Poezija vinom obojena - Sombor ,,Na braniku noći"

Radujem se što se moja pesma ,,Na braniku noći"  našla u ovoj jedinstvenoj zbirci. Hvala organizatorima i članovima NVO Informa i GB ..Karlo Bjeliciki" u Somboru.

 

Na konkurs za pesmu o ljubavi i vinu, pod geslom „Poezija vinom obojena” u organizaciji NVO Informa i GB „Karlo Bijelicki” u Somboru, ove godine stiglo je više od 140 pesama od 119 autora iz Srbije i drugih zemalja.

NA BRANIKU NOĆI

U blage večeri na braniku noći

glasovi s ukusom prvog

gutljaja vina u bogatstvu različitosti

nežnim stihovima bivaju ispeleteni.

Trag na stolnjaku belom

poraženi i pobeđeni u dosluhu

vrata otvorenih za razgovor

i beskrajno obojeno vinom tiho zborenje.

Vino, istina, trag i drevno saznanje

strast noći po obrazima mladenačkim

i staračkim uz žal na prohujale dane,

bez biranja jednako u moći svojoj.

Kada se um pomuti popijenim vinom

zapletu se reči u vijugavom nizu

polete stihovi do drage i dragog

od izgubljene ljubavi do sadašnje sreće

Ožive mrtvi pesnci u naletu stiha svog

pa vinom obojene usne strašću zbore.

Sjedinjeni pod ruku u slavi svojoj

uz tugu i radost vinu zahvalni.

U ritmu dijalekta 2023.

 Na moju veliku radost  i ove godine je moja pesma napisana na dijalektu pronašla svoje mesto u ovom jedinstvenom Zborniku.

Zahvaljujem timu leskovačkog kulturnog centra na ideji da se očuva  pisana dijalektska reč koja se u razgovorima sve ređe čuje.  Ove godine mi se pridružila i sugrađanka Snežana Tomin. Obe smo članice Književnog kluba Duško Trifunović.

Pozdravi za Anu Zloporubović  urednika .

KC: Rezultati „Konkursa za najlepšu pesmu na dijalektu 2023.“

Medija centar 016 — 21 avgusta, 2023 add comment

ЛЕСКОВАЦ – Списак аутора и песама које ће бити објављене у Зборнику „У ритму дијалекта 2023”. Онима који су прошли селекцију честитамо, а осталима захваљујемо на учешћу и желимо више успеха наредне године.

Срдачан поздрав,
Ана Злопорубовић, уредник Лесковачког културног центра

Аутори који ће бити заступљени у Зборнику „У ритму дијалекта 2023” који издаје Лесковачки културни центар:

1. Алекса Голубовић, „Песмицата”
2. Алиса Хамза Алијевић, „Мори сестро, шо те немано имам”
3. Валентина Дабић, „Натраг у Омоље”
4. Данијела Вељковић, „Чудно дрво”
5. Данило Коцић, „Срце моје одвно казало”
6. Душан Мијајловић Адски, „Баба Гинина мука”
7. Душан Стојковић, „Народ”
8. Живојин Манојловић, „Велемајстор у шаку”
9. Игор Ракић, „Пијац”
10. Јелена Сарић Цветковић, „Виловита слива”
11. Јован Бундало, „Лекари не знав ништа”
12. Марко Костић, „Ни на там ни на овам”
13. Милан Симоновић, „Љубавна песма”
14. Милан Станковић, „Од са па на там”
15. Милосав Б. Влајић, „Да пођемо ома за теб”
16. Милош Милојевић, „На пенџеру дукат жути”
17. Миљан Остојић, „Једна наопака”
18. Миодраг Трајановић, „Лела Врањанка”
19. Миомир Дејановић, „Врање”
20. Мирослав Величковић, „Празно српско село”
21. Ненад Карић, „Бричим”
22. Слађана Милијић, „Грдњана”
23. Слађана Новаковић, „Сабајле”
24. Слободанка Митровић, „Сам на дијалекту”
25. Софија Схалабиех, „Име и презиме”
26. Срђан Васиљевић, „Моје село”
27. Томислав Ђокић, „Вејање пасуља”
28. Срба Такић, „Жал да жали”
29. Светлана Симићевић, „Свакидашња вајкалица”
30. Слађан Илић, „Београђанин”
31. Анастасија Трајковић Белка, „Чича”
32. Анеса Рустемовић, „Једном кад попијеш песму”
33. Борислав Батин, „Е, мој куме Курјаче”
34. Братислав Тодоровић, „Потикано девојче”
35. Братислав Петровић, „Решил деда Ставра да више не пије”
36. Зоран Дубовац, „Жупа”
37. Жаклина Манчић, „Моравчанка”
38. Филип Перић Филозоф, „Ђед”
39. Раденко Бјелановић, „Липсаћ”
40. Миро Матијаш, „Поље”
41. Срба Ђорђевић, „Е-п! Арно збориш”
42. Светлана Пешић, „Бм бађава”
43. Радиша Драгићевић, „Пуца пролет”
44. Виолета Јовић, „Како стареје мати”
45. Наташа Панић, „Живот”
46. Зоран Јовановић, „Угасло огњиште”
47. Зорица Еремић, „Теглење даске”
48. Веселин Милићевић, „Жељ”
49. Славко Самарџија, „У Вршају”
50. Јелена Станојевић, „Рачанска стихира”
51. Драган Величковић, „Неће ме и толко”
52. Милко Стојковић, „Лебац”
53. Мира Ђермановић, „Китка поза уво”
54. Светлана Праскић, „Шором шајке а Дунавом чезе”
55. Весна Ђукановић, „Корачаду дани моји”
56. Снежана Томин, „Исповест”
57. Душко Недовић, „Ђедов доручак”
58. Теодора Илић, „Китка”

