Najkraće priče- Izdavačka kuća Alma

 Zahvaljujem Izdavačkoj kući  Alma  iz Beograda na objavljenoj prči ,,Ružine glave" (str.62.).

 

Najkraće priče 2020 

Par očiju žutih

S plava neba uz grak gavrana sivih

preko dana proteklih

dolete zov daljina plavih.

Jasno glasom predaka davnih

slobodara dnevnih,  pevača noćnih 

s verom u Boga zapisa starih

na  večni počinak ispratih 

par očiju žutih.

Posvećeno Svetozaru.

 

Poznojesenji dan...

 Jesenji dani se polako pretaču s jednog kraja na drugi. Prolaze i nestaju  s prvim 
  večernjim izmaglicama, da bi do ponoći izbrisao svaki trag. S njima odlaze prijatelji, rodbina, poznanici ili samo slučajni nepoznati  prolaznici. 

Na svakodnevnom putu kroz kadrove koje brzi točkovi dozvoljavaju, ređaju se iste slike. Proleću uzorane njive,  i usamljena stabla sa retkim  neopalim lišćem na sebi. Nestaju ulice , sela se  u brzini stidljivo skrivaju, čekaju svoj trenutak ili se gube u daljinama dozvoljavajući tek ponekom crkvenom tornju  nejasne obrise . Posmislio bi čovek da je selo idila, komšiluk, kafica ili jutarnja rakijica s komšijom , tek toliko koliko je dobro za zdravlje. 

 Slučajni prolaznik je poželeo da svoje penzionerske dane provede u selu. Poželeo je idilu, kućicu, malo baštice i miran penzionerski život za svoju bolju polovinu.

Poželeo čovek baš to. Mirnu starost. Došao u selo, potražio kuću. Došao jutarnjim autobusom, istim,  kasno popodnevnim autobusom pošao nazad: ,,Mislio sam da kupim kuću, na internetu lepa...znam ja šta je ćerpić , a šta cigla, znam i šta je banka, šta pošta, lekar...radi tri puta nedeljno, a reka na internetu plava ovde...  A  ja star, ko će onoliku baštu raditi, a korova do glave...gde sam pošao, tu sam došao, a ostaću tamo gde sam pa ću po parku šetati...

Preleteo mu je pogled preko  oronule kuće u nizu oronulih. One koja se nekako držala prkoseći sebi, ljudima i vremenu kada je bila sagrađena. Vlaga joj se popela visoko do starih ,,biber"  crepova , a malter po kome su se videle tamnije tačke truljenja je na mnogim mestima  otpao. Ipak držala se. Prepričavajući dane kada je sve bilo drugačije. Kada su se čuli razgovori.  S proleća i jeseni prozori  nagriženi vremenom su bili otvoreni, a živost se ogledala u tek nazirujućim kretnjama  ostataka nečega što je bila zavesa. 

Otišao je čovek svom gradskom životu. 

 

Danas je na kući osvanuo, kako bi to  moja baka rekla ,,crni barjak",  bez parte, imena , bez naznake ko je napustio svoj vlažni dom. Ostalo mi je da samo zamišljam, premeravam, kolika je tuga onih koji su postavili crnu naznaku  da leprša na novemabarskom vetru, kolika su nadanja ili želje, kolika je težina  ostati među poslednjima... 

Dopuštam da me talas tuge ponese. Kao poznojesenji dan...

U večiti san..

 Prve novembarske kiše su najavljivale promene. Nije želela da ih primeti ni

rastumači. Živela je dan po dan, pritisnuta kamenom teškim poput reči koje je tih dana imala prilike da čuje. Sve ju je to gušilo, uništavalao njene misli i potrebu da se na bilo koji način izrazi. Hod između dobra i manje dobrog  sa stalnom nadom da će jutro osvanuti svetlije i  vedrije. A oblaci su bivali sve sivlji. 

Lake kapi, bez ledene najave hladnijih dana, slivale su se niz prozorska stakla sveže oprana. Isprva mala sipkava tačka,  je narastala, oblikovala se u kap, a  ona u izduženu valjkastu suzu kojoj nije bilo pomoći.

A onda je zazvnio telefon: 

- Otišla je...

-.Kako to misliš otišla je?

- Tako nepovratno , u večiti san...

Tada je film počeo da se razvija, od nemila do nedraga pomračenog uma , od snova do priča , nadanja i želja, zlih reči i gorih dela otrovanih prikaza koje su je izgladnjavale svojim rečima.

