И ПЈЕСНИК КОЈЕГ НЕМА - Неслановић Нермин, Зеница

ИСКРА ИЗ КАМЕНА - Николић Крсман Дејан, Шабац

ПАЛИМПСЕСТ НА КАМЕНУ - Николић Бојан, Вишеград

ПАШИНА ЗАДУЖБИНА - Обреновић Љ. Милан, Крагујевац

НИКАД ДОСТА - Обреновић Милад, Рогатица

ХАИКУ - АНДРИЋГРАДУ И ВИШЕ. . . - Охаши Драгица, Aichi Japan

ДАЛ` ТО БЕШЕ ЉУБАВ - Паноска Снежана, Прилеп

ГРАД ОТВОРИО СРЦЕ ЗА ПЕСНИКЕ - Пауновић Рада, Чачак

ЖИВИ ПАМТИ И ЋУТЕЋИ ОПО. . . - Пејовић Лепосава Лепа, Чачак

КАМЕНИ МОСТ - Петричевић Доброслав, Брод

МОСТ - Петровић Братимир, Кладово

НА ТЕМЕЉИМА ИСКОНА - Пешић Светлана, Власотинце

АНДРИЋГРАДУ - Радовановић Милица, Невесиње

МОСТ - Радовић Ксенија, Подгорица

НА СВИМ СТРАНАМА СВЕТА - Радосављевић Наташа Нара, Београд

MОЛБА ДРИНИ - Рајаковић Васиљевић Д. Вера, Севојно

ВИШЕГРАДУ - Раусављевић Никола, Мајур

КАМЕРНА ТИШИНА ХОДА - Савић Бранислав, Пожега

БОРИМО СЕ РИЈЕЧИМА ПЛЕМ. . . - Сарић Гордана, Никшић

ЋУПРИЈА НА ДРИНИ - Сета Милијана, Ниш

У ТЕБИ - Станишић Татјана, Књажевац

ЗДРАВИЦА - Стефановић Милка Мими, Београд

ДРИНСКИ ДИСКУРСИ ИВИНИ - Стојановић В. Радмила, Зрењанин

АНДРИЋГРАДУ - Ступић Милана, Увац Рудо

ПОБЕЂУЈЕ МЕ ВРЕМЕ - Тијанић Зорица, Нови Београд

КРАЈПУТАШ - Томић Миодраг Стублински, Стублине

НЕВИНА РИЈЕКА - Тубић Момчило Момо, Међаши

ПОБЕДНИК - Ћурчић Горан, Зрењанин

ОЈКАЊЕ - Фијат Љиљана, Нови Сад

АНДРИЋГРАД - Франчић Фрањо, Словенија

БАЈИН ПОВРАТАК У ЗАВИЧАЈ - Хелета Славко, Вишеград

ДЕЧАК И ВИШЕ(НЕГО)ГРАД - Цветковић Мирослава Мира, Смедерево

ТЕБИ МОЈА ДРИНО - Чордашевић Зорка, Њемачка

У ИГРИ СА ТОБОМ ПРАВИЛА НЕ . . . - Џелетовић П. Веселин, Београд

ЗБОРНИК - Шимшић Петроније Перо, Вишеград

НА ОБАЛИ ДРИНЕ САМА - Шљука Вања, Прибој на Лиму

ВИШЕГРАДСКЕ КИШЕ - Шолкотовић Снежана, Корбово

Сваком од објављених аутора припада по један примјерак Зборника!

Захвални свим учесницима и пријатељима ове манифестације искрено вјерујемо да ће представљање Жирија, подјела Награда и промоција Зборника Четвртог Конкурса наше „ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ 2018“ проћи у достојанственој атмосфери и незаборавном дружењу за Велику побједу Поезије и Визије Андрићграда!

О тачном датуму одржавања манифестације о „Дану поезије“- ми ће мо Вас правовремено обавијестити! 

Naravno i pesma je tu : 

 

Da mi se

Da mi se u Vilu prometnuti

Sestra vila Drini postati.

Srcem svojim Višegrad dodirnuti.

Milovati kamen,

Smiljem i bosiljem

U živ kamen most pretvoriti.

Stojim!

Hladnom Drinom pustih radost.

Da je nosi,

Da je mrvi

Da je drobi plavim virom.