Сремскокарловачки песнички бродови 2023.

 

Захваљујем жирију 9. МЕЂУНАРОДНИОГ КОНКУРСА

„СРЕМСКОКАРЛОВАЧКИ ПЕСНИЧКИ БРОДОВИ”, 2023. што је моју песму,,Отворени путеви" уврстила у овогодишњи Зборник.

Sremski Karlovci Art

9. МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС

„СРЕМСКОКАРЛОВАЧКИ ПЕСНИЧКИ БРОДОВИ”, 2023.

У организацији Удружења СК-АРТ из Сремских Карловаца расписан је 9. међународни конкурс за фестивал поезије под називом „Сремскокарловачки песнички бродови” који ће се одржати 26. августа 2023. године у Сремским Карловцима.

Као и претходних година Конкурс је расписан у две категорије са по три награђене песме.

ПРВА КАТЕГОРИЈА „ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ” – песме инспирисане поезијом Душка Трифуновића

ДРУГА КАТЕГОРИЈА „ПОЉУПЦЕМ УСАНА СВОЈИХ МЕ ПОЉУБИ ЈЕР ЈЕ ТВОЈА ЉУБАВ БОЉА ОД ВИНА” – песма над песмама

На овогодишњи Конкурс приспело је преко 200 радова од 180 аутора из региона и дијаспоре жири у саставу:

- Бранка Тодоровић, књижевница (председница жирија)

- Бобан Џевердановић, композитор

Овогодишњи одабрани радови песника који су ушли у збирку песама

на тему „ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ“

Фестивал поезије

СРЕМСКОКАРЛОВАЧКИ ПЕСНИЧКИ БРОДОВИ

9

„ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ“​7

Соња Кнежевић

...ЉУДИ СУ КРИВИ.​9

Мирјана Штефаницки Антонић

У ЧАСТ МАГИЈЕ ПЕСМЕ

Душку Трифуновићу​10

Александра Стојков Павловић

ВИСИНЕ​11

Весна Ђукановић

ОТВОРЕНИ ПУТЕВИ​12

Мирјана Митровић

ДРУГАЧИЈЕ МЕСТО НА СВЕТУ​13

Валентина Вулић

ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ​14

Ненад Карић

БИТ БИТИ​16

Радмила Марковић

КАД БИХ МОГЛА ПОНОВО ПОЧЕТИ​17

Николина Грковић

ПЕРЈЕ ИСПОД КОЖЕ​18

Весна Галешев Павков

ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ЉУБАВИ​19

Мирјана Бркљач Хемун

ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ​21

Јована Калајџић

ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ​23

Мирко Стикић

МАСКАРАДА​24

Татјана Биорац

МАСКАРАДНО​25

Петар Јовановић

ВИНО И ЉУБАВ​26

Смиља Жунић

ЛИВАДА​27

Љубица Пејић− Кузмановић

ПО ДУШКУ ТРИФУНОВИThУ

СЕ НИШТА НЕ ЗОВЕ​28

Душан Стојковић

ИМА НЕШТО.​30

Зорка Чордашевић

МЕНЕ НИЈЕ ПРОМЈЕНИЛО ВРИЈЕМЕ​31

Игор Мијатовић

ПРИВИД ЖИВОТА​32

Славица Максић

ЉУБАВНИ ЈАДИ​33

Данијела Томић

ПЕРСПЕКТИВА​34

Алмин Аломеровић

ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ​35

Стеван Лаловић

МАСКЕ​36

Драгољуб Станковић

СУСРЕТ СА ДУШКОМ​37

Азрудин Касумовић

БАР НА ЈЕДАН ДАН​39

Драган Гвозденовић

ТИ СИ САМО ПРИЈАТЕЉ​40

Мирослава Мира Цветковић

ДА САМ НА МАСКЕНБАЛУ​41

Мира Чоколов

ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ​43

Мира Чоколов

ПОЉУПЦИМА УСАНА СВОЈИХ МЕ ПОЉУБИ​44

Љиљана Фијат

ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ​45

Zbornik nade - Kreativna radionica Balkan

     Kao i do sada Kreativna radionica Balkan ne zaostaje u kvalitetu i raznolikosti ideja  utkanih u svoja ostvarenja. Samo ime,,ZBORNIK NADE" upućuje na mnoštvo umetnika koji radost objavljivanja doživljavaju od nje. Ovom prilikom zahvaljujem uredništvu i timu na srčanosti, volji i energiji koju ulaže u svoja ostvarenja. Zahvaljujem gospodinu Stevanu Krstecu na upornosti da živi kreativnost na ovim prostorima.  Timu Kreativne radionice Balkan,  kao i svim učesnicima Zbornika želim mnogo uspeha u spisateljskim naporima. 

Zborniku želim otvorene puteve i mnoge čitaoce! SREĆNO!

Primih ,,ZBORNIK NADE" u njemu nada vrca iz pisane reči, oslikava se u fotografijama i slikama učesnika.

Posebnu zahvalnost šaljem autoru Predgovora , dragom Čika Peci kako ga od milošte nazivaju deca. Navodim deo Predgovora: 

,,NADA je uvek na pravoj strani , uliva podstrek, dopušta maštanje, nagoveštava srećan ishod, često nepredvidiva, može da blesne, ali i da nestane...Često se pojavi niotkud, dođe i kad nije pozvana i očekivana...pesnici su joj dali razne epitete: da može da bude ružičasta, bleda, nerealna, varljiva, lažna...

I na kraju, pre otkrivanja tajni čije su NADE u ovom Zborniku, ostaje nam da se NADAMO da će poruke pisaca stići do mnogih kojima su njihove reči NADA, da za sve nas još uvek ima NADE."

U Zborniku sam predstavljena svojom pričom : ,,Zaboravljena"u kojoj se žena do poslednjeg udaha nada ozdravljenju .

ZABORAVLJENA

 

Zaboravila sam ti ime. Pokrili su ga moji dani. Ostale su tvoje oči. Blage. Tople. Ostala je iskričava nada da može biti bolje.

U tvoju sobu su uneli još jedan krevet za mene. U iščekivanju neminovnog, sam se poput ranjene ptice sklupčala na njemu.

Ležala si u bolničkom krevetu. Bledog lica. Bila si prikopčana brojnim cevčicama za transfuziju, dok je infuzija čekala. Meni, nepoznatoj, su rekli da ti pričam, da ne zaspiš. Da li su videli da mi treba uteha, ili da je uteha tebi potrebna, nisam znala.

Njihove reči nisu trpele odbijanje.

Pitala sam odakle si, kako se zoveš, imaš li nekoga. Možda te je nepoznati lik otvorio, možda si ugledala tračak nade ili si kroz mene videla neke nove puteve, zaboravljene delove svoje mladosti ili nebo slobode, ne znam.

Pričala si.

Odande si gde su šume velike, gde je vazduh rezak i gde zimi zavijaju vukovi. Niko te ne

posećuje, daleko su, zima je u punom zamahu, tamo su putevi zavejani, a voda se zaledi tako da ni led ne krcka pod zalutalim smelim koracima. Treptala sam. Opile su me reči. Rekoh, da sam nekada davno, još kao dete posetila tvoj kraj. Tamo gde su šume visoke, gde gorje odiše svežinom i tajanstvenim mirisima, ali bilo je leto, nisam čula vukove.

Pričala si da imaš sina, da bi volela da ga vidiš, da se nadaš da će stići narednog vikenda, kad hladnoća popusti, a i jak je on, zdrav, hladnoća mu ne može ništa. Gorštak je. Poput onoga na filmu. Najednom si prekinula ispovest o rodnom kraju i zagledala se negde u daljinu, kao da si izašla iz bolesničke sobe, kao da su te neki vijugavi putevi visokih planina zaneli.

- Imaš li još nekog? - Upitah tiho, iz straha da ne narušim sliku iza tvojih očiju. Trgla si se. Kažeš da vukovi mogu biti i ljudi, da si imala vukove oko sebe, ali se nisi dala njihovim ugrizima. Kažeš grešila si, pa možda sada okajavaš svoje grehe. Ali, nadaš se. Bolje ti je. Ovde te dobro paze.

Uzela sam knjigu i pokušala da odem negde drugde, da te ostavim na miru, da bolujem svoju bolest onako kako najbolje umem i znam…

Pitala si zašto ćutim. Da li se plašim? Imam li nekoga? Dece? Muža? Poželeh da ti pričam da te povedem svojim putevima i istrošenim stazama. Gledala si me raširenih očiju. Tog trena je sestra ušla u sobu.

- Vi idete za mnom!

- Meni je ovde dobro, taman smo počele razgovor…

- Bez pogovora!”

Javila sam ti se, svojoj novostečenoj nedovršenoj prijateljice

- Vidimo se, moram na pripremu za operaciju, - ali ti si pogledom već bila negde drugde.

- Nećete je više videti. Do jutra je neće biti. Vreme je da otputuje.

Ostala sam nema sa velikim kamenom na duši.

Oprosti što sam ti zaboravila ime. Znam da si negde gde su jutra bistrija, noći hladnije, a dani ispunjeni mirisom okupanih šuma, da su nepregledne livade pored tebe, a ti hodaš stazama svojih dana po ko zna koji put, s novom nadom u rukama.

Bez reči

tