Senke

 

 U moru senki  sećanje

razbijeno dužinom dana

skrhano tugom uzima reči

bezglasnim pojem otvara tišinu.

 

Hvatam dato, namirujem um 

kradem trepataj  pokriven  senkom

na korak dva obrisi isti

nose tuđi lik.

 

Nestaju seni

koraka  mekih  u večeri tihoj

duboki udah

i prohladno veče. 

 

 

Staza bez povratka

pošast u danu sivom

uzima danak 

igra se

baca na marginu

budne  grane 

čupa stabla 

korenju preti

otvorenih usta

grabi sate

godine 

decenije

putuje stazom bez povratka

 

 

 

Udruženje Makedonijum - književni konkurs

 Povodom stogodišnjice od rođenja Ace Šopova, udruženje Makedonium raspisuje Literarni konkurs za esej ili pesmu inspirisane likom i delom Ace Šopova.

 

.

 

Čast mi je što se moja pesma našla u ovoj jedinstvenoj zbirci.  Svojevrsni je omaž velikom makedonskom pesniku. Pesma je prevedena na makedonski jezik.  

 

КО ЈЕ ПОБЕДНИК, А КО ПОБЕЂЕНИ?

У тами ноћи скривени под плаштом неба

камене зидове отимачи снова граде

пркосе живима и страдањима њиховим

одбацују поцепане покрове својих лутања

Пружају руке дробећи камен па се

Играју њиме као играчком док нокти пуцају

Звоне питањем: Ко је победник, а ко побеђени?

.

У љутњи својој гађају звезде падалице

покидају косе вила ноћних

украду свилена крила мишева летача

чврсто их стегну у обести својој

па их терају на смех и тражења

до бескраја понављају питања:

Ко је победник , а ко побеђени?

 

Отимају од уснулих тела снове и односе их

Некуда далеко на нека друга мора

На неке друге хоризонте, препуштају их ветровима

Далеким рођацима и дубоким језерима

с утканом жељом да се никада не остваре

кроз чврсте чворове постављају питање

Ко је победник , а ко побеђени?.

Зидови с темељима од камених снова нарастају високо,

И тако вечери до јутра по тмини ноћној уз питање;

Ко је победник, а ко побеђени?

 

 KO JE POBEDNIK, A KO POBEĐENI?

U tami noći skriveni pod plaštom neba
kamene zidove otimači snova grade
prkose živima i stradanjima njihovim
odbacuju pocepane  pokrove svojih lutanja
Pružaju ruke drobeći kamen pa se
Igraju  njime kao igračkom dok  nokti pucaju
Zvone pitanjem: Ko je pobednik, a ko pobeđeni?
.

U ljutnji svojoj gađaju zvezde padalice
pokidaju   kose vila noćnih
ukradu svilena krila  miševa letača
čvrsto ih stegnu u obesti svojoj
pa ih teraju na smeh i traženja
do beskraja ponavljaju pitanja:
Ko je pobednik , a ko pobeđeni?
 
Otimaju od  usnulih tela  snove i odnose ih
Nekuda daleko na neka druga mora
Na neke druge horizonte, prepuštaju ih  vetrovima
Dalekim rođacima i dubokim jezerima
s utkanom željom da se nikada  ne ostvare
kroz čvrste čvorove postavljaju pitanje
Ko je pobednik , a ko pobeđeni?.

Zidovi s temeljima od kamenih snova narastaju visoko,
I tako večeri do jutra po tmini noćnoj uz pitanje;
Ko je pobednik, a ko pobeđeni?

 

Pismo Branku Miljkoviću

 

Elektronski časopis „Enheduana” raspisuje konkurs povodom 90 godina od rođenja Branka Miljkovića

Elektronski časopis „Enheduana” raspisuje konkurs „Pismo Branku” povodom 90 godina od rođenja srpskog pesnika Branka Miljkovića.

