Синђелићеве чегарске ватре 2023.- Песма Отимачи снова

Хвала на прилици да будем део овогодишње међународне смотре песника  коју организује Удружење књижевника Бранко Миљковић- Ниш.

 У овогодишњем Зборнику се нашла моја песма ОТИМАЧИ СНОВА
 

 

 ОТИМАЧИ СНОВА

У тами ноћи скривени под плаштом неба
камене зидове отимачи снова граде
пркосе живима и страдањима њиховим
одбацују поцепане покрове својих лутања
Пружају руке дробећи камен па се
Играју њиме као играчком док  нокти пуцају.
У љутњи својој гађају звезде падалице
покидају косе вила ноћних
украду свилена крила мишева летача
чврсто их стегну у обести својој
па их терају на смех и тражења.
Отимају од уснулих тела снове и односе их
Некуда далеко на нека друга мора
На неке друге хоризонте.
Препуштају их ветровима
Далеким рођацима и дубоким језерима
с утканом жељом да се никада не остваре.
Зидови с темељима од камених снова нарастају високо,
И тако од вечери до јутра по тмини ноћној.

 OTIMAČI SNOVA

U tami noći skriveni pod plaštom neba
kamene zidove otimači snova grade
prkose živima i stradanjima njihovim
odbacuju pocepane pokrove svojih lutanja
Pružaju ruke drobeći kamen pa se
Igraju njime kao igračkom dok se nokti pucaju.
U ljutnji svojoj gađaju zvezde padalice
pokidaju kose vila noćnih
ukradu svilena krila miševa letača
čvrsto ih stegnu u obesti svojoj
pa ih teraju na smeh i traženja.
Otimaju od usnulih tela snove i odnose ih
Nekuda daleko na neka druga mora
Na neke druge horizonte.
Prepuštaju ih vetrovima
Dalekim rođacima i dubokim jezerima
s utkanom željom da se nikada ne ostvare.
Zidovi s temeljima od kamenih snova narastaju visoko,
I tako  od večeri do jutra po tmini noćnoj.

 

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА „СИНЂЕЛИЋЕВИХ ЧЕГАРСКИХ ВАТРИ 33“

Међународни песнички конкурс СИНЂЕЛИЋЕВЕ ЧЕГАРСКЕ ВАТРЕ је завршен, а зборник радова излази до краја маја. Промоција зборника одржаће се 31.05.2023.године у 12,00 часова на Чегру. Окупљање песника је у ул:Давидовој 2. (код синагоге) од 09,00. до 10,30 часова

У Зборнику СИНЂЕЛИЋЕВЕ ЧЕГАРСКЕ ВАТРЕ 33 - 2023 заступљени су песници:

Абдулаху Адем – С.МАКЕДОНИЈА

Ајтић Тања – КАНАДА

Албијанић Миле – ЦРНА ГОРА

Анђелић Веско – ЦРНА ГОРА

Апостоловић Јован – Врање

Аранђеловић Владимир – Смедерево

Бабић Драгослав Бато – Пријепоље

Бајевић Ненад – АУСТРАЛИЈА

Бајовић Милован Бајо – Аранђеловац

Бакрач Мирослав Мишо – Ниш

Бардотти Массимилијано – ИТАЛИЈА

Белић Ратко Рале – Суботица

Белоица Милош – ЦРНА ГОРА

Бибин Милорад – Зрењанин

Богдановић Стојан – Ниш

Божовић Славка – ЦРНА ГОРА

Бренчић Јоже – СЛОВЕНИЈА

Букоња Живко – Бор

Бундало Н. Јован – Београд

Васојевић Н. Данило – Београд

Вељковић Невена – Крагујевац

Вељковић Софија – Сокобања

Видић Драган – Врбас

Владисављев Жељко – Панчево

Војиновић Љубиша Мајсторовски – Нови Сад

ВранићЉубинка Буба – Ниш

Вукашиновић Јасминка – Ниш

Вуковић М. Бранислав – ЦРНА ГОРА

Гавриловић Живко – Румска код Шапца

Гавриловић Марина – Горњи Милановац

Георгијевски Сотир – С.МАКЕДОНИЈА

Госте Драгана – Велика Плана

Грбић Бранко – Севојно

Грубић Јованка – Милочај

Грумић М. Зоран – БиХ

Гуљаш Ксенија – Врбас

Дабић Валентина Вања – Смедерево

Даљевић Јован – Челарево

Дамњановић Д. Славица Саша – Бачка Топола

Дамчевић Софија – Београд

Деспотовић Александар – БиХ

Драган Поп Драган – Кикинда

Драгић Тамара – БиХ

Дувњак Здравко – КАНАДА

Ђекић Слободан – Вршац

Ђорђевић Биљана – Ниш

Ђорђевић Иванов Бојана – Вршац

Ђукановић Весна – Кикинда

Ђурђевић Биљана – ЦРНА ГОРА

Ђурић Драгица – Ужице

Ђурић Стефан – БиХ

Ђурић Татјана – Крушевац

Ераковић Ђусић Весна – Београд

Еремић Зорица – Зрењанин

Живков Анастасија – Црепаја

Живојиновић Емилија – Крагујевац

Жикић Љубица – Крагујевац

Здравковић Небојша – Ниш

Златковић Бојана – Бобиште

Иванова Стајкова Ани – БУГАРСКА

Ивановић М. Живомир – Велика Плана

Илијева Миња – Ниш

Илић Александар – Крагујевац

Илић Гордана – БиХ

Илић Никола – Доњи Степош

Јанковић Драгица - Осечина

Јанковић Љиљана – Ниш

Јанковић Матилда – Ћуприја

Јанковић Милена – Горња Студена

Јанковић Нада – Шабац

Јауковић Марија – Нови Београд

Јелић Вера – Крагујевац

Јеремић Михаило – Младеновац

Јовановић Александар – Вршац

Јовановић Ан Јасмина – Крагујевац

Јовановић Жељка – Сомбор

Јовановић Ненад – Косовска Митровица

Јовановић Радојковић Љиљана – Ниш

Јокановић Балша – Врбас

Јотић Марија – Ниш

Каракашевска Гордана – С.МАКЕДОНИЈА

Карић Ненад – Лазаревац

Катанчић Лука – ХРВАТСКА

Качар Ајтена – Нови Пазар

Керановић Драгана – Земун

Киш Аранка – Суботица

Кларић Иван – ХРВАТСКА

Кљајић Нада – Баранда

Кнежевић Игњатовић Миљана – Ниш

Ковач Владана – Чента

Кораћ Катарина – Нови Сад

Корчуланић Анђелка – ХРВАТСКА

Костадинова Габриела – С.МАКЕДОНИЈА

Крагуљ Драгана – БиХ

Кратовац Ана – Ариље

Кровицка Лалић Олга – ПОЉСКА

Крстић Рада – Сокобања

Кукурузовић Катарина – Београд

Лазић Баковић Соња – Лозница

Лазовић Сте Соња – Прокупље

Лисић Драгана – Нови Сад

Лисица Миле – БиХ

Лобожински Цвијетин Баја – Лаћарак

Лончар Н. Лабуд – ЦРНА ГОРА

Македонска Викторија – С.МАКЕДОНИЈА

Максимовић В. Весна – Крагујевац

Максић Славица – Београд

Малетић Тања – Нови Београд

Мали Славко – Прокупље

Манасијевић Жељка – Београд

Маринковић Живан – Инђија

Марковић Ненад – Банатски Карловац

Марковић Радмила – Мали Иђош

Марковић Славко – Нови Пазар

Матић Марина – Поцерски Метковић

Мекардл Остојић Снежана – Београд

Миленковић Драгана – Ново Село

Миленковић Драгица – Књажевац

Миленковић Милица – Сврљиг

Миленковић Славица – Ниш

Милентијевић В. Душица – НЕМАЧКА

Миливојевић Ана – Доња Мутница

Милић Тијана – Крушевац

Милићевић Веселин – Врбас

Миловановић Саша Сашка – Београд

Миловановић Стамен – Ниш

Милосављевић Љиљана – Смедеревска Паланка

Митровић Душан – Обреновац

Митровић Раденковић Верица – Ниш

Михај Божица – Вршац

Мицић Бојана – Лазаревац

Мишић Александра – Чачак

Младеновић Зорица Зоја – Суви До

Морић Един Кинкел – ШПАНИЈА

Мусилиновић Дара – Врњачка бања

Мусинов Марко Снежана – Земун

Наранџић Ана – ХРВАТСКА

Настевски Анастас – Павлиш

Недељковић Јелена – Кладово

Недовић Р Душко – ЦРНА ГОРА

Ненадић Вида – Бела Земља

Николић Александра – Брестовац

Николић Јовица – Лапово

НиколићМилан – Лесковац