Život se ponavljao i iznova počinjao, tražila je tačku kad je sve počelo, a nju su skrivale guste magle... 

 

Dok se neprozirni veo

spušta na moje umorne oči

nemam dana

prošlosti

budućnosti.

Tonem kroz mrak

praznih ruku 

tek ponekad zaiskri 

sećanje u dalekom osenčenom uglu.

Bez nade za bistru misao

jasnu reč i poznati lik

prihvatam svoj nejasni put.

Nemam tuge

dah je moj negde u danima

kada je osmeh blistao

kada bezbrižni behu dani 

obojeni nadom

a kišna kap bogata rodnom godinom.

 

Idem putem svojim

sama. 

 

Posvećeno mojoj dragoj tetki Nadeždi koju ispratismo u mirne snove. 

Na čoveku je da razume, na Bogu da prašta.

Fotografija: poslednji ovogodišnji cvetovi Dragoljuba.

Novembarski vetar

Dok novembarski vetar 

peva svoje pretnje

i raspršuje tragove pokrivene vlagom

zatvaram kapke

puštam da tama povede kolo

da se uzburkane misli slegnu,

a postavljena pitanja dobiju odgovore.

Ne daje novembarski dan 

bistre misli, veseli se sivom.

Narasta vetar kroz kasno veče. 

Ćutim , dozvoljavam da pitanje zazvoni: 

Ima li čovek granice?

Sećanja

Kroz sive oblike noći

uhvatiću trag svetla i sjaj ugaslih zvezda

razmišljati neću

odbaciću terete kišnih dana 

donešenih iz daleka od

nekih nepoznatih  bezdušnih vetrova

leteću oslobođena stega 

nestaće filigranske mreže noćnih hordi

a dnevna razbojništva neće imati važnost. 

Uhvatiću trag svetla i sjaj meseca

zalivaću ih sećanjem na daleke dane

obojena jutra i neke svetle davno minule večeri 

razviće se sećanja 

vinuće se daleko do  nekih novih svetova.

Fotografija internet

Pevati

Uhvatiću se u kolo vilinje

kose rasplesti

predati ih jutru i vetru karpatskom

da od njih načine kolevke izgubljenima

bosim nogama hod  po oblacima darivati.

 

Uhvatiću se u kolo vilinje

hvatati se za trag istine,  rukama mahati 

šapatom tihim  kletve drevne izgovarati

obuzdati sile vojne, zaustaviti reke ljudske.

Uhvatiću se u kolo vilinje

dahom svojim  ću presti pokrivače

od snova, dana svetlih i bistrih kiša

širiti ih rukama svojim.

 

Uhvatiću se u kolo vilinje

napraviti krila od darova posestrima svojih

blažiti se uz poj glasova nebeskih

gledati daleko i široko 

i pevati, pevati.

Jesen

S jeseni  dok se prve magle bude

Iz izgubljenih letnjih snova

Na vlažnom listu oraha starog

Dom svoj traže izgubljene reči.

 

Jezde oblaci u traganju za  braćom 

Udružuju snage  s naletima  vetra 

Obučenog u  jesenje haljine

ukrašene rečima  izgubljenih.

 

Zatvaram oči, kradem boju vetra 

Oblaka i poslednjeg plavetnila neba.

Spuštam ih do razigrane gomile

u koju skrivam svoje reči.

 

Између два света - Сећање на Бранка Миљковића 2021.

 У част  великог песника Бранка Миљковића и ове године је уприличен

Зборник радова у организацији Удружења  књижевника ,,Бранко Миљковић" из Ниша.

Захваљујем жирију и организаторима који су моју песму ,,Нада"  сместили у овај Зборник.

НАДА

Где су се разлиле границе разума

кроз пространства панонска

горје балканско

долине пробуђених снова?

Додирујем хоризонт

плавим бојим руке, мисли, дела своја

саплићем се о сопствене речи

тражим подршку и зрно добрих дана.

Још даље се беле други светови

другачије ноћи растерују дане,

а благе вечери уз сјај звезда 

испраћају заљубљене у снове.

Повлачим изговорене речи

у срџби скројене

бришем неоправдане часове

у очекивању бољег и другачијег сутра.

 

Хвала  драги читаоче на праћењу мојих записа.

Nemi razgovor

Drobim vlažnu zemlju prstima

opire se

lepi,

maže

pod teretom vlage nebeske.

 

Tražim ostavljene tragove

noćnih ludosti

dnevnih pitanja 

stopa svojih davno načinjenih.