Pozivaju se autori koji žele da se priključe proslavi ovog jubileja da napišu svoje pismo Branku Miljkoviću. Ovo je ujedno prilika da se autori osvrnu na njegov život, delo, poetiku i tragični usud koji je imao kao pesnik. Takođe, ovo je i prilika da se progovori o vremenu u kome danas žive i stvaraju ljudi od pera. U svojim pismima, koja bi trebalo da budu kratka i sažeta, po želji poetična, metaforična ili alegorična, ali pre svega inovativna i kreativna, autori imaju svu slobodu izraza...

Svoje radove (kopirane u telo imejla) , autori treba da pošalju na imejl adresu casopisenheduana@gmail.com

U subjektu imejla napisati: PISMO BRANKU.

Uz rad, poslati (takođe u telu imejla) veoma kratku biografiju i fotografiju.

Časopis će tokom cele godine primati priloge, te stoga nema određenog roka za slanje radova.

Zahvaljujem Stjelja Ani .

Moje pismo Branku:

 Pismo Branku

 

 

• • 1 day ago

Vesna Đukanović: Pismo Branku

Pismo Branku, pesniku u tišini,

U blagoj večeri pokrivena stihom tvojim pokušavam da nađem mir. Ranjena u rani, bolna u boli osluškujem tvoje misli. Leti do mene stih „UBI ME PREJAKA REČ”.

Bezvremen. Stvaran. Napisan da traje. Hvatam ga dušom. Zadržavam dah. Upredam ga u misli i pokušavam da pronađem put. Od pesnika, za pesnike. Od tebe do nas koji plivamo u istom moru. Istina je njegova dalekosežna, opominjujuća, jasna. Sudbina pesnika je ista.

Smem li da ti se jadam?

Povređena grubošću, nedostatkom razuma i pogrešnim idealima gubim snagu. Plašim se noći, koja neminovno dolazi, zaborava i neznanja.

Pitam te u koliko činova se odvija pesnikov život? Jedan? Dva? Da li jedan s ove , a drugi s one u nekoj drugoj dimenziji? Kako da pesnik u vremenu mraka pronađe svetlost? Gde da ide? Skloni se ili povuče liniju koja se ne sme preći? U čemu da pronađe smisao? Da li je pesnikova sudbina besmisao i bespuće?

Kultura pliva u mutnoj vodi. Ostaje nam samo reč. Tvoja. Zapisana, izgovorena, ostavljena budućnosti.

Do „urečenog viđenja”!

Vesna Đukanović

*Vesna Đukanović rođena je 1963. godine. Objavila je dve knjige kratkih priča: ,,Radost žute lubenice” za koju sam dobila nagradu Čučkova knjiga koju dodeljuje Narodna biblioteka Branko Čučak iz Han Pijeska Republika Srpska (za 2016) i ,,Odsjaj svilenih niti“( 2018), zbirku pesama ,,Možda bezgrešan“ 2022. godine kao dar najautoru Kreativne radionice Balkan.

У част Светог Трифуна песма ,,Благе вечери" ; U čast Svetog Trifuna pesma ,,Blage večeri"

 
На распис конурса Клуба писаца ,,Вуково перо" Лозница,  послах песму  ,,Благе вечери" . 

Она је пронашла своје место у свеже одштампаном зборнику, у оквиру библиотеке ,,Вукови изданци". 

Хвала уредницима : Млађану Ранђеловићу и Љутомиру Рундићу.

Славим шта желим, поштујем све.

Благе вечери

У благе вечери  на бранику ноћи
гласови с укусом првог
гутљаја вина у богатству различитости
нежним стиховима бивају испелетени.

Траг на столњаку белом
поражени и побеђени у дослуху
врата отворених за разговор
и бескрајно обојено вином тихо зборење.

Вино, истина, траг и древно сазнање
страст ноћи по образима младеначким
и старачким уз жал на  прохујале дане,
без бирања  једнако у моћи  својој.