Новаковић Тајра – БиХ

Његомир Ружа – Суботица

Обрадовић Зорица – Крагујевац

Обреновић Љ. Милан – Крагујевац

Обреновић Милад – БиХ

Оливеира де Луција Вера – БРАЗИЛ

Османчевић Динко – БиХ

Павловић Татијана – Ниш

Панић Наташа – Пирот

Пауновић Анђелка Ана – Београд

Пауновић Рада – Чачак

Перић Бранимир – Брзеће

Перић Вера – Београд

Перуничић Ђурђија – Пожега

Петковић Тања – Београд

Петровић Марија – Јагодина

Петровић Мићо Милован – Смедеревска Паланка

Пешић Александар Саша – Свилајнац

Пешић Перица – Лесковац

Пижурица Бојо – Нови Сад

Пилчевић Божимир Божо – Ниш

Плавшић Јована –

Полић Илија – Прибој

Поробић Тијана – Београд

Премовић Благој – Велика Плана 

Премовић Радослав – Ратина

Прокопљевић Тања – Земун

Раденковић Бабић Јелена – Прокупље

Радов Мило – ЦРНА ГОРА

Радуловић Дана – Нови Сад

Рајчевић Балша – Београд

Ранђеловић Соња – Ниш

Рибић Љубица – ХРВАТСКА

Ристић Столе – Ниш

Ршумовић Вујић Весна – Ужице

Савић Драгица Бека – Бачка Паланка

Сављев Милош – Београд

Светозаревић Мирјана – Ниш

Склеида Софиа – ГРЧКА

Софронић Милан – Доња Борина

Спагнуоло Бруна – ИТАЛИЈА

Спурио Лоренцо – ИТАЛИЈА

Стаменковић Слободанка – Београд

Станисављевић Властимир Шаркаменац – ФРАНЦУСКА

Станковић Зорица – Ниш

Станковић Трајановски Јелена – Београд

Станојевић Јелена – БиХ

Стефановић Милка Мими – Београд

Стојановић Љ. Никола – Лесковац

Стојковић Весна – Лесковац

Стојковић Душан – Грделица

Стојсављевић Јелена – Нови Сад

Тамбурић Љиљана – Крушевац

Танић Михаило – Сремчица

Тасић Биљана – Београд

Татић Михаило – Ниш

Тица Лазар – БиХ

Тодоровић Мирослав – Ниш

Тодоровска Лила – С.МАКЕДОНИЈА

Томић Ружица – Панчево

Топаловић Дивјак Драгојла – Стара Пазова

Торбица Радуловић Сунчица – Нови Сад

Тот Марина – Панчево

Тошић Снежана – Лапово

Трајковић Ивица – Ниш

Трајковић Словенка – Малошиште

Трашевић Тања – Ниш

Трендовска Зинка – С.МАКЕДОНИЈА

Трнавац Миливоје – Гојна Гора

Трнавац Мирјана – Гојна Гора

Тубић Момо Момчило – БиХ

Ћирковић Јасмина – Панчево

Угреновић Миладин – С.МАКЕДОНИЈА

Угрица Котур Душанка – ШВАЈЦАРСКА

Филиповић Иван – Липовац

Франчић Фрањо – СЛОВЕНИЈА

Хамза Алиса – ЛУКСЕМБУРГ

Хил Тијана – Нови Београд

Цветић Тања – Ариље

Цветковић Сарић Јелена – Власотинце

Цекић Славица – Лесковац

Чкојић Ј. Снежана – Ваљево

Чордашевић Зорка – НЕМАЧКА

Чугаљ Б. Радослав – Оџаци

Чуровић М. Слободан Апис – ЦРНА ГОРА

Шарчевић Стеван – Суботица

Швоња Милош – Ветерник

Шећеров Шуљманац Мирјана – Нови Сад

Шупрна Марио – ХРВАТСКА

Шушић Г. Анђа – Гајдобра

Алексић Славиша – Ниш 063 815-61-96

Андрејевић Весна – Београд

Арсенијевић М. Александар – Београд

Бранков Нађа – Вршац

Грбић Драгица Драга – БиХ

Ђорђевић Зоран Кисси – Ниш

Ђурић Јовица Мајор – Ниш

Ераковић Драгиша – Ниш

Зечевић Божо – Ниш

Илић Зоран – Кочане

Кезеле Свен – ХРВАТСКА

Кеча Соња – Ниш

Костадиновић Андон – Ниш

Литовски Светлана – Ниш

Лукић Владимир – Бели Поток

Милојевић Милош – Ниш

Милојковић Хранимир – Сокобања

Митровић Аца Лахор – Ниш

Митровић Љиљана – Ниш

Мићовић Светолик – Ниш

Михајловић Оливера – Крушевац

Николић Маја – Ниш

Носов Оливера Оља – Ниш

Павић Вера – Горњи Милановац

Пантић Марио – Ниш

Паповић Гордана – Сопот

Петровић Милосав – Ниш

Ранчић Ева – Пирот

Сета Милијана – Ниш

Словић Милка Сека – Бродарево

Станковић Далматинка – Ниш

Станојевић Биљана – Ниш

Тасић Сузана – Ниш

Цветковић Мирослава Мира – Смедерево

ДОБРО ДОШЛИ !

 

Izdavačka kuća Alma - ,,Neka Bog čuva žene"

 

 Priča pod nazivom ,,Neka Bog čuva žene" je na moju veliku radost pronašla svoje mesto na  XXI Konkursu za najkraću priču  upriličenu od strane izdavačke kuće Alma iz Beograda.

 

 

 

 

 Link za Zbornik sa pričama uvrštenim u Zbornik :

Najkraće priče 2022

HVALA organizatorima i priređivaču Đorđu Otaševiću.

KNJIŽEVNE VERTIKALE-časopis, priča ,,Ostaju uspomene"

 

Na moju veliku radost stigao mi je novi broj časopisa za književnost ,, Književene vertikale27/28" 

Izdvajam citat koji nam je u ovim teškim vremenima neophodan:

 ,,A onda do novog broja i neke sledeće prilike, nadajmo se bolje, budite mi blage naravi, kreativni i privrženi pisanoj reči."

 

U njemu je u delu Prozne vertikale objavljena moja priča ,,Ostaju uspomene" .

Uredništvo časopisa: 

glavni i odgovorni urednik Živojin Ivković

urednik poezije Ivan Despotović

urednica književnosti za decu Biljana Kotur

urednica rubrike ,,Mladi dolaze" Gordana Ćulibrk

urednik rubrike dramskih vertikala Aleksandar Novaković

lektor i korektor Slavica Maksić

tehnički urednik Vasa Radovanović,

 HVALA, uz želju za novim ostvarenim projektima.

 

 

 

 

U istom časopisu je objavljena književna kritika Senahida Nazirovića PoEtika raSvetljavanja tame.

OSTAJU USPOMENE

Ostaju uspomene...

Vrućina je izgarajuća. Zalivam se vodom, kvasim košulju, osećam trenutno, ali kratkotrajno
olakšanje. S besprekorno palvog neba bez ijednog i najmanjeg oblaka, sunce u punoj snazi,
bez milosti, šalje svoju toplotu na kamen koji je upija. On zrači. Zrači pustinja oko hrama. Sve
se pretvorilo u veliku prirodnu saunu, ali bez vremenskog ograničenja ( sad mi je dosta ,pa ću
izaći). Hvatam dah, dišem celim telom, a flašica sa vodom je nedovoljna. Suprug i ja smo se
pogledali i potražili predah u mršavoj hladovini početnog zida hrama.
Zapljusnuta toplotom doživljavam odvajanje od tela. Delim se na delove, primoravam se da
izdržim i suočim sa usponom od nekih tridesetak metara. Odjednom su se senke udružile,
potamnile da bi se sjedinile u jednu svetlu tačku koja je zaigrala i poprimila ljudske obrise.
Jasno sam čula glas:
,,Misliš li da bih ja bila faraon, da sam se ponašala ko ti? Da nisam imala snage? Da sam se
obazirala na muškarce oko sebe.? Da nisam gazila svoju stazu bez ozira na ulog koji sam
morala položiti? “
Iz mog žednog grla nije izlazio glas, samo misli: Nisam ja...ne zamerite...
,,Ne postoji ne zamerite! Vidiš li moj hram? Bele stubove na njemu, brojne svodove i
stepenište koje vodi do neba? To sam ja. Žena među faraonima. Nosila sam bradu i oblačila
se kao faraon.
Nisam dozvoljavala da me ne poštuju! U inat njima, da pokažem svoju moć, sazidala sam
hram na istočnoj strani Nila. To niko nije mogao ! Nije ni smeo. Prkosila sam i ljudima i
bogovima!
To sam mogla samo ja!
Sahranjena sam u Dolini kraljeva pored svog oca Tutmosa, kao faraon! Ako su me brisali iz
istorije, nije im uspelo. Ostala sam faraon. Moj hram je porušen, pa ponovo sastavljen.
To sam ja!
Žena među muškarcima i muškarac među ženama!
A ti ? Da ustaneš i vidiš ono što si namerila i zbog čega si danas ovde! ”
Stesam se.
Uzimam vodu. Kvasim se. Pijem.
Duboko dišem, sakupljam delove sebe i sa vrelog kamena na kome sam sedela, ustajem.
Suprug mi se pridružuje. Krećemo na uspon. Prvi sprat, pauza, drugi , pauza, treći se
raspukao svojom lepotom. Dolina kraljeva na dlanu, kamenita pustinja na drugom, nebo
južnog Egipta u oku, hram Hatšepsut pod nogama.
Visoki stubovi ukrašeni hijeroglifama koji slave svoju graditeljku , Karijatide Hatšepsut i
zagonetni osmeh na njenim kamenim usnama.
Ulazim u glavni deo hrama. Ozvezdano noćno nebo lapis-lazure beskrajne lepote.
Sedam na ostatke kamenih stubova, hvatam dah poslednjim atomima snage, zatvaram oči i
zamišljam lepotu mesta onako kako je izgledalo u vremenu njene moći. Uživala je u svojim
danima na prestolu od zlata. U rukama je držala simbole kraljevske moći bič i štap. Sedela je
uspravnih leđa dok su joj povorke podanika donosile poklone u kutijama od slonovače. Tu su i
robovi s darovima Nila, obiljem…Gleda kako urezuju njen kartuš u vitki stub...
,,Jesi li se nagledala? Vreme je prošlo, moramo dalje. “ Mogu ti reći da sam dobro umoran. “
,, I ja sam, ali mi nije žao.

Plavi san

 Sanjaću noćas  nepregledne obale 

svetle i blistave okupane svetlošću sunaca.

Šetaću bez koraka tik ispod linije neba

bez glasa, neuprljanih misli.

 

Kroz prste će poteći pitanja 

odgovori će plesati po finom pesku.

Sanjaću noćas plavim snovima

da čovek čoveku nije vuk.

Ilustracija: pogled iz aviona pred sletanje...

