Словословље: Весна Ђукановић

Словословље: Весна Ђукановић: Сан или јава:      Његов живот је био низ почетака. Од земље и ка земљи. Они се никако нису могли размрсити. Живео је по своме. Живео је задовољан.       ...

Словословље: Весна Ђукановић: Јерусалим

Словословље: Весна Ђукановић: Јерусалим:       Почетак пута је најтежи.     Први корак захтева много рада, труда и припрема, када се начини, путовање је једноставно.     Време лети....

Словословље: Весна Ђукановић: Света река Јордан и Мртво море

Словословље: Весна Ђукановић: Света река Јордан и Мртво море:   Сунчано јутро нас је понело. Крај децембра осунчан као у рано пролеће. Топлота И светлост, дар живота , несебично, на дохвату руке. Свето ...

Rezultati konkursa za književnu nagradu Musa Ćazim Ćatić za najbolju pjesmu za djecu 2021. godine

 

Hvala žiriju.

Rezultati konkursa za književnu nagradu Musa Ćazim Ćatić za najbolju pjesmu za djecu 2021. godine

9. Marta 2022.

I ovaj, osmi po redu, konkurs za pjesničku književnu nagradu “Musa Ćazim Ćatić”okupio je pjesnike i njihovu poeziju na jedno mjesto, a njegova realizacija predstavlja podsjećanje na našeg velikog bosanskohercegovačkog pjesnika čije ime nosi ovo Udruženje i ova književna nagrada.

Budući da je riječ o velikom broju autora, različitih pjesničkih senzibiliteta i izražaja, prirodno je da su i pjesme u njemu dosta različite. Međutim, ta raznolikost ništa ne govori o kvaliteti pjesama i bilo bi suviše ambiciozno rangirati ili izdvajati pojedine pjesme. Zato njih, kao i buduće cjelokupne Zbornike, dalje treba posmatrati kao galeriju različitih iskustava, osjećajnosti, svjedočanstava, poetiziranja, objedinjenih pod jedne korice, i jedino u čemu se one razlikuju jeste pobuda iz koje su nastale: da li iz potrebe da se ovlada životom ili zbog želje da se prevaziđe smrtnost.

Jedno je sigurno: “Pjesnici su vječno treptanje u svijetu.”

Na osnovu raspisanog natječaja Kulturnog udruženja ,,Musa Ćazim Ćatić” za pjesničku nagradu ,,Musa Ćazim Ćatić” za 2021. godinu, žiri u sastavu: KNJIŽEVNIK KEMAL HANDAN (predsjednik), KNJIŽEVNICA LJILJA STOJANOVIĆ I KNJIŽEVNIK ŠIMO EŠIĆ, dana 01. 03. 2022. godine izabrao je između 266 prijavljenih autora i pristiglih pjesama dvadest onih koje su ušle u najuži izbor za nagrade i među njima pobjednike i dobitnike nagrade ,,Musa Ćazim Ćatić“:

Prvo mjesto dijele:                                                                                                                                     

 1. Goran Radojičić, Nikšić – ČUDESNI PLAVOOKI DJED                                              

 1. Uglješa Kesić, Banja Luka – VILENJAK JAN I KOVID DIV

Drugo mjesto dijele:                                                                                      

2. Goran Popović, Danilovgrad – HAJDE DA SE IGRAMO 

2. Elvedina Suljić, Osjek – Ilidža – ŽIVOT PLANETE

2. Kristina Arsenijević, Stara Pazova – SNEŠKO I SNEŽANA BELIĆ

Treće mjesto dijele:                                                                                                                                                        3. Anita Pešić. Niš, Srbija – DEVOJČICA SA ZVEZDAMA U KOSI   

3. Minja Pješčić, (Toronto/Mostar) – BALADA O VEZENOM VITEZU 

*Četvrto mjesto dijele:

Аleksandar Sekulić, Beograd – КIŠOPAD   

Aida Šečić Nezirević, Sarajevo – PJESMA O SAMRI

Мiloš Milošević Šiка, Тrstenik, Srbija – POTERA ZA KRUNOM

Veselin Milošević, Vrbas – OSLIKANO PESMOM

Said Vikalo, Srebrenik – MOJE SELO        

Dragiša Tošić, London, Canada – PODVAJANJE 

Jovan N. Bundalo, Beograd – NEVOLJA JE KORIST TUĐA             

Nuhanović Alma, Velika Kladuša – AUTIĆ 

Nizama Husetić, Bihać – PJEŠICE     

Said Šteta, Zenica – OČI MOJE MAJKE      

Alma Imamović, Tuzla – DJEVOJČICA

Mersija Balić, CAZIN – IMA JEDAN SVIJET

Ljiljana Dobra, Hrvatska – ŠTO DJECA ŽELE

*Peto mjesto dijele:

Ibro Džananović – LOPTA       

Goran Pilipović, Banja Luka – LENO, ZATO ŽURIM DA PORASTEŠ!                

Elvedina Tutić, Goražde – DJEČIJI SNOVI

Aleksandra Vujisić, Podgorica – KAKO SE NAJLJEPŠE RASTE

Maja Gargenta Reić, Pančevo – ŽIVOTINJSKA ŽURKA

Emina Vukičević Mauna, Sarajevo – ZA TEBE ĆU DA SE UDAM      

Kemal Ljevaković, Tešanj – SRCESLOVARICA

Мilorad Bibin, Zrenjanin – ОSVETA

Mehmed Đedović, Tuzla – LIJA IZ GAJA    

Ljubica Košuljandić, Šid – ŠKOLSKA LJUBAV    

Subašić Nermina, Tojšići-Kalesija – ZEKA AVANTURIST

Dženita Hrnjičić, Sarajevo- MIRNI DJEČIJI PROTESTI

Anabella Tea Đogić, Šumatac – IDEM LI KUĆI?

Evita Bojkovac, Derventa – NE VALJA NIKAKO  

Sadžida Viteškić – Majstorović, Sarajevo – SLOVARICA

Zahira Tokmakovic, Kotorsko – BOŠNJAČKOJ DJECI ( ĆIRIBU, ĆIRIBA )

Rabija Halilović, Kotorsko – DJECA  

Dinko Osmančević, Banja Luka – SMARAGD I SAFIRI

Fatima Jamaković Čorambegić, Sarajevo –MASLAČAK

Hakija Bašalić, Tuzla – NAMIKOVA PJESMA      

Suada Suljić Sokolović, Tuzla – U KLUPI DO MENE      

Senada Užičanin, Tuzla – KAKO JE BITI DIJETE?

Edin Šarić, Bosanska Krupa – KRALJEVSKA LUDA     

Dragana Pavlović Ribać, Zvornik – VRANA I ORAO       

Jelena D. Krezović, Beograd – BEZ ŠARA BUBAMARA

Tijana Hil, Novi Beograd – TRAGOVI        

Midhat Hrnčić, Sanski Most – MALO KUČE

Radojka Mugoša Petrić, Podgorica – Crna Gora – NA MAJČINOM GROBU

Omer Bušatlić, Austrija – DUGME ZA SVE

Stojanović Gordana, Beograd – VESTI IZ ZOO VRTA   

*ŠIRI IZBOR

Atifa Pasanbegović, Busovača – DJECA

Sanja Čolović, Čačak, Srbija -Editi Kraus

Azem Gvozden, Gornji Vakuf – ZOOLOŠKI VRT

Azemina Dokaza Klobodanović, Zenica – DJEČJI OSMIJEH

Suzana Đikić, Sarajevo – ESKADRILA       

Marija Marić, Travnik – PUSTI ME SVIJETE BITI DIJETE

Zorica Eremić, Zrenjanin – LUDNA RODA

Svrkota Branislav, Crvenka – Republika Srbija – VILA BEZ KRILA

Ruža Stojaković, Bački Jarak – ŠIŠKO

Teodora Vukosav, Nevesinje – PJESMA O MIŠU

Adna Mujović. Sarajevo – KO TO MOJU BOSNU DIRA

Buđen Svetlana, Trebinje – MRAVICA MALA        

Nataša Žurić, Mojkovac. Crna Gora – MAČAK U GOSTIMA    

Tijana Anđelković, Smederevska Palanka, Srbija – MALI BRAT

Jasmina Dimitrijević, Kruševac, Srbija – DEČAKOVA ŽELJA 

Leonarda Šoko, Zenica – VLAK         

Mela Demirović, Banovići – NE DIRAJ LAVA DOK SPAVA

Branka Šumar Krupljanin, Zenica – LIJA I GARO

Dragan Mitić, Koper, Slovenija – KAD DOLAZI ZIMA

Grbić Mara, Tuzla – PROLJEĆE

Hajrudin Neradin, Hadžići – IZ UGLA HRABROG DJEČAKA H

Nikica Banić, Inđija, Srbija – LAV     

Alde Ljuta, Beograd – BILA  MI  JE  MAJKA  

Omer Ć. Ibrahimagić, Tuzla – ANTITATA   

Bilal Karović, Ilidža-Blažuj – ŠALA MALA

Ana Stjelja, Beograd – NEOBIČNA PORODICA

Anđelka Pavić, Beli Manastir – KOSTIN VUK

Azira Tahirović, Gračanica – RADOST MOG ŽIVOTA   

Semira Jakupović, Kozarac – JESEN JE CARICA 

Bojana Marković, Vlasenica – NEMOJ DA ODRASTEŠ 

Ljiljana Terentić, S m e d e r e v o – POLICAJAC BIĆU  

Nikola Šimić Tonin, Zadar – SLIKAR SNIJEG       

Jovana Knežević, Kaona – Srbija – TAJNA ŽIVOTA       

Nermina Adžović Mustagrudić, Crna Gora – DJEČIJA MAŠTANJA

Đorđa Grgić, Banja Luka – AMRI

Nihad Mešić River, Tuzla – SUPER NENA

Vera Basor, Trebinje – PLAVI LEPTIR

Dunja Srdanov, Zrenjanin – PLATA

Vesna Đukanović, Kikinda – PITANJE

Hamza Ćehić, Bihać – MOJA SIMPATIJA

Haris Gojak, Tuzla – ČUPERAK      

Saša Bošković, Zemun – JA MOGU UVEK DA SPAVAM

Razija Buharalija, Fojnica – NOVI SEPTEMBAR

Alagić Suad, Sanski Most – ZEMLJINA TEŽA POD VODOM

Izet Zaimović, Lukavac – ŽUTI CVIJET

Edita (Šarić) Bukva, Goražde – KNJIGA

Mehmed Rakovac – VANJIN ZUB

Sofija Đokić Sofke, Banatsko Veliko Selo – Srbija – ZVEZDANA

Edina Čelebić, Mostar – KAD BIH BIO DIJETE

Azemina Hadžić,  Novi Pazar – DJEČIJA ŽELJA

Lukas Nikolić, Tuzla – TATA, HOĆU DA BUDEM PJESNIK

Žaklina Mančić, Niš – MATEMATIKA

Hazema Kapidžić, Prijepolje – O MORU    

Advija Herenda, Goražde – GAVRAN I GOLUB

Jelena Trajković, Zaječar – DJEČIJA MAŠTA

Snežana Šolkotović, Korbovo – Srbija – PUSTITE…       

Miljana Vranić Milić, Beograd – Srbija – LISICA 

Edina Heldić – Smailagić, Banja Luka – SAN                   

Mehmed Meša Delić, Maglaj – SLOBODA  

Vesna Radović, Beograd – PJESMA O BIJELOM MAČETU I UPORNOM VRAPČETU

Vesna Josipović, Beograd – LIK I SLIKA    

Jasmina Dimitrijevic, Kruševac, Srbija – NESTAŠNA LOPTA 

Dušan Mijajlović Adski. Niš – VOLIMO PRIRODU

Snežana Marko-Musinov, Zemun – LUKOVIĆ VESNA

Senka Rakočević Đekić, Veternik – LANE   

Esmeralda Hamzić, Mostar – MEZIMČE

Amir (Zulfo) Talić, Sanski Most – MEDENO SELO

Jadranka Alikalfić, Mostara – ZVIJEZDA PADALICA    

Suzana Ljepava, Trebinje – DARIO I KORNJAČA

Sara Nuhanović, Dobošnica – OGLEDALO

Sonja Jukić, Novi Sad – JOCA ZMIJA

Amna Husejnović, Tuzla – AH VOLJENI GRADE MOJ

Aida Orahovac Kuč, Podgorica – VAŠA BUDUĆNOST            

Dragana Ranđić, Požarevac – Zvrk              

Nikola Lj. Stojanović, Leskovac, Srbija – ČAROBNA ZIMA              

Nejla Batal, Zenica – MJESEČEV SJAJ.                                                                  

Dalibor Dado Ivanović, Podgorica, Crna Gora – PRAVOPIS

Uroš Mikulić, Bačka Topola – DECA SU UKRAS SVETA

Zorica Stanković – MASKE U ŠKOLAMA     

Izudin Šarić – MALI MEDO    

Amira Hukić, Tuzla – JEDNOJ MALENOJ

Angelina Vukosav, Nevesinje – MALI ĐAK

Azra Imamović, Đurđevik – KAKO SE POSTAJE VITEZ?

Svjetlana Pravdić, Čelinac – UČENJA

Haris Huskić, Hadžići – POVRATAK

Iris Altumbabić, Tuzla – ŠARENI LEPTIRIĆ

Iman Delahmetović, Banja Luka – IGRAČKA 

Ilhana Kolar, Ilidža-Blažuj – BOSNA ——

Emina Mandžukić, Tuzla – Ako i onda

Mersad Mulić, Tuzla – IGRA I SLOBODA JE TVOJA

Lamija Hadžić, Ilidža-Blažuj – ŠTA ĆU BITI KAD PORASTEM

Ensar Muminović, Ilidža-Blažuj – DOMOVINA SE VOLI

Selver Durić, Ilidža-Blažuj – SAN

Ilma Mešić, Tuzla – MOJI SNOVI

Bošnjak Edah, Minhen – Moja, tvoja, naša Bosna i Hercegovina (pismo)

*POHVALJENE PJESME UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA:

Nejra Dedajić, Tuzla – “ŠKOLA”

Edin Gavranović, Tuzla – ČARI ZIME        

Nadir Topčić, Tuzla – SVE ONO ŠTO VI ZNAČITE 

Tarik Duraković, Tuzla – DJEČIJA RADOST

Gabriela Spahić, Tuzla –  DJEČIJA

Faris Halilović, Tuzla – HISTORIJSKA PRIČA

*

            U novom zborniku „ESTER“ od 266 prijavljenih pjesama svoje mjesto će naći 144 pjesme povodom 144 godine od rođenja pjesnika, i to kazuje da je odabir bio prestroga selekcija, jer komotno su svoje mjesto u zborniku zavrjeđivale još neke pjesme ili preciznije kazano, bar polovina od onih koji se neće naći među koricama ove dragocjene knjige. Zato Vas molimo da i dalje učestvuju na svim objavljenim konkursima jer samo tako ćemo sačuvati od zaborava velikog bosanskohercegovačkog pjesnika Musu Ćazima Ćatića.

Pitanje

Gde koraknuti

u snove utonuti

osvanuti

u ruke buketić prvih ljubičica staviti?

 

Kroz koje svetove proći

pevom svojim osvojiti noći

a dane u tišini proći?

 

Kako prvedni put izabrati 

stotinu reči izgovoriti

najbolju na mesto postaviti?

 

Anđela Belog glas poslušati

u praznom grobu utehu dobiti?

Otac

Hodam domom svojim, širim krug

milujem dvorište, ulicu,

grad, Vaseljenu celu.

 

Dobijam krila heruvimska

letim darovana nepreglednim prostranstvom.

I jasno čujem stradalnog seljaka 

banatskog glas: 

 

Ispraćao sam vojske i uniforme

s proleća se krio ispod kupa tulaja na njivama neuzoranim

s jeseni se klanjao đermu i u njegovoj dubini ledenu vodu pio

zimi na mrazu banatsko kolo cupkao

i slobodu stvarao hodajući utabanim stazama 

pradede, dede, oca

i opet, uvek iznova kroz čitava stoleća.

Šta li sam sinu ostavio?

Stope svoje? Njihove?

 

Pokriva me tuga čovekova

i krst svoj ponosito nosim, pa molim

da sin krene putevima mirnim

da hoda livadama cvetnim , njivama plodnim

kroz voćnjake , s unucima svojim...

I znaj: u dvorište tuđe s pogačom uđi

zamesi je rukama radnim 

komšiji je kao bratu pruži i pevaj, pevaj...

 

Vihor krila me  vraća u miran dom moj

Palim sveću vaseljensku.

 

Na Zejtinliku

 

Stojim na groblju belom, krstovi oko mene

imena brojna, pod suncem toplim

a kamen priča stare priče

o junacima pod nebom plavim.

Laki lahor s mirisom mora

plava stradanja poje

o junaku srpskom što iz daleka

u daljinu kroz pakao dođe.

U kripti tiho, mirno,

mermer hladni junake čuva

tugu daleku i život dat za druga

za otadžbinu. za slobodu.

Pratim tragove kroz aleju krstova

jednakih u miru svome

briše se čin , selo , grad

svi kao jedan na počinku ispod tuđeg neba.

Mala ispred Golgote srpske

molim oprost pred hrabrošću uspavanih

palim sveće

i duboko udišem slobodu.

Млавске бројанице - Огледало српске душе

 Као одјек ,,Млавских бројаница" данас ми је,  на моју велику радост, стигао
Зборник ,,Ћирилица огледало српске душе" у издању Народне библиотеке ,,Ђура Јакшић" -  Петровац на Млави. Овом приликом захваљујем уредницима: Миливојевић Виолети, Балабановић Сањи и  Лукић Филипу који су под благословом  Епархије браничевске осмислили и на светло дана изнели овај зборник.

У њему је своје место пронашла моја песма ,,Траг" .

 У духу песама  из Зборника је  предговор госпође Виолете Миливојевић. 

Издвајам део: 

,,Као  сведоченство времена у  коме живимо, дакле, настаје овај зборник, дванаести по реду, вама и нама на дар. 

Нека нам је на духовну радост! 

И  нека нас невоље и зло које нас је снашло приближи људскости и врлинама. Негујмо племенитост и саосећајност, љубав према  човеку...

Не клонимо духом! 

Верујмо, надајмо се и волимо! 

Поштујмо и наше светиње, као и велике људе који су нас задужили својим учењем и делима."

  

На полеђини Зборника се налазе мисли оца Тадеја: 

,,Какве су ти мисли, такав ти је живот" .

 

 

 ТРАГ

Попут

изгубљеног гласа утихле птице

односим заборав

дарованим писмом предака

мојих.

 

Дарујем 

руне тишини посустале ливаде,

последњи дрхтај крила

рањеног

отимам.

 

Раздвајам гласове од речи

дуго их држим у рукама

па их поклањам западном

ветру.

 

Нежно 

их односи некуда у даљине,

за собом оставља

траг.

 

У духу племенитих, мудрих мисли,  с добрим расположењем и радости у срцу поздрављам  вас који читате ове речи. 

Ваш сам дужник.

Хвала.

Словословље: Весна Ђукановић: Јерусалим

Словословље: Весна Ђукановић: Јерусалим:       Почетак пута је најтежи.     Први корак захтева много рада, труда и припрема, када се начини, путовање је једноставно.     Време лети....

Časopis : DISKURS

 U najnovijem 11.  broju časopisa DISKURS objavljena je moja Priča o galebu. Hvala uredništvu.

 

https://diskurs-casopis-za-kulturu-umjetnost-i-drustvene-teme.webnode.hr/arhiva/

 

 

VESNA ĐUKANOVIĆ

PRIČA O GALEBU

Raširio je krila i vinuo se u visine. Osećao je svim svojim bićem moć oblaka
i miris vazduha posle kiše. Ispod njegovog, suncem okupanog perja, se prostiralo
beskrajno plavetnilo mora. Ono mu je pružalo mir, dom, nesebično mu je darivalo
hranu i činilo je sve da bi se on osećao savršeno sigurnim.
Danas je posle kiše i svoje zgrčenosti, jer mu je smetalo što krupne kapi
nemilosrdno polivaju belinu perja, najzad raširio svoja krila. Leteo je, leteo.
Oči su upijale beskrajno plavetnilo. Bezbroj puta je odletao u visinu i spuštao se
do beskrajne vode. Radovao se. Radovao se životu, radovao se svojoj sposobnosti
da osvaja nebo i more.
Ponekad je osećao nemir. Nije mogao da se zadovolji ovim savršenstvom. Osećao
se previše zaštićenim i previše skučenim. Imao je samo more i nebo. Želeo je
više. Želeo je neke nove vidike. Želeo je neke nove prizore. Želeo je da iskusi
drugačiji život.
„ Još danas ću leteti između mora i neba, još danas. Ne mogu, ne želim da svoj
život provedem ovako. Želim da letim, letim.“
Sačekao je prvi sumrak. Stao je na pramac čamca. Čvrsto se oslonio na
svoje noge. Pogled je upro u večernjim suncem obasjano more. Voda se
mreškala. Poslednji sunčev zrak se igrao na nemirnim talasima koje je polako
hvatao san. Upijao je u sebe tu sliku. Želeo je da to ponese u svom srcu, da je
usadi tako duboko, da je nitko nikada ne može izbrisati. Bio je odlučan, a ipak je
čekao prvu najavu dana. Čuo je da je tamo negde na severu nekada bilo more.
Čuo je i da je ono nestalo. Čuo je... Morao je to iskusiti.
Kada je noć počela da beli, poleteo je. Radovao se novom vidiku. Ispred
njega su se prostirale beskrajne planine. Smenjivalo se stenje i kamenje.
Smenjivale su se visoravni i proplanci. Smenjivale su se zelene vitke jele i vrhovi
pokriveni snegom

Video je samo lepotu. Oko je postajalo zeleno. Povremeno se ogledao u
krivudavim rekama. Tada bi se spuštao nisko i lovio. Nije imao izobilje, ali je
osećao neizmernu radost. Morao je da se potrudi oko hrane.
Iz nizine bi se svom snagom otisnuo u visinu. Opet je leteo, leteo!
Iza njega su ostajale planine. Predeo se menjao. Mnogi crvrkut se čuo. Ptice su
pevale. Osećao je nesigurnost, on nije znao da peva. On bi svojim krikom utišao
ostala pernata stvorenja. One bi utihnule, ali bi brzo nastavljale poj. Osećale su
da im od njega ne preti nikakva opasnost.
Nebo je bilo plavo, ispod njega se prostirala nepregledna ravnica.
Sigurno je to, to. Stigao sam. Raširio je krila, vinuo se. Neki novi vetar je punio
njegova krila. Podizao ga je visoko, nosio ga je u neke nove visine i predele.
Zelenilo je bilo isprekidano nekada plavim , nekada zelenim linijama, a nekada
su postajale sumorno sive. Zavoleo je sve. Hranio se skromno, lovio je u rekama.
S jeseni i proleća se radovao traktoru koji ore. Tada bi se sa visine spuštao u tek
uzoranu njivu i sakupljao hranu iz sveže prevrnute zemlje. Radost koju je osećao
je delio s onima koji su pošli njegovim nevidljivim tragovima.
Prolazile su godine. Prolazili su vekovi. Njegovi potomci su zaboravili
postojbinu. Sada su oni rečni galebovi. Sada su oni stanovnici ravnica i posetioci
reka.

 

Putopis : Sirkeči -poslednja stanica Orijent ekspresa

Sirkeči stanica

Planovi su mnogi , a vremena je malo.

Sati, dani, proleću neverovatnom brzinom. 

Koliko god htela ne mogu da se borim protiv vremena , jednostavno nemoćna sam. 

Nekoliko dana provedenih u Istanbulu je proletelo. Nešto smo videli, nešto je ostalo za neki drugi put.

Za kraj boravka smo osavili posete Egipatskoj (Misir)i Kapali čaršiji. Bogatstvo ponude svojom raznolikošću zbuni čoveka. Prodaje se sve i za svačiji ukus. Da bi se obišla Kapali čaršija potrebno je po mom mišljenju nekoliko dana. Ona datira s kraja petnaestog veka i broji više od četiri hiljade prodavnica. Ako se nađete na istanbulskom tlu u ovoj jedinstvenoj pijaci i vidite nešto što vam se dopada kupite odmah, jer će vam biti potrebno mnogo sreće da  istu prodavnicu  pronađete opet.

Misir ili Egipatska čaršija je nešto manja, ali isto tako natrpana raznolikom robom.  U njoj  se nalazi more najrazličitijih začina  sa svih strana sveta. Tu je obilje sušenog voća i slatkiša u najrazličitijim pakovanjima i najrazličitijih ukusa. Naravno obe su prepune posetilaca. Tu su i ljubazni prodavci koji prate korake potencijalnih mušterija i nude ih svojom robom. 

 

Kapali čaršija

 

Misir čaršija

 

 

 

Unutrašnjost

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Lokomotiva Orijent ekspresa

 

 

 

 

 

 

 

 

Čekaonica

 

Peroni

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ono što sam neizostavno htela da pogledam jeste  poslednja stanica  na evropskoj stani   čuvenog voza Orijent  ekspresa.

Kada se nogom stupi na  pod železničke stanice doživi se pravi vremeplov,  za trenutak se  nađete na  kraju devetnaestog i početku dvadesetog veka,  delite žagor mnoštva putnika iz celog sveta koji su u potrazi za avanturom, poslom, aferama, svetom ili pukim bezazlenim otkrivanjem novih teritorija,opipavanjem orijenta, ukusa, mirisa... 

Kada se putnik Orijent ekspresa našao na Sirkeči stanici, a želeo je svoje putovanje da nastavi dalje na istok, putevima začina i svile, morao je trajektom preko Bosfora do železničke stanice Hajdarpaša koja se nalazi na azijskoj strani.  

 

 

Vitraž iznad ulaznih vrata

Mistika poslednjeg evropskog oderedišta čuvenog Orijent ekspresa pleni, dočeka vas lepo uređena čekaonica, s originalnim vijugavim klupama, tu je restoran sa godinom nastajanja, vitražima , fotografijama čuvenih ličnosti koje su kao destinaciju odredile Istanbul. 

Jedna od najčuvenijih je svakako Agata Kristi koja je odsela u jednom od Pera hotela u Istanbulu i  tamo napisala čuveni roman Ubistvo u Orijent ekspresu. Da ne zaobiđem ni Dejvida Sušeta koji je maestralno odglumio Herkula Poaroa. 

 

 

Nekada se i moja  Kikinda nalazila na liniji ovog čuvenog voza. Ne  mogu, a da ne postavim pitanje kako bi bilo da se zaustavljao u našoj banatskoj ravnici, da je kupio putnike, a da sam ja bila jedan od njih...

Trajektom preko Bosfora

Azija- u pozadini Hajdarpaša

Da bismo pratili korake putnika onog vremena prelazimo Bosfor trajektom i ubrzo stižemo na azijsku stranu.

 

 

 

 

Na našu žalost stanica Hajdarpaša je zatvorena zbog renoviranja, te ne možemo u nju. Šetamo  uz obalu nasuprot  evropskoj, kupujemo čuvene perece sa susamom, delimo priče sa galebovima i bezbrojnim jatima kormorana.  Bezbrojne tačkice na moru su kormorani, a u daljini se pored zgrade Hajdarpaša bele bezbrojni galebovi. A usamljeni golub čeka svoj deo perece. Iako su prvi dani januara počašćeni smo sunčanim vremenom.  Hvatamo mirise orijenta, plavetnilo mramornog mora i priče putnika iz dalekih zemalja,  a  sati lete.

Metro stanica -azijska strana

 

 Za povratak , nismo putnici devetnaestog, već dvadeset prvog veka. Možda je to najveća draž Istanbula, za trenutak se prevaljuju vekovi,  prelaze se vremenske barijere, različite kulture se mešaju, smenjuju se vladari i  tlačeni, oseti se metež istorijskih zbivanja koji na volšeban način brzo stižu u  ipak  burni novi milenijum.

 U dvadeset prvom veku ulazimo u moderno opremljenu metro stanicu, čija pruga ide ispod mora. Bosfor je iznad naših glava, brze pruge ispod. Žalim što  metro ne ide sporije kako bih više uživala u vožnji. Tunel je dug  oko trinaest i po kilometara. Metro ovom trasom  može da preveze sedamdeset hiljada ljudi  na sat.  Za uslove Kikinde nezamislivo kao i mnoštvo ljudi koji ulaze i izlaze, a sve , bar se tako čini pukom turisti, teče besprekorno. 

Iskopine

 

 

 

 

 

 

 

 

Ulaz u metro je trebalo da bude u blizini Hajdaršaine stanice, ali je pomeren zbog arheoloških otkrića. Danas je taj prostor ograđen, sa naznakama da su iskopine iz rimskog perioda...

Naši istanbulski dani su brzo prošli, bliži se povratak uz obećanje da ćemo opet doći. 

Boravili smo u Grand Ahi hotelu. Ovom prilikom pohvaljujem ljubaznost naših domaćina i njihovu spremnost da boravak svojih gostiju učine što boljim i lepšim.

 

 

.

Grand Ahi hotel

Словословље - Сан или јава

 На моју велику радост приповетка ,,Сан или јава" се нашла објављена у електронском часопису Словословље кога издаје Међународно удружење књижевника и умјетника  Горски видици.

линк: 

Сан или јава

 

СЛОВОСЛОВЉЕ, часопис за политику, културу, књижевност и умјетност

Елекронски часопис Словословље основан је на Видовдан 2014. године у Бечу. Од 12. децембра 2021. године Словословље се уређује у Црној Гори.

Издавач: Удружење књижевника и умјетника „Горски видици“, Павловград (Даниловград).

Оснивач Петар Милатовић Острошки, књижевник и новинар, члан Удружења књижевника Црне Горе (УК ЦГ), Удружења књижевника Србије (УКС), Аустријског удружења аутора (IG Autorinnen Autoren, Literaturhaus Wien), Удружења новинара Црне Горе (УН ЦГ), предсједник Удружење књижевника и умјетника „Горски видици“.

Издавач: Међународно удружење књижевника и умјетника „Горски видици“

Главни и одговорни уредник: Петар Милатовић

(преузето са портала Словословље )

 

Putopis : Istanbul : Aja Sofija

Hvaljena, krnjena, pljačkana, obnavljana, menjana, pregrađivana, dograđivana,

Aja Sofija

renovirana, ali
nikad nepoštovana i osporavana, najlepša među svim svetinjama, jedna jedina Aja Sofija. 

Zalupa srce brže, iznedri se iz grudi nešto nepoznato, titrajuće, neobjašnjivo i nedokučivo od samog pogleda na uzvišenu, savršenu,  lepotu svetinje, zaštitnice božanske mudrosti. Od pomisli da su njenim hodnicima prolazili gospodari i tlačeni, vernici i  nevernici, osvajači i branitelji, bezbrojni turisti u potrazi za neuhvatljivom lepotom,  poraste uzbuđenje. Lepo je hodati stopama istorije.

Aja Sofiju nismo posetili odmah po dolasku u Istanbul, ostavili smo da u nama naraste već ionako velika želja. Prvi pokušaj ulaska je prošao bezuspešno, jer je veliki broj posetilaca napunio ulaz toliko da mu se nije moglo prići.

 Po starom dobrom pravilu : ,,Ko rano rani dve sreće grabi" smo se sledećeg jutra

Egipatski i Konstantinov obelisk

uputili  u njenom pravcu. Ulaz je bio zatvoren.

 Iskoristili smo vreme  da obiđemo široki plato na kome su Rimljani nekada održavali trke- Hipodrom. Počašćeni smo velikim  Egipatskim obeliskom, koji se s ponosom diže u visinu i kartušimna na sebi priča o vlasniku Tutmesu III. Star je više od tri hiljade petsto godina , donešen u vreme cara Teodosija Velikog . Visok je dvadeset pet metara. Iskelsan iz jednog komada kamena umešnim rukama staih Egipćana i najstariji je spomenik u gradu. 

Konstantinov stub

 

 

 

 

 

 

 

Tu se nalazi i Konstantinov stub, velelepan kao vladar čije ime  nosi. Lepotom i zagonetnošću ne zaostaje ni Zmijski stub donešen iz Delfa.

 

 

Iz Plave džamije

Plava džamija

Obilazimo i Plavu džamiju koja se renovira, te je posetiocu dostupna samo kratka šetnja ispod njenih kupola.  Podovi su pokriveni
debelim crvenim tepisima koji na sebi imaju plave cvetove.  Hodamo izuveni. Žalim što su stubovi i zidovi pokriveni te se njihova lepota ne vidi.

 Zato su pločnici Trga Sultan Ahmet  okupani lakom kišom, koja je čudom stala, a sunčani zraci su se prostrli s odjednom plavog neba. Te su se kupole Plave  džamije još više zaplavili.

 

 

U redu

Uskoro se nalazimo u redu ispred ulaza u Aja Sofiju. Bilo je
potrebno da se završi molitva, da bi se otvorila vrata posetiocima. U redu smo čekali nešto više od pola sata, za to vreme se napravio red dug nekoliko stotina metara. 

Srećni smo ulaskom. 

Sve što smo videli pada pod noge Aja Sofije, najlepše među najlepšima.

 

 

 

 

 

Mozaik Bogorodica s  malim Isusom

Na ulazu nas je sačekao mozaik Bogorodice sa malim Isusom u krilu. Svojim

milostivim pogledom blagosilja posetioce ponosna  počasnim mestom  dobrodošlice. Nekada su svi zidovi bili pokriveni bogatim mozaicima , ali su razna ratna pustošenja doprinela njihovom nestanku i propadanju.

Pre ulaska u glavne odaje potrebno je izuti cipele. U hodniku postoji niz polica označenih brojevima i abecednim redosledom. Ostavljamo obuću, glavu obavijam maramom.

 

 

Ma koliko sam se pripremala za ovu posetu, koliko sam slušala i čitala o njoj, ostavila me je bez daha. Svojom čistotom, duhovnošću, grandioznošću, bogatstvom svodova i lepotom veličanstvenih stubova od zelenog i roze mermera,  koji je s ponosom nose,  pleni. Veličinu stuba sagledavam tek kad sam se približila jednom. Do najpoznatijeg Stuba suza se ne može. 

Veličina kupole zahteva pogled uprt u visinu. Na žalost mozaici u kupoli su pokriveni,  jer Islam ne dozvoljava prikazivanje likova, ostaje mi da sanjam mozaike iza belih čaršava. 

Mesto krunisanja

Pod je prekriven zelenim toplim tepisima, na sreću posetilaca,  jer poseta zahteva vreme. Po zapisima pod je načinjen  da liči na more i valove ,,,pod od mora i valova" te je posetilac imao utisak o njegovom kretanju, sličnom kretanju morskih talasa, čitav je imao privid lelujanja , sličan vožnji brodom.  Vremenom je propao , najviše kad se deo kupole posle jednog zemljotresa srušio. Saznajem da se sličan nalazi u Katedrali svetog Marka u Veneciji, kao i deo mozaika odnešenih iz Svete Sofije. 

Danas je u moru zelenog tepiha na podu otkriven mali deo,  na sreću posetilaca ,,krug za krunisanje", nazvan tako jer su se u njemu krunisali vizantijski carevi. 

 Sa svojih sto sedam stubova koji su delom u , a delom na tlu,  ona slavi Vizantiju i njenu arhitekturu, a cara Justinijana kao velikog ktitora koji zaslužuje večnost.

Projektovali su  je Antemije iz Trala i Isidor iz Mileta. 

Kupola- čaršavi

Istorijski navodi kažu da je sagrađena za pet godina i da je na njenoj gradnji radilo oko deset hiljada radnika. Takođe postoji legenda da je car Justinijan rekao da je u gradnji nadmašio samog Solomona u gradnji hrama. 

Zaista Aja Sofija je bila najveća hrišćanska građevina do izgradnje Seviljske katedrale negde u šesnaestom veku.

Kratko vreme gradnje suočava posetioca s mnoštvom pitanja, kako, na koji način, kojom umešnoću je postignuta tako savršena lepota, a da je pri tome korišćena tehnologija onoga vremena. Nepojmljivo je, neuhvatljivo objašnjenje , dok pogled luta njenim svodovima i kupolama, dok se galerije kupaju u svetlu. 

Odjednom sva muka njena izlazi na svetlo dana, sva previranja nerazumnih ljudi, njihova nedoslednost, mržnja, oholost, nedovoljna ljubav prema bližnjemu svome. Bila je ona i pravoslavna, katolička, islamska, bila je svačija, nikad ničija.

Jedan od stubova

 Rekla bih da je najviše svoja i da će još dugo, na sreću budućih generacija opstajati  i širiti svoju božansku mudrost. 

 Malo je  vremena za običnog čoveka kada se nađe licem u lice s njom.   Malo je gledanja, tragova na njenim zidinama,  uhvaćene svetlosti s njenih svodova. Svega je malo. Dok se lagano spremam ka izlazu, ne mogu da se ne zapitam kako se čovek šestog veka osećao kada je stupio pod njeno okrilje, kada današnji ostaje bez daha. Da li je nemo u srahu od gospoda klečao, padao ničice ili u strahopoštovanju stiskao svoje srce?

Koliko je vere u Gospoda i  njegovu moćnu ruku darivala? Kako ju je običan smrtnik doživljavao? Sa strahom, skrušen, hodočasnički ponizan? Koliko je mudrosti darivala i dariva ? 

I što je možda najveće pitanje : da li je smrtnik dostojan takvog odgovora?

Izdvajam se iz mnoštva. Okružena brojnima sama
sam pred njenom mudrošću, zaštićena njenim zidinama, hladnim mermerom i toplim vazduhom ispod njene kupole.   Zahvalno molim.

 

Doći ćemo opet

.

‎