Када се ум помути попијеним вином
заплету се речи у вијугавом низу
полете стихови до драге  и драгог
од изгубљене љубави до садашње среће.

Оживе мртви песнци у налету стиха свог
па вином обојене усне  страшћу зборе.
Сједињени под руку у слави својој
уз тугу и радост вину захвални.

 

 

 

Blage večeri

U blage večeri na braniku noći

glasovi s ukusom prvog

gutljaja vina u bogatstvu različitosti

nežnim stihovima bivaju ispeleteni.

Trag na stolnjaku belom

poraženi i pobeđeni u dosluhu

vrata otvorenih za razgovor

i beskrajno obojeno vinom tiho zborenje.

Vino, istina, trag i drevno saznanje

strast noći po obrazima mladenačkim

i staračkim uz žal na prohujale dane,

bez biranja jednako u moći svojoj.

Kada se um pomuti popijenim vinom

zapletu se reči u vijugavom nizu

polete stihovi do drage i dragog

od izgubljene ljubavi do sadašnje sreće.

Ožive mrtvi pesnci u naletu stiha svog

pa vinom obojene usne strašću zbore.

Sjedinjeni pod ruku u slavi svojoj

uz tugu i radost vinu zahvalni.

Klub umjetničkih duša Mrkonjić grad 2024.

 ХВАЛА господину Ћоћкало Слободану.

НАЈЉЕПШЕ ЉУБАВНЕ ПЈЕСМЕ ,,ДИПТИХОН“
ВЕСНА ЂУКАНОВИЋ - КИКИНДА

ТРАЖИМ ОДГОВОР

Носе ме воде мисли мојих
Усковитланих стаза, недостижних висина
Преко корака што направих
Пратећи своје дане.
Губим нити упредених разговора
Гласове у јутарњој бледој магли
Што преко њива разноси давно дато обећање.
Одвајам вечери од јутра, дане од ноћних сањарења

Гласове од незаборава
Дозивам речима својим скројеним од
Покрова лица отпутовалих пријатеља.
Не чују, не одазивају се.

Стojим пробуђена питањем, у раскоши светла
држим двоумљење, у зачетку снова и
размишљањима о невидећем месецу

Немам одговор.
Тражим га у очима твојим.

ОТВОРЕНИ ПУТЕВИ

Дишем дубоко под небом панонским
купана прашином скинутом с узораних њива
умивана росом скупљеном руком надничарском

дарована путевима широким
и непрегледним пространством плавога мора
Делила сам радост жуте лубенице
испраћала на пут без повратка
певала тужбалице у свитање
без гласа молила у Христовом празном гробу
Стајала сам на бедему неповрата
мерила рукама претвореним у нетачне ваге

делила и даровала
у тишини се за мрак припремала
Добијала сам,

имала разума и љубави ничим заслужене
губила заслужену и под крилом голуба скривану
живела сам с немиром ветра у леђима.
Учила сам и подучавала
у кругу се вртела

с ветрењачама устајала и тонула у сан
с поносом ратника дочекивала нови дан.
Над главом пустом под небом плавим
обгрљена светлом вечним Господ нада мном бдије
кроз стазе моје Његов ме траг води
грехове и падања прашта, путеве љубављу отвара.

Sama

 

ne dolazite mi na ispraćaj

ne donosite cveće 

suze ostavite za neki drugi put

pustite da snivam  san

negde daleko u obećanoj zemlji

sama

Kutija uspomena

Kroz tihi dolazak noći

obamrlih ruku dočekujem san

uz reč iz zaborava i svetlost ugašenu.

Oblaci na noćnom nebu

skrivaju lutalicu,  a  dveri nebeske 

u hladnom zagrljaju dotiču mesec.

Pod glavom sena i potrošen dan

uspomene predane u redu stoje

gacaju kroz dane protekle same.

Pletem snove od dana svojih 

utihlim glasom delim reči

zatvaram ključem kutiju uspomena.

Putopis - Sveti Naum - Ohridsko jezero

 Vreme promenljivo.

Na ulazu u manastir

 Posle obilja svetlosti kišni dan. Sipa s neba vođeno rukom Gospodnjom.  Svaki kamen ili kap vode  je ovde na obalama  Ohridskog jezera  pod Njegovom rukom. 

Po nekim podacima na Ohridu postoji  trista šezdeset pet,  što crkava,  što manastira, za svaki dan u godini po jedan.  

Odlučujemo da je prioritet Manastir Sveti Naum. Smešten je na najjužnijem delu Severne Makedonije, uz samu granicu sa Albanijom. 

 Moje sećanje se razlikuje od slike koja se pruža.  Nekada je  stajao s pogledom usamljenika. Danas je  oko njega  izdrađen turistički kompleks, restorani, prodavnice, prelepo uređena plaža i obilje zelenila.  Svaki hodočasnik na svom putu  ovde može pored duhovnog pronaći mir u prirodi, vodi, nebu i ljudima. Može se uživati na svakom koraku. 

U dobrom društvu

Tu Crni Drim uvire u Ohridsko jezero, teče kroz njega i kod Struge izvire iz Ohrida te uz huk nastavlja svoj put do Jadranskog mora. Po izvorištu  se može provozati čamcem ili polako šetati preko nekoliko mostića. 

Kako je kiša sve aktivnosti otpadaju. Zadovoljavamo se brzom šetnjom, upijanjem lepote i pravljenjem fotografija kako bismo imali stalni podsetnik na na najvažniji hram Ohridskog Jerusalima kako Makedonci nazivaju svoje manastirsko- crkveno blago. 

Krstionica

Kamenitom stazom prolazimo do glavne crkve manastira. Sagrađen je u desetom veku  od samoga Svetog Nauma  koji je bio učenik Ćirila i Metodija i zajedno sa Svetim Klimentom  širio hrišćanstvo po ovim prostorima,  čiji se kameni sarkofag može videti u unutrašnjosti crkve.  

Tu su prevođene knjige sa grčkog na staroslovenski jezik. Postoje razne legende i mitovi koji su vezani za ovo mesto. Jedna od njih je da se molitvi siromašnog seljaka pridružio Sveti Naum , da je Bog uslišio njihove molitve te je svake godine slao medveda da pomogne seljaku u obrađivanju zemlje. 

 Ono što pleni jeste tišina, mir i nenametljivost monaha. Tu su i brojni paunovi, sada povučeni ispod streha manastirskih i skupljenih repova, hladnoća im ne dozvoljava šepurenje. Samo se ponekad oglase da bi razbili tišinu svojim kricima.

Zadržavamo se i čitamo molitvu pred kamenim grobom. Postoji legenda: da se može doživeti isceljenje ili naći lek za obolele, jer mošti imaju neverovatne moći, te su brojni posetioci ovog mesta. Takođe legenda kaže da se, ako se nasloni glava na mermer groba, mogu  čuti otkucaji srca Svetog Nauma. E to nisam čula. Zato palim sveće za zdravlje živih i miran san upokojenih. Blagoslov u vazduhu, hladnoća kamena i kišne kapi - slika za neizbrisivo sećanje.

Mesto počivanja Svetog Nauma

Jedini smo posetioci , verovatno zbog lošeg vremena,  te imamo prostora za pažljivo razgledanje unutrašnjisti . Tu je kamena krstionica, ikone na zidovima i budan pogled Naumov na pridošlice.  

Srećom kiša je još samo rominjala te smo mogli da nastavimo razgledanje.  Ovde se može doći na više dana i uživati u lepotama.  Jednom nogom u Makedoniji, drugom u Albaniji, ali bi bilo potrebno ući u ledenu ohridsku vodu, te pokušaj ostavljamo za neki drugi put. 

Svakako obećavamo da ćemo doći opet. 

