Putopis : Istanbul : Aja Sofija

Hvaljena, krnjena, pljačkana, obnavljana, menjana, pregrađivana, dograđivana,

Aja Sofija

renovirana, ali
nikad nepoštovana i osporavana, najlepša među svim svetinjama, jedna jedina Aja Sofija. 

Zalupa srce brže, iznedri se iz grudi nešto nepoznato, titrajuće, neobjašnjivo i nedokučivo od samog pogleda na uzvišenu, savršenu,  lepotu svetinje, zaštitnice božanske mudrosti. Od pomisli da su njenim hodnicima prolazili gospodari i tlačeni, vernici i  nevernici, osvajači i branitelji, bezbrojni turisti u potrazi za neuhvatljivom lepotom,  poraste uzbuđenje. Lepo je hodati stopama istorije.

Aja Sofiju nismo posetili odmah po dolasku u Istanbul, ostavili smo da u nama naraste već ionako velika želja. Prvi pokušaj ulaska je prošao bezuspešno, jer je veliki broj posetilaca napunio ulaz toliko da mu se nije moglo prići.

 Po starom dobrom pravilu : ,,Ko rano rani dve sreće grabi" smo se sledećeg jutra

Egipatski i Konstantinov obelisk

uputili  u njenom pravcu. Ulaz je bio zatvoren.

 Iskoristili smo vreme  da obiđemo široki plato na kome su Rimljani nekada održavali trke- Hipodrom. Počašćeni smo velikim  Egipatskim obeliskom, koji se s ponosom diže u visinu i kartušimna na sebi priča o vlasniku Tutmesu III. Star je više od tri hiljade petsto godina , donešen u vreme cara Teodosija Velikog . Visok je dvadeset pet metara. Iskelsan iz jednog komada kamena umešnim rukama staih Egipćana i najstariji je spomenik u gradu. 

Konstantinov stub

 

 

 

 

 

 

 

Tu se nalazi i Konstantinov stub, velelepan kao vladar čije ime  nosi. Lepotom i zagonetnošću ne zaostaje ni Zmijski stub donešen iz Delfa.

 

 

Iz Plave džamije

Plava džamija

Obilazimo i Plavu džamiju koja se renovira, te je posetiocu dostupna samo kratka šetnja ispod njenih kupola.  Podovi su pokriveni
debelim crvenim tepisima koji na sebi imaju plave cvetove.  Hodamo izuveni. Žalim što su stubovi i zidovi pokriveni te se njihova lepota ne vidi.

 Zato su pločnici Trga Sultan Ahmet  okupani lakom kišom, koja je čudom stala, a sunčani zraci su se prostrli s odjednom plavog neba. Te su se kupole Plave  džamije još više zaplavili.

 

 

U redu

Uskoro se nalazimo u redu ispred ulaza u Aja Sofiju. Bilo je
potrebno da se završi molitva, da bi se otvorila vrata posetiocima. U redu smo čekali nešto više od pola sata, za to vreme se napravio red dug nekoliko stotina metara. 

Srećni smo ulaskom. 

Sve što smo videli pada pod noge Aja Sofije, najlepše među najlepšima.

 

 

 

 

 

Mozaik Bogorodica s  malim Isusom

Na ulazu nas je sačekao mozaik Bogorodice sa malim Isusom u krilu. Svojim

milostivim pogledom blagosilja posetioce ponosna  počasnim mestom  dobrodošlice. Nekada su svi zidovi bili pokriveni bogatim mozaicima , ali su razna ratna pustošenja doprinela njihovom nestanku i propadanju.

Pre ulaska u glavne odaje potrebno je izuti cipele. U hodniku postoji niz polica označenih brojevima i abecednim redosledom. Ostavljamo obuću, glavu obavijam maramom.

 

 

Ma koliko sam se pripremala za ovu posetu, koliko sam slušala i čitala o njoj, ostavila me je bez daha. Svojom čistotom, duhovnošću, grandioznošću, bogatstvom svodova i lepotom veličanstvenih stubova od zelenog i roze mermera,  koji je s ponosom nose,  pleni. Veličinu stuba sagledavam tek kad sam se približila jednom. Do najpoznatijeg Stuba suza se ne može. 

Veličina kupole zahteva pogled uprt u visinu. Na žalost mozaici u kupoli su pokriveni,  jer Islam ne dozvoljava prikazivanje likova, ostaje mi da sanjam mozaike iza belih čaršava. 

Mesto krunisanja

Pod je prekriven zelenim toplim tepisima, na sreću posetilaca,  jer poseta zahteva vreme. Po zapisima pod je načinjen  da liči na more i valove ,,,pod od mora i valova" te je posetilac imao utisak o njegovom kretanju, sličnom kretanju morskih talasa, čitav je imao privid lelujanja , sličan vožnji brodom.  Vremenom je propao , najviše kad se deo kupole posle jednog zemljotresa srušio. Saznajem da se sličan nalazi u Katedrali svetog Marka u Veneciji, kao i deo mozaika odnešenih iz Svete Sofije. 

Danas je u moru zelenog tepiha na podu otkriven mali deo,  na sreću posetilaca ,,krug za krunisanje", nazvan tako jer su se u njemu krunisali vizantijski carevi. 

 Sa svojih sto sedam stubova koji su delom u , a delom na tlu,  ona slavi Vizantiju i njenu arhitekturu, a cara Justinijana kao velikog ktitora koji zaslužuje večnost.

Projektovali su  je Antemije iz Trala i Isidor iz Mileta. 

Kupola- čaršavi

Istorijski navodi kažu da je sagrađena za pet godina i da je na njenoj gradnji radilo oko deset hiljada radnika. Takođe postoji legenda da je car Justinijan rekao da je u gradnji nadmašio samog Solomona u gradnji hrama. 

Zaista Aja Sofija je bila najveća hrišćanska građevina do izgradnje Seviljske katedrale negde u šesnaestom veku.

Kratko vreme gradnje suočava posetioca s mnoštvom pitanja, kako, na koji način, kojom umešnoću je postignuta tako savršena lepota, a da je pri tome korišćena tehnologija onoga vremena. Nepojmljivo je, neuhvatljivo objašnjenje , dok pogled luta njenim svodovima i kupolama, dok se galerije kupaju u svetlu. 

Odjednom sva muka njena izlazi na svetlo dana, sva previranja nerazumnih ljudi, njihova nedoslednost, mržnja, oholost, nedovoljna ljubav prema bližnjemu svome. Bila je ona i pravoslavna, katolička, islamska, bila je svačija, nikad ničija.

Jedan od stubova

 Rekla bih da je najviše svoja i da će još dugo, na sreću budućih generacija opstajati  i širiti svoju božansku mudrost. 

 Malo je  vremena za običnog čoveka kada se nađe licem u lice s njom.   Malo je gledanja, tragova na njenim zidinama,  uhvaćene svetlosti s njenih svodova. Svega je malo. Dok se lagano spremam ka izlazu, ne mogu da se ne zapitam kako se čovek šestog veka osećao kada je stupio pod njeno okrilje, kada današnji ostaje bez daha. Da li je nemo u srahu od gospoda klečao, padao ničice ili u strahopoštovanju stiskao svoje srce?

Koliko je vere u Gospoda i  njegovu moćnu ruku darivala? Kako ju je običan smrtnik doživljavao? Sa strahom, skrušen, hodočasnički ponizan? Koliko je mudrosti darivala i dariva ? 

I što je možda najveće pitanje : da li je smrtnik dostojan takvog odgovora?

Izdvajam se iz mnoštva. Okružena brojnima sama
sam pred njenom mudrošću, zaštićena njenim zidinama, hladnim mermerom i toplim vazduhom ispod njene kupole.   Zahvalno molim.

 

Doći ćemo opet

.

‎