Dođe dan...

Dođe dan kada maske padaju

kada lažni osmeh pokaže pravo lice,

a senke prekriju bat koraka.

Dođe dan kada se grlenom jekom 

odaju napušteni gromovi

uskraćeni svetlošću munja.

 

Dođe dan kada nije važno

jesi li ratar ili knez

jer se  krstom svojim  prestaviš .

 

Ilustracija: Mozaik iz Koptske crkve - Hurgada

 

Ne spavajte noćas

U neobičnoj prolećnoj  noći, kada se mešaju toplota i vlaga, hladni karpatski vetar i južni
topao,   pod velom maglenog sjaja i rasute kumove slame kroz upredene šapate izdvojio se  glas nestvaran i nadljudski. Iako tih , nadvisio je vatromete koje pale oni što slave,  pucnje krivolovaca u noćnim  hajkama  na nedužna stvorenja, škripu kalauzima otvaranih vrata, hod po polomljenim crepovima, jaukanje majki u beskonačnim tužbalicama  i  plač napuštene dece:

 ,,Noćas ne spavajte, ne snivajte ,  neću vam dati , ja sam otimač snova, onaj sam kog ste zaboravili.  Nemam telo , nećete me videti ,  zato lutam  noćnim ulicama pod Svetim nebom ispod kog se sve događa, tu sam da vas nadzirem kroz snove svoje.  Ja sam iznad svih i svakoga, jedini koji sme da spava,  zato nemojte spavati, ako zaspite ja ću se  probuditi. A onda dobro biti neće. 

Vaseljena je moj dom, besprekorna i čista, nemerljiva i neuhvatljiva. Zatvorenih očiju vidim vaša traganja, puteve, tajne i skrivene želje. 

Vidim vas sitne i nejake koji se pravite jakima. Vidim vas koji otimate tuđe reči , vezujete  ih u  neznanju  u svoje nerazmrsive čvorove.  

Smejem vam se. 

Zaludan posao. 

Prežedni ste  i nikad zadovoljni. 

Zavidni , ljubomorni. 

Sve ste, samo ne onakvi kakvim  sam vas stvorio.  

Pozvaću noćas vetrove i kiše, oluje i gromove, snegove i grad.  U snovima ću ih isplesti , ugraditi u njih sve svoje snage , pa ih poslati na sve četiri strane sveta, na uvid ljudskom rodu. 

Zato ne spavajte, jer ću se ja probuditi. 

A mene  se svi plaše,  najslabiji i  najmoćniji,  ja sam Svarog!

Ne spava

Na istrošenom jastuku 

pramen boje prvoga snega

začinjen jutarnjim zrakom

i biserom  rose u oku.

Ne spava.

Hoda usamljeno u traženju

sećanja i svetlih dana

pokretom ruke tera zla 

iz bolesničke sobe.

Ne spava.

Traži reči davno ugasle

korake blistave i vitak stas

visoke krošnje u kojima se 

ptice gnezde.

Ne spava.

Povratak

 

u tihom danu  proleti zov

budi se u jutarnjem trku izgubljena misao

preleti u naletu snage brda i polja

otrgne se usponom svojim u osvajanje 

izgubljenih puteva i dalje

do nivoa mrtvog mora

zapljusne je so što grize

otrezni  

pa se posramljena u tuzi  vraća

Fotografija : Dragan Đukanović

Pesma za decu -Vetrova svirka

U pesmi vetrovoj poruke jasne

poput naravoučenija  iz neke basne

zasviraj i za pojas zadeni

pa korakom sigurnim kreni.

Prati zvezda sjaj i traku mesečine

od sunčevih zraka preuzmi načine

za vedrije i bolje sutra, 

a  sad pobegni brzo unutra.

Ilustracija- duvao je vetar...

Svakodnevica- putopis

 

Svakodnevica

Moje putovanje je počelo davno, pre četrdeset godina i  još traje.

Kada sam se kao mlad učitelj obrela u vojvođanskom selu nisam znala da ću u njemu provesti čitave decenije. Ustani, trči na autobus pa tako u krug. Jednog jutra moj mali sinčić mi je rekao ,,Blago tebi mama, ti svakoga dana gledaš lepe predele”. Tada sam počela da svoja svkodnevna putovanja pretvaram u bisere i da ih uredno slažem u neprocenljivu ogrlicu. U danima putovanja dok su točkovi prevaljivali kilometre prebirala sam dobro i ono manje dobro, odmeravala, a neretko ostajala bez odgovora. Bilo je mračnih dana okupanih brigama i teškim mislima. Tada bih se preispitivala, tražila svoje i greške drugih. Šta činiti kada se besmisao proširi i zahvati nebo nad glavom putnika?
Ćutati? Vikati ili odzvanjati zovom divljih u zimskih noći, nepredvidivim morskim burama ili uznemirujućim prolećnim vetrovima? Kako nadvisiti umom besmisao bespuća? Kako podići posrnule duše? Gde pronaći liniju spasa za davljenika upalog u najdublji vir ravničarske mutne reke? A teče voda iznad koje je klimavi most, a autobus nema amortizere.
Gde se odvesti na krilima preletača beskrajnih nebeskih prostora?
Upirem pogled u nebo. Umesto odgovora nebesko prostranstvo pokrivaju krupne pridošlice iz dalekih krajeva. Sivi ždralovi. Njima se uvek obradujem. Podignu me. Na krilima svojim nose mirise nepoznatih predela , ljudi i njihovih običaja koji prolaze pored njih.
Ne priznaju ljude.Ne veruju im.Čude se njihovom nemaru.Uplašene su. Visoko su se podigle i svojim kricima paraju nebo nad ravnicom. Duge noge su podvile pod telo i velikom brzinom su dotakle nebesku visinu. Na njihovom staništu koje posećuju svake godine se raširio požar izazvan ljudskom rukom. Gušio ih je sivi gusti dim, pekao im otvore na kljunovima i štipao blistve okrugle oči. Umesto odmora naišle su na garež ljudske ruke.
Kako oprostiti ?
Kako izbrisati ?
Na koji način osvestiti malog čoveka koji umesto lepote vidi suvu travu?
Zavaljena u svoje sedište, budim se iz polusna s brojnim pitanjima u zagušljivoj atmosferi autobusa, ali ipak s nestrpljenjem čekam par minuta koliko je potrebno autobusu da prođe pored padejske slatine. Suva, neugledna i prostrana sa dušom panonskog zaboravljenog ratnika.
Slatina je retko posećena od ljudi. Zaboravljena čami, povremeno gosteći retkom travom stado ovaca i par mađarskih pulina kojima se lavež odbija od metalne kutije autobusa, pa čovek stiče utisak o njihovoj grlenosti. Čobanin ne mari, utonuo je u svoje misli, a pogled mu je nekuda odlutao.
Pored slatine poslednje dane živi stara ciglana. Do nedavno se iz njenog visokog dimnjaka širio gust dim, a vešti majstori su u pozadini sušili glinene cigle i unosili ih gurajući neugledne oblike u unutrašnjost. Zastrašujuća rupa kroz koju su prolazili je zijala gutajući sve što se u nju unese. Danas je oronula. U središnjem delu je počela da se urušava i pitanje je proleća ili jeseni da li će se održati. Negde iza nje su arheolozi počeli i brzo obustavili iskopavanja.
Ovih kasnih novembarskih dana slika je drugačija. Oživela je. Povratila nekadašnji sjaj. Jata sivih ždralova u svojim migracijama preleću banatsku pustoš i pronalaze odmor na slatini s jedne i tek uzoranim njivama s druge strane stare ciglane. Ima ih na izbočinama zaostalih za arheolozima. Čini se pažljivom posmatraču da se ciglena građevina osmehuje i raduje svojim iz daleka prispelim posetiocima.
Prostor bez ljudskog prisustva donosi im spokojstvo. Mnoga krila su spuštena. Mnogi kljunovi su podignuti ka plavetnilu velikog nebeskog prostora. Čitave kolonije se uzdižu u visine ili se spuštaju sasvim nisko i svojim dugim nogama dodiruju tlo.
Istežem vrat, približavam oko staklu i iščekujem sive prikaze. Mnogo ih je. Krupne, dugonoge, vitkih vratova i samo naizgled krhkih tela stoje, poleću, sleću. Uživaju u životu, ne žale se na svoju sudbinu putnika. Poštuju redosled i tajanstvene znake predvodnika.
Na trenutak se vraćam negde daleko u prošlost. Dete sam. Svu umešnost i snagu ulažem da uhvatim jednu pridošlicu. Kako se približim, ona poleti, poskakuje, izmiče mi iz ruku. Govori mi svojim nerazumljivim jezikom čije znakove ne razlikujem. Opet jurim, jurim...padam i ustajem. Vijugam u svojim kretnjama. Izmiču, a htela bih samo da dodirnem sivo pero mudrosti i nepogrešivosti.
- Ti ih baš voliš?- glas me vraća u stvarnost. Moja dugododišnja prijateljica, provele smo dane mladosti i zrelosti u našem poznanstvu. Poznaje me dobro.
- Daleko su od puta.
- Daleko , ali ne odustajem tako lako.
- I šta se vidi na fotografiji?
- Ništa.

-Tvrdoglava kao uvek, slikaće pa makar se ništa ne videlo. Samo ćeš ti u senkama videti lepotu.
Naravno, daleko su, kamera ne hvata drugo osim puste zemlje sa tek sivim obrisima za koje samo ja znam šta su. Ništa, sutra ću pokušati opet. Ne odustajem ja tako lako!

Osmehjem joj se s rukama uvijenim u niti prijateljstva.
Bilo je dana kada su se magle spuštale i dizale, kada se iz panonske ravnice dizao nečujni vrisak stanovnika kojima je otet mir.