Veče ostavljamo za posetu Strugi. Ako smo videli mesto izvora Crnog Drima, ne propuštamo da vidimo mesto gde Crni Drim izlazi iz Ohridskog jezera. Slika nad slikama, samo što je veče, i sve se sprema da  utone u san. Tu se srećemo sa dragim prijateljima, a sutradan krećemo put srpske granice. 

Kratki odmor je suviše brzo prošao. Verovatno vreme brže teče, Zemlja se  brže okreće , ali se niko ne usuđuje da to kaže glasno.

Na ulazu u kompleks

Unutrašnjost

Gde se nebo i voda spajaju?

 

Za sećanje

Crni Drim uvire u Ohridsko jezero

Poezija.rs- pesma Noćas

 Na portalu poezija .rs je objavljena moja pesma ,, Noćas" . Hvala gospodinu Ljubodragu Obradoviću.

 

 

Noćas

Putopis Ohrid

U pozadini manastir Svetog Pantelejmona

Svi putevi nekuda vode,  prostranstva su otvorena, a želje mnoge. Posle dugog niza godina zaputili smo se put makedonske granice.

Na izlazu iz Leskovca s desne strane puta ležao je omanji crni pas. Videlo se da je povređen. Zaustavljamo auto, uzimamo hranu zaostalu od prethodnog dana i hranimo ga. Polomljene su mu zadnje noge.  Uzimam telefon i pomoću čuda koje se zove internet pronalazim telefonski broj Društva za zaštitu životinja ,,Dobrobit" . Posle kratkog vremena javio se muški glas, objasnili smo gde se pas nalazi... Osećaj je dobar-pomoći nekome, negde, ko je bez nade...smisao ljudskog života ...Sve pohvale članovima ,,Dobrobita" .

Sveti Jovan Kaneo

Idemo prema granici,  put vijuga kroz snegom pokriveno prostranstvo. Bele se planine i krovovi kuća, bele se  tragovi ostavljeni u snegu, a grane se poput bisera okupanih zimskim suncem presijavaju okupani svetlošću.  

Za Makedoniju je potreban Zeleni karton. Tu malenkost smo prevideli pa okolnim putem od Prohor Pčinjski prelaza, na glavni prelaz Preševo.  Brzo ga prelazimo. Pred nama se otvara vedro nebo, snegovi su nestali ili se vide samo u tragovima , put je širok i posut  dobrodošlicom. 

Zaista, tako se osećamo. Nekako svoji sa svojima.  Posle kratkog zadržavanja u Kumanovu, ( istorijski važnog za srpski narod), trećem po veličini gradu u Makedoniji,  nastavljamo put dalje prema makedonskom moru - Ohridskom jezeru.  Veče je kad smo ga ugledali.  Po površini su svetla sijalica izvodila večernji program.  

Okupani svetlošću

Moram čekati jutro. 

Ljubazni vlasnik iznajmljenog apartmana nas upućuje u nacionalni restoran,,Vkusno". Zaista je tako kako ime nagoveštava. Ako se nađete u Ohridu nemojte ga zaobići. 

Pred okom se raspline glavna ulica Starog grada, obasjana svetlima brojnih radnji sa najraznovrsnijom ponudom. Kako nije glavna sezona mnoge od njih ne rade , ali to ne umanjuje orijntalne mirise koji bude sva čula sa naznakama i obećanjima da to nije sve, da će se sa dnevnim svetlom sva lepota strih zdanja tek otvoriti . 

Zaista, na poklon  dobijamo predivan osunčan dan. Bogatstvo svetlosti na ulicama,  jezeru, na licima susretnika. Zaigra srce od miline i bude se neka nostalgična vremena.

Posle dugog niza godina opet na makedonskom moru.

 Savršenstvo čiste, bistre vode jezerske i odsjaj sunčevih zraka plene. Zlati se biser ohridski, spaja vodu, nebo i obalu. Pravimo dugu pešačku turu. Obilazimo sve što se može za kratko vreme. 

Kod hiljadugodišnjeg drveta

Sledi uspon do Tvrđave - Samuilov grad. Uska staza posuta snegom koji se topi pod suncem, koje po ko zna koji put dokazuje da je jače od hladnoće.  Na žalost ponedeljak je  dan kada je muzej na otvorenom zatvoren. Zato je pogled nezamenljivo lep. Dišemo duboko, punim plućima i grabimo svaki deo  lepote neobično tirkizno plave vode.

Tu su manastiri. Nemoguće ih je sve obići. Odabiramo  manastir Sveti Jovan Kaneo. Zdanje smešteno na samu obalu Ohridskog jezera. Zeleni venac vitkih tuja ga opasuje i čuva svojom svežinom. Lepo uređena staza  kojom se može doći do vidikovca sa najlepšim pogledom na jezersko prostranstvo ... jata divljih pataka koje mirno plivaju, tišina obojena duhovnošću, plaža s otvorenim pozivom za leto...ali mora se dalje. 

Opet stazom do starog antičkog teatra. Smatra se da potiče oko dve stotine godina pre nove ere i da je očuvan samo jedan manji, donji, deo. Posle rimskog osvajanja pretvoren je u arenu za borbu gladijatora, u savremenom dobu letnja pozornica,  a danas mesto koje ne zaobilazimo. Na nekim sedištima su urezana imena nekadašnjih, davnih vlasnika. 

Antički teatar

Spuštamo se kroz Stari grad do obale. Čeka prelepo uređeno šetalište. Posetioci, porodice sa malom decom, svi u upijanju sunčeve toplote u darovanom blistavom danu. Voda je kristalno čista. Providi se dno, presijavaju se kamenčići, a labudovi i divlje patke ostavljaju svoje tragove ...galeboovi uzleću i sleću , svojom belinom  daju neobičnu svežinu i radost sveopštem utisku . 

Uživamo.

U društvu Ćirila i Metodija

 Tu je spomenici velikana Ćirila i Metodija,  Svetog Nauma...Svaki od njih priča svoju priču, ostavljajući trag kroz dugu istoriju jezera i  ljudi koji su prolazili ili se zadržali na ovom prostoru. Tu negde na samom horizontu Lihnida i dalje živi, Biljana glasom zvoni tik uz površinu vode  na početku ili kraju vidikove linije. Peva sve što diše krikovi galebova i nemušti jezik jezerske ribe koja daruje krljušt za ohridski biser. . Sve je tu. Srce ispunjeno vedrinom i  nadom da se vedrina dana uselila u ljudske duše i da ne mogu biti drugačije nego iste takve. 

Na ovom mestu jedini nerijatelj je vreme koje previše brzo prolazi.

Sa galebovima

 

 

 Na kraju ili mođ+žda početku: Tu smo posle 40 zajednički provedenih godina s obećanjem da ćemo doći opet.

Sneg

Pokriveno je  sve čistotom nebeskom belom

pod pokrivačem spava  polje jesenas zasejano.

 

Retki šetač ogrnut vunenim šalom oprezno

ostavlja stope svoje,  trag kratkog postojanja.

 

Misli mu  lete do nebeskog svoda

sanja uspomene svoje i broji bele sate .

 

 Fotografija : Dragan Đukanović

Portal: KratkePriče.net

Poštovani prijatelji s prvim danima nove godine  stižu i lepe vesti. Dve moje priče 

,,Božić u Svetoj zemlji"  i  ,,Veče pre praznika"  

 su objavljene na novom portalu :  KratkePriče.net" .

Ovom prilikom zahvaljujem uredništvu na ideji i realizaciji ovog projekta.

 Svima želim prijatne trenutke uz opuštanje tokom čitanja objavljenih kratkih priča.

 Preporuka uredništva:

Pratite naše konkurse i portal КratkePrice.net. U planu je da imamo 3 do 4 konkursa u toku 2024. godine, a možda i više.

LINK DO PRIČA

Novogodišnji i božićni prraznici