Kada nema dragog višegradskog

Da se kamen njime pozlati.

Zovem Boga

Molim:

Da mi se na drinski kamen popeti

Da mi se uz luk višegradski zalepiti

Da mi je kao vuk urliknuti

I kao vila kriknuti

Da me Andrić kroz vekove čuje

Da me kroz reči okuje

Ugradi u Ćupriju svoju.

Pa da živim!

Pa da ljubim!

Da se sita dragog zasitim!

Da se duša kroz miline miri!

Da se Drina kroz vekove širi!

Da se voda toplinom ljubavi podmiri!

Da se stopim s hladom višegradskim!

Da sa dragim kroz vekove živim.

Da mi se u Vilu prometnuti.

 

Dani lete

San je doneo mir. Spavala je čvrsto, bez trzavica, ustajanja  i traženja odgovora na pitanja koja su dodirnula svest u noćnoj tami. Pred samo jutro i lako opominjanje mobilnog telefona da je vreme za ustajanje dodirnuo ju je Lakokrili svojim krilima i nezaustavljivom snagom svoga postojanja. Sanjala je svoje mirenje sa sudbinom i prihvatanje onoga što joj je ona namenila. Davno je prihvatila da se protiv velikih sila ne vredi boriti i da će se ono što mora da se dogodi destiti. Kako god, nalazila se prostoriji. Lekar je saopštavao da mora nastaviti sa lečenjem. Prihvatila je to lako. Jednostavno, kao da ispija čašu vode , a ona joj donosi blgo golicanje i osveženje nemerljivo nikavim dragocenostima. Glas onoga koji sve vidi i sve zna ju  je upozorio na
razlog njenog mira. U hodniku je stajala majka. Onako kakva je bila u svojim najboljim godinama. Jaka. Spremna da pomogne. Spremna da se odupre najstrašnijim bićima iz najdubljih morskih dubina i najstrašnijih noćnih mora. Prišla je majci i snažno je zagrlila. Suze su nezadrživo potekle.
- De, zašto plačeš? Nema razloga. Ja sam tu.
- Ko sam ja?
Od čega si me majko stvorila?
Kakve su se suđaje toga dana iskupile da me daruju?
Da li si negde u svojim dubinama zaboravila da pozoveš neku koja daruje nedodir?  Da li si zaboravila da se nasmešiš neobičnim gošćama?
Ili sam dobila previše? Moram li osećati toliku tugu?
Moram li baš ja izreći reč koja se ne izgovara? Moram li ja biti  smela da savetujem i tražim razumevanje?
Moram li ja  čuti i doživeti grubu reč i lepiti je za svoju dušu?
Kako da razumem  i glad i jad i plač?
Kako da ih oteram? Kako  da iz oka izbrišem početak oduška?
Dani lete.
Poslovi , poslići,  obaveze, ćaskanja uz ispijanje kafe. Nedostajanje sveprisutno i neka laka nedodirljiva i nikada izgubljena tuga. Potiskivanje sećanja i manjak snage u rukama.
Dani lete, kako da ih usporim majko?

Да могу

Да могу
Покупити све латице цвећа
Да могу
Понети све радости на свом длану
Да могу
Утешти сваку тугу
Да могу
Речју даровати
Да могу
Сликом осмех измамити
Да могу
Руком страх отерати
Да могу
Лептиру помоћи лет
Да могу
Сачувати ластино гнездо
Да могу
Окречену кућу заштитити
Да могу
Сваки трн ружи вратити
Да могу
Сваку реч одмерити
Да могу
Мисао појачати
Да могу
Голуждраво врапче у гнездо вратити
Да могу
Последњи дах ухватити
Да могу
Продужити дан
Да могу
Скратити ноћ

Краја не би било.
Да могу...

Jutro

Kroz blistavo jutro odzvanjalo je brujanje autobuskog motora. Istrošen, izgubljene boje, sa pojačanim zvukom i obiljem nesagorelog sivog, masnog u gas pretvorenog  ulja, nastalog istrošenim   radom motora,  kotrljao se autobus  rasterujući mirne stanovnike ravnice.
Neprijatno  i onima unutra i onima napolju. Oni unutra su zatvarali oči da se zaštite od sive nagorele gorčine, koja je hteli  ili ne silinom svoje ljutine ulazila  u telo, prvo nadražujući nozdrve, a zatim u pluća.
Brujanje je rasterivalo stanovnike ravnice. Zatečeni fazan se brzo podigao u visinu i nestao negde u rascvetalim grmovima trnjina.
Srne su u daljini  podigle glave, napravile nekoliko naglih skokova, pa mirno nastavile da pasu zeleno bogatstvo hrane.
Otvorila sam i zatvorila oči. Pekle su me. Zasuzile. Otvorila sam tašnu i izvadila futrolu naočara. Trebala mi je krpa za čišćenje. Masnoća dima se zadržala na fotogrej staklu.  Bile su još tamnije.
Dodir lakih krila me je prenuo.

- Otvori oči! Gledaj! Gledaj!

Ne odgovaram rečju. Ljudi oko mene će pomisliti da mi se um pomutio, možda  da mi je svest zatamnio ovaj dim ili mi se slošilo, pa tražim pomoć.  Ćutim.
Stavljam naočare.
Gledam kroz sivo staklo.
Prve bulke su pustile vitke stabljike cvetova i crvenoj radosti dotakle nebo. Beli cvet kamilice protkan crvenilom. Iza njih polje prve stasale deteline i dve svrake.
Vitke.
Lake.
Plešu kroz zelene listove.
Dižu  se lako u visinu, prkose Zemlji i spuštaju se lako.
Skok  tankim nožicama.
Drhtaj stabljike.
Opet i opet.
Levo, desno.
Dodiruju se u letu.
Pršte perjem.
Meša se belo i crno.
Meša se glava sa kljunom.
Život se nastavlja.
Brujanje smanjuje sliku. Postaje prozirna. Ostaje samo lako lelujanje vazduha  pomeranog nepogrešivom željom za lepotom. Grabim ravnicu i polja tek niklog kukuruza. Blješte listovi obasjani suncem. Talasa se klasje zelene pšenice pod lakim dodirima vetra. Ječam peva.
Hvala-  izgovaram tiho da samo ja čujem.

Maj je tu

Kroz tiho jutro
Vinu se slavujev glas.
Duša polete.
Vinu sjaj.
Ponese ga stopalo lakog hoda.

Žena
U izmaglici čisti ulicu
Nebo je umiva.

Slavuj utihnu.

Klanja se bagrem usahlim cvetom.
Miriše
Jutrom probuđena  zova.
Plavi leptir spreman za osvajanja nova.

Slavuj nastavi poj.
Radost pesme odzvanja.
Maj je tu.
Đurđevdan.

Miris bagremovog cveta

Nešto je nagoveštavalo da dan neće biti jedan od onih sporoprolazećih, dosadnih, pun palanačke učamalosti, dan u kome se ne diše.
Nebo je bilo  neobično mirno.
Disalo je plavetnilom, a sunčeva svetlost se hvatala za prve zelenkasto bele cvetove  tek otvorenih  cvasti  bagremova. Mirisali su ludo, privlačili su poglede i iskrili se svojom blistavošću.
Odjednom se sve uskomešalo.
Najpre stidljivo, a zatim u lakim titrajima naziranih prvim otvorenim očima, do potpune slobode. Bila je to čudna slika.
Letelo je i nije.
Vazduh se kretao i nije.
Sve se u nekoj belo žutoj  svetlosti komešalo, da bi se zavrtelo. Retki prolaznici zatvorenih duša su prolazili ne primećujući čudnost.
Žena je zaustavila bicikl. Posmatrač bi stekao utisak da će se javiti na nečujnu zvonjavu mobilnog telefona, ali nije. Sa tek primetnim osmehom na usnama  posmatrala je strujanje.  Ispred oka joj je bela svetlost obuzela u potpunosti vid. Morala je zatvoriti oči, da bi se beložuti krugovi nastali u njenom vidu razišli. Retko se dešavalo, ali danas jeste. Ponekad bi je uhvatio strah, ali ju je strpljenje teralo da sačeka da prođe.
Znala je da je to Lakokrili, da je izdvojio dan i vinuo ga u beskaraj nezaborava.
Upijala je sliku.
Hranila je svoju dušu i obogaćivala je najvećim vrednostima za koje nije znala da postoje.
Čitav događaj se dešavao na istoku, prema izlazećem suncu i njegovoj blagodeti koja znači život. U hladovini bagremovog bogatstva je čekala da opet dođe mir.
Duboko u mraku, pokrivene debelim slojem, sada vać utabane zemlje, oči su spavale. Nisu mogle videti ni istok,  ni svetlost,  ni život. Ipak moć nevidljivih krila i duginog oka koje vidi i ispod najdebljih slojeva gline i kamena kao i u najvećem mraku, ih je pokrenuo.
Oči su se pomerile, usne sasušene od dugog spavanja su zadrhtale na dodir lakih krila, da bi  ponovo utonule u savršeni mir.
Ostala je samo naznaka,  neobičan dar,  darovan od onoga koji ima večan život, trenutak u kome je rečeno mnogo i neki neobičan žal čvrsto stisnutih kapaka. Ostao je i ovaj zapis, trenutak u kome je spojeno ono što se ne može spojiti.
...
Sećate li me se
Kada prvim jutarnjim svetlom odzvoni čas i ugasi noć?
Sećate li me se,
Kada s jutra prvi petao pusti svoj grleni krik i kada zadrhti srce uspavanog paora?
Sećate li me se
Kada zamiriše prvi rascvali bagrem i kada se oko njegove cvasti okupi roj gladnih pčela?
Sećate li me se
Kada dete u radosti svojoj šutne loptu, a ona dobije dušu i poleti?
Sećate li me se,
Kada ispijate prvu kafu u jutarnjem razbuđivanju?
Sećate li me se
Kada dan uveliko obuzima dušu i
Kada se umor kao skrama hvata na vaše ruke?
Sećate li me se
Kada se s večeri sastanete s prijateljima, pa poteku priče o mladosti i danima koji se ne mogu vratiti?
Sećate li me se
Kada se osmehom rastajete od probuđenih zvezda na visokom nebu?
Sećate li me se
Kada tonete u prvi laki san, a vaši kapci se lako spajaju u želji da se nikada ne rastave?
Sećate li me se
Kada po sunčanom danu zamiriše bagrem i cvet njegov vetar ponese?
Sećate li me se
Kada slavuj jutrom pesmu svoju izvije i zagolica dušu neba i zemlje?
Sećate li me se
Kada se glas u komšiluku povisi i kada dete zaplače?
Sećate li me se
Kada pesnik čita svoje stihove i
Kada duša skriveno plače?
 ...
Svelosni krugovi su se razišli. Čarolija je nestala. Nestao je glas pripovedanjem obojen, nestao je Lakokrili i kretanje krila. Ostao je samo miris bagremovog cveta i jedan nedorečeni trag blistav kao trag retke komete na noćnom nebu:

- Na vas mislim u svojim dugim danima samovanja,
  Na vas mislim u trajanju mraka oko mene.
  Na vas mislim...

Putopis Temišvar

Na Trgu ujedinjenja

 Topao prolećni dan se pokazao veoma pogodnim za izlet u dragu nam

Rumuniju.  Ovoga puta nas je put vodio u Temišvar. Stari grad u blizini srpske granice i stecište brojnih Srba tokom njegove duge istorije.

Beskrajno plavo nebo i i njemu zvezda

Nekada su Srbi iz ovog dela Banata paorskim kolima sa zapregom odlazili na temišvarsku pijacu i tamo prodavali svoje proizvode. Ranom zorom bi se seljak namernik upućivao prema Temišvaru kolskim putem. Išlo se toliko često  da su ljudi govorili kako konji sami poznaju put, pa gazda posle napornog dana može da spava držeći kajase u rukama, a konj sam pronalazi put.
Interesantno je da ime duguje Tamišu, iako kroz njega on ne protiče. Taj naziv je ostao iz vremena kada je njegovo korito bilo podložno promenama pa se stavrao močvarni predeo ispunjen tamiškom vodom.

Most na Begeju

Danas je tu reka Begej. Čista, zelena od odsjaja zelenih grana po njegovoj staklastoj površini. Vrbe se nadvijaju nad vodom i svojim vrhovima je kao prstima nežno dodiruju. Cika i radost dece odzvanjaju njenom obalom, a brojni restorani mame šetače na predah. Begejom se turisti prevoze malim brodićem čiji kapetan ima trorogi šešir na glavi. Biciklistička staza i žagor parova skrivenih u hladovimi vrba.
Grad živi.
Prevaljujemo kilkometre šetajući. Nemamo osećaj da vreme brzo prolazi , da se dan troši brže nego što bismo hteli.

Park ruža

Ne može se zaobići nijedan od temišvarskih trgova. Općinjeni smo  Trgom ujedinjenja. Okružen zgradama iz vremena Marije Terezije, a gradila je neštedeći, svuda po svome carstvu isto.  Osećamo se kao kod kuće. Svoji sa  svojima. Tu su katolička katedrala, Srpska Saborna crkva i  palate, arhitektura u punoj lepoti. Sve je čisto i umiveno. Ljudi se osmehuju. Deca love golubove. Bašte i terase su pune. Pogled zadržavam na maloj tezgi vrlo neobičnog starinskog izgleda. Prodaje se neka vrsta kolača slična Karlovačkom kuglofu i sok u malim staklenim flašama,  možda boza ili klaker, ali to je samo moje nagađanje. Ljubazna domaćica pristaje na fotografiju.
Unutrašnjost crkava opčinjava.  Raskoš i bogatstvo. Starina se nudi na dlanu. Upijamo lepotu.

Popločanom ulicom stižemo na drugi jednako važan trg. Prepun je  ljudi, dece, mladosti na svakom koraku. Stigli smo na sam završetak Maratona slobode, a gde bi se završavao ako ne na istoimenom trgu. Svaki komad zemlje je pokriven lalama u punom cvetu.
Lale za Lalu, šale nikada dosta.

Tu je i veliki stub na čijem se vrhu nalazi statua Vučice koja doji Romula i Rema. Poklon Italije Temišvaru. Probijamo se kroz gužvu, pronalazimo malu pekaru ispred koje je poduži red. Vrata su otvorena, vidimo žene koje prave đevreke i perece. Miris je neodoljiv. Ukus još bolji. Vreme odmiče. Za čas stižemo do Trga pobede. Lep, osunčan , širok. Na njemu brojne palate i Rumunska pravoslavna crkva. Ulazimo. Slušamo deo liturgije na rumunskom. Puno ljudi se nalazi unutra. Zvučni glas sveštenika daruje blagoslov. Svi vernici koji ne mogu da unutra prisustvuju službi mogu to preko razglasa. To je praksa u njihovim crkvama.

Temišvarski maraton

Iza veoma lepog zdanja se nalazi park ruža. Tek su u formiranju pa lepotu ruža u punom cvatu možemo samo naslutiti. Veoma topao dan nas tera sa ulice. Odlazimo do Sinagoge i laganim korakom birajući hladovinu krećemo ka velikom modernom tržnom centru Julijus Maru.  Na četvrtom spratu se nalaze štandovi na kojim se može ručati za mali novac ono što se može poželeti. Tu su štandovi sa ribom, mađarskom kuhinjom, grčkom italijanskom  nemačkom... svet u malom. I prelep italijansko - rumunski sladoled. Dan se bliži kraju, moramo nazad. Do nekog novog susreta sa dragim ljudima.

Ovde su se tužili Pop Ćira i Pop spira

Ulaz u Srpsku pravoslavnu crkvu

Vladičanski dvor

Zgrada opere

Na trgu

Fontana

Rashlađenje

Pored Begeja

U parku ruža

Sa dragim pijateljima

Čuh

Čuh da se u nekoj dalekoj zemlji Vetar smeje
Čuh da se u nekoj dalekoj zemlji Sunce raduje.
Čuh da se u nekoj dalekoj zemlji Kiša živi.

Čuh da u nekoj dalekoj zemlji Munje nebom igraju.
Čuh da se Zvezde s neba na dlan spuštaju.

Čuh da Mesec leti .
Čuh da nema tuge.
Čuh da nema jada.
Čuh da svako nosi osmeh.
Čuh da deca ne plaču.
Čuh da se laste ne sele.
Čuh da Kos uvek peva.
Čuh da Slavuj lek daruje.

Čuh da svi tiho govore.

Dodirnu me val daljine.
Ubrzah korak.
Usporih dan.

Tražim.
Tražim.