Onda oko preleti na zapadnu stranu. Tamo je ona. Brzinom vijugavih letećih oblaka ogolela šumica topole je drhtala.Teško je disala. Sivo je vladalo na novembarskom nebu. Preko nje su preletali prozirno tamni paučinasti oblaci donoseći davno očekivanu kišu. Nije bilo kapi već sitna spnja hladna od reskog novembarskog vazduha obojenog mirisima pozne jeseni. Gledala je kako vreme proleće pored nje. Kako se smenjuju lomne grane i opustele njive. Nije im udahnjavala život. Nije se trudila da ih zaustavi i na tren vrati zeleni sjaj. Prihvatala je svakidašnjicu kao potpuno prirodnu stvar, kao normalnost u pustoši bez naznaka za promenom. Tuga ju je preplavila stečena gubitkom brzih letećih prolećnodošlica.
Nedostajali su joj.
Ljudski glasovi su se gubili pod zvukom pustog jesenjeg dana. Samo je jato crnih vrana nadletalo banatska polja. Njihov grak je leteo daleko.
Obećavao je.Opominjao.Plašio.
Smeštao se u njenom golom granju i najavljivao svoje carstvo.
Ugušila je osećaj nemira koji je u naletu vraninog leta padao po njenim krilima. Nije dozvolila da je obuzme silina praznih reči i neispunjenih obećanja. Nije dozvolila da se zlobni kamen zavisti smesti na njenim grudima. Zatvorila je oči.
Gavranov glas se otelotvorio.Postao je živ. Pričao je najlepše uspavanke ispevane od prvog dana stvaranja zelenog. Čvršće je stisnula kapke. Brzinom tonjenja u san potražila je u pamćenju ranojesenju lepotu. Poslednju svest je zadržala za zlatni zalazak sunca.Utonula je u san.

Teku kilometi, teku dani, put ostaje isti, samo se ljudi na sedištu pored mene menjaju. Tu je doktorka zubarka koja u svojim plavim očima drži ogromno znanje medicinea opet... Žena bez doma i sa mnogo domova. Nije imala svoje mesto zbog čestih selidbi roditelja. Otac vojno lice u svojoj odgovornosti prema otadžbini selio je ženu i decu i nesvesno ih ostavljao bez prijatelja. Delile smo uspavana jutra i umorna podneva. U mnoštvu časova smo pronašle zajedniči jezik i bile jedna drugoj uteha u gubicima koje nismo mogle izbeći.

S proleća bih upijala slike . Kroz napuštena prazna sela I oronule kuće pronalazila bih onu umivenu , s visokim bagremom ispred prozora. Žena u vunenom džemperu ćisti ulicu. Ponekad se osloni na drvenu metlu , uperi pogled ka nebu , pa ga premesti na tek olistali bagrem, a slavuj je pozdravi. Miriše njegov glas kroz očkrinuti prozor autobusa. Htela bih da ga čvrsto uhvatim, zadržim, ne pustim, da bar malo usporim tok vremena i da ostanem zamrznuta u trenu slavujevog poja.
Želela bih da sliku trena osetim i da se trenutak prenese u večnost. Ma koliko bio mali delić vremena je ogroman, nemerljiv i moje postojanje drži na jednom mestu..
Iz jednog sela u drugo s mirisom belog luka u vazduhu i mirisom kuvanog pasulja napuštam jedno I ulčazim u drugo selo obučena u veliku metalnu kutiju.
Kroz maglovito jutro nazirali su se redovi kuća. Lepi izdaleka. Tužni iz blizine.
Prvi mrazevi su naterali zid od naboja da se napne. Upirao je svu snagu ugrađenu u svoju osnovu, da se održi u životu.
Letnju sušu je nekako izdržao, nakrivio se malo i stanjio, izgubivši prolećnu vlagu koju je itekako osećao u svojim zemljanim ciglama. Jesenje kiše su ga podbule. Otežala je blatna duša. Čini mi se da jasno čujem njegovu žalopojku:
- Šta se to sa mnom zbiva? Prođe leto. Dođe jesen, evo me hvataju i prvi mrazevi. Poživeo sam mnogo, duge ogrlice zemaljskih godina su se raširile po meni i činile me lepšim. Načinjen sam od zemljanih cigala sušenih na toplom Suncu. Osnovu su majstori nabijači punili blatom pomešanim s kravljom balegom. Da trajem, da ne propuštam toplotu i ne dozvoljavam hladnoći da uđe. Mene su drvenim gredama povezali sa mojom braćom. Radovali smo se zajedno. Gazda je bio srećan. Pre postavljanja biber crepa na grede je okačio košulje za majstore.
To je bila sreća!
To su bili dani!
Ljudi, pesma, tuga , opet sreća i tako godina za godinom, decenije, pa i vek su prošli. Imam više od sto godina i stigao sam, čini mi se do kraja. Drvene grede su popustile. Letnje oluje su odnele tanak biber crep. Moja braća su nestala. Vratili su se majci od koje su potekli. Pretvorili su se u prah. Evo već zova izvija svoje stablo iz njih. Toliko ih dugo nema.
Ja sam odolevao. Borio sam se. Trudio sam se da skrenem pažnju na sebe. Molio sam bezglasno da neko vidi moju muku. Molio sam za život.
Ljudi je sve manje. Otišli su nekuda daleko. U potragu za boljim životom. U neki svet gde nema zemljanih zidova i starih kuća.Otišli su.
Neka ih sreća prati. Ja ostajem. Udišem miris svojih poslednjih dana. Moja zemljana duša se vraća zemlji. Utonuću u san. Sjediniću se sa svojom panonskom braćom. Naći ću mir.
Budi me glas do mene:

- Molim te pogledaj onaj stari zid. Ostao je sam. Opstaje. Kuće već odavno nema. Samo je on tu. Čini se kao da priča svoju životnu priču.
- Vidi , kolko je praznih kuća. Po njihovom izgledu se jasno može videti kada je koja ostala prazna.  Posle ispraćaja poslednjih stanovnika dovoljna su dva proleća i dve zime da padne.
- Tužno!
- Da, tužno.
Prošao je odmor, opet smo na istom mestu:
- Pogledaj, nema zida. Pao je. Čini se da je veliko parče torte sklizlo s noža i da se prućilo u jednom delu po porcelanskom tanjiru. Mraz ga je darovao srebrom. Odao mu je poslednju počast. Zahvaljuje mu na druženju. Ova magla, koja odnekud stiže, ga pokriva. Inje se hvata preko ostataka kuće.
- Daj mobilni telefon, da fotografišemo. Možda jednom sliku stavimo u neki putopis.
Točkovi svoj put prevaljuju brzo, stižem u ,,svoje” selo. S jeseni, o Svim Svetima me obraduje izgled groblja. Preplavljeno je jesenjim hrizantemama svih boja. Tada znam da nada postoji, da će se ljudi uvek vraćati svojim korenima i da se život ne prestaje.

To je nada pre potpunog otrežnjenja: centar sela je krasila belo okrečena kuća na istočnoj strani, kafana na zapadnoj, parohijski dom na severnoj , a zgrada Kooperacije na južnoj, tako sam zapamtila i osmehe ljudi koji su ulazili i izlazili iz njih. Danas su na sve četiri strane ruševine. Belo okrečene kuće nema, naslednici nestali, kuća ostala sama pa su je godine nagrizle. Velika rupa na krovu se svakodnevno smeje ljudima, a na njenim gredicama se skupljaju mačke bez domova. Umesto vrata kafana ima veliku rupu, Parohijski dom je srušen. Ostala je kao poslednji branitelj centra , zgrada koja obećava skoro urušavanje.

Skupljam se kao puž u kućicu. Grčim ramena i žurim na posao. Ko zna šta me sutra čeka.

Autor Vesna Đuaknović

Sivo u sivom

 U sivilu dana

sive vesti

tugom sivom obojene.

Nadanja , svitanja , razgovori 

davno zaboravljeni

susreti neostvareni 

izpraćaji izgubljeni. 

Sivo u sivom.

A plava ljubičica cveta.

Krik žene

 

 Link do pesme Videh Majku

 

 LINK za zbirku KRIK ŽENE

Hvala Ana Stjelja na prilici da budem deo međunarodnog projekta.

bout

KRIK ŽENE: MAJKA ZEMLJE (zbornik poezije) Zbornik se objavljuje u okviru Festivala Krik žene 2023, po ideji dominikanske književnice Jael Uribe koja je osnovala festival GRITO DE MUJER WOMAN SCREAM: MOTHER OF THE EARTH (poetry anthology) The anthology is published as part of the Woman Scream Festival 2023, according to the idea of the Dominican writer Jael Uribe who is the founder of the GRITO DE MUJER festival Izdavač / Published by: Udruženje Alia Mundi / Association Alia Mundi Urednik / Editor: Ana Stjelja Naslovnica / Cover Umetnički rad / Artwork by Tamara Kusovac Beograd, Srbija, mart, 2023 Belgrade, Serbia, March 2023

Advertisement

Articles from KRIK ŽENE / WOMAN SCREAM (poezija / poetry)

Read article

1 min read

WOMAN SCREAM: Mother of the earth

Živeo jednom jedan čovek

 

Negde je živeo čovek

obojen strahovima mnogim

s dušom okačenom o prvi sunčev zrak

i osmehom ugasle zvezde na dalekom nebu.

Tekli su dani njegovi  poput svih dana

tiho i neprimetno

u tišini ravničarske reke.

Jutro je osvanulo drugačije,

plavlje i nemirnije.

Uplašio se čovek, uvukao vrat u svoju kućicu

postavio straže oko svoga srca.

S nemirom je dočekao veče

njegova zvezda plavog sjsja je nestala

strah ga je preplavio

cipele su postale tesne, a košulja kratka.

Zatvorio je varta duše svoje

strahom podigao visoke barikade

blatne zidove u kamene pretvorio

zatvorio je oči i osvojio daljine.

 

Ilustracija -slika na svili