 

Uzimam   sasušene grančice 

nekadašnjih cvetova

pravim gomile .

 

 Šušti suvi list.

Odvajam seme. 

Ćuti.

Biram reči utešne.

Pogledom  pozdravljam oktobar

tažim putokaze

hladnih jutara 

i ranih večeri .

 

Prolaznik na biciklu me pozdravlja

odmahujem. 

Nastavljam nemi razgovor.

 

Kuda odlaze odlazeći

 Kuda odlaze odlazeći

prate li utabane staze

ili ih puteljci zavode svojim tajnama?

Kuda odlaze odlazeći 

žure li ili laganim korakom

bude svoje uspomene?

Kuda odlaze odlazeći,

nose li kofere dana svojih

i godina utrošenih?

Kuda odlaze odlazeći,

tuguju li za ostavljenima,

dele li odličja svoja?

Kuda odlaze odlazeći,

bez reči, zagrljaja

toplih ruku i osmeha?

Kuda odlaze odlazeći...

Резултати конкурса ,,У име свих нас.."

 Захваљујем жирију на додељеној ми Похвали за причу ,,Свећа витлејемска"

 

ХВАЛА Ђорђу  за сваки написани стих и отпевану ноту.

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА „У ИМЕ СВИХ НАС ИЗ…“

Објављено 30. септембра 2021. аутор Зорка Стојановић

По расписаном конкурсу „У име свих нас из…“од стране библиотеке „Србољуб Митић“ Мало Црниће, жири у саставу: Данијела Божичковић Радуловић, Зорка Стојановић и Радица Павловић, констатује:
На конкурсу је учествовало 145 аутора са 346 радова. Од тога 92 рада су прозна, а 245 су песме.
Жири је пажљиво прочитао све пристигле радове и одабрао оне за које сматра да квалитетом завређују да се нађу на страницама Зборника. Жири је једногласно донео

О Д Л У К У

Лауреат награда ОДА ПАНОНСКОМ МОРНАРУ овогодишњег конкурса посвећеног песнику и музичару Ђорђу Балашевићу под називом „У име свих нас из…“ , је књижевница Виолета Димитрић за причу „Морски сунђер“.

1. Прво место припало је Бранимиру Петровићу, за причу „Небески плес“,
2. Друго место освојила је Александра Золотић, за причу „Желим ти добар ветар“,

3. Треће место припало је Страхињи Обрадовићу, за причу „Коцкар се крије и чучи у сваком од нас…“

Похваљене приче:
– „Свећа Витлејемска“- Весна Ђукановић,
– „Аплауз живота“ – Соња Гицка,
– „За мене ћеш остати исти“ – Драган Митић
– „Обично необична прича“ – Светлана Фуцић

У области поезије резултати су следећи:

1. Прво место освојила је Виолета Миливојевић за песму „Живот је море“,
2. Друго место припало је Стевановић Владану, за песму „Кад` шешир закитим“ и
3. Треће место освојила је Светлана Фуцић за песму „Последња песма“

Добитници похвала:
1. Анђела Вукомановић, за песму „Заувек живеће Балашевић Ђорђе“,
2. Елеонора Николовска, за песму „Посадио си багрење“,
3. Нермина Субашић, за песму „Генерација Балашевић“,
4. Магдалена Реџовић, за песму „Прича о панонском морнару“,
5. Љиљана Тамбурић, за песму „Омаж“,
6. Љубисав Грујић, за песму „Им`о сам страшног петла“,
7. Милош Марјановић, за песму „Војводина“,
8. Лидија Маловић, за песму „Ако не будеш волео као Ђоле у име свих нас“,
9. Летица Миловановић, за песму „У име свих нас из седамдесет и неке…“
10. Жељка Басановић Марковић за песму „Roulette“.

У Зборнику су заступљени следећи аутори:

1. Александар Марић
2. Александра Золотић
3. Андреја Врањеш
4. Анђела Вукомановић
5. Антилета Живковић
6. Бобан Пауновић
7. Борислав Батић
8. Бранислав Црнић
9. Бранко Јечменица
10. Бранимир Петровић
11. Валентина Дабић
12. Весна Ђукановић
13. Виолета Димитрић
14. Виолета Миливојевић
15. Виолета Стојић
16. Владан Стевановић
17. Гама Арт
18. Гордана Ђорђевић
19. Данијела Божичковић Радуловић
20. Дафина Милутиновић
21. Драган Митић
22. Драгана Ђурковић Тошић
23. Драган Недимовић
24. Драгана Ранђић
25. Драгица Охасхи
26. Драгица Савић
27. Елеонора Николовска
28. Ема Матић
29. Емир Бајровић
30. Жаклина Перић
31. Жељка Басановић Марковић
32. Зорка Стојановић
33. Иван Нисић
34. Јелена Лазаревић Пирић
35. Јелена Трајковић
36. Јована Аксентијевић
37. Катарина Бековић
38. Лазар Вучићевић
39. Лариса Милосављевић
40. Лепосава Пејовић
41. Летица Миловановић
42. Лидија Љутовац
43. Лидија Маловић
44. Љиљана Тамбурић
45. Љубисав Грујић
46. Љубомир Илић
47. Магдалена Реџовић
48. Маид Чорбић
49. Маја Палачковић
50. Милан Бајчета
51. Милорад Хинић
52. Милош Марјановић
53. Мира Ракановић
54. Мирко Тодоровић
55. Мишел Boltres
56. Нада Павловић
57. Наташа Black Mess
58. Небојша Ђурђевић
59. Нермина Субашић
60. Ника Милиновић
61. Радмила Несторов
62. Радован Берић
63. Радоје Радосављевић
64. Ратко Белић
65. Санела Мартиновић
66. Сања Манчић
67. Саша Угринић
68. Светлана Перишић
69. Светлана Пешић
70. Славица Дамњановић
71. Светлана Фуцић
72. Слађана Јовановић
73. Снежана Марко Мусинов
74. Снежана Шолкотовић
75. Соња Гицка – Аплауз живота
76. Стеван Милошевић
77. Страхиња Обрадовић
78. Сунчица Антић
79. Томислав Крсмановић
80. Cendric Ruffo
81. Шпејтим Сојева Соле

Сви аутори добиће захвалницу за учешће, а награђени и похваљени пригодне награде.
Промоција Зборника биће одржана када то услови због вируса КОВИД дозволе, а сви учесници биће благовремено обавештени.
Жири:
Данијела Божичковић Радуловић
Зорка Стојановић
Радица Павловић

 

 

 

SVEĆA VITLEJEMSKA

Vidim sasvim jasno iako su godine prošle. Na koncertu smo , hala sportova u
Kikindi je prepuna.

Devedesete...

Zvoni glas prijatelja. Dodiruje sve. Pevamo kao jedan. Jednaki sa prvim.

Panonski mornar među panonskim mornarima. Usamljen s usamljenima, čio s čilima, veseo s veselima i blagi blesak tuge u oku podeljen samo sa tužnima.

Smenjuju se smeh, pesme I priče u kojima se pronalazimo. Tu negde su naše bake, majke, očevi. Tu nege su naša detinjstva i mladosti. Tu negde su naše nade i snovi, naši uspesi i tuge. Neki naš Vasa Ladački živi u njegovoj pesmi. Plešemo valcer i dvokorak. Odjekuje pesma u duši i duša u pesmi. Osmesi prijatelja svuda oko nas. Skoro četiri sata koncerta su prohujala kao četiri minuta. Rasipala sam se u komadiće i opet se s preciznošću borbe panonskog vuka slapala u nepogrešivo jedinstvo sebe i glasa prijateljevog.

A slike teku i teku poput Dunava od Švarcvalda do Novog Sada, pa dalje do same delte u veliko Crno more. Nose sa sobom note panonca koje lako dodiruju plavetnilo panonskog mora , a bela zastava broda se polako gubi u daljini do večnosti…

Izgubili prvog među prvima, prijatelja, ambasadora dobre volje i dobrog srca, našeg vojvođanskog Đorđa.

Otišao je kod svoga dede , da s njim ore nebeske njive, da s anđelima nebeskim deli najlepše stihove. Rane mrazeve je ostavio pesnicima.

Dugo će se, dok je srca banatskih, bačkih i sremskih čuti melodije najboljeg među nama.

Svima su podeljene karte. Đorđe je svoje poklonio nama. Kada i kako ćemo ih uporebiti je na nama.

Palim sveću vitlejemsku.

Književni časopis - Suština poetike 70.

 U sedamdesetom broju časopisa Suština poetike objavljena  je moja

 ,,Priča iz zaumlja"

Zahvaljujem glavnom uredniku Zablaćanski Anđelku. 

Priča se nalazi na linku: 

 

https://www.knjizevnicasopis.com/sustina-poetike-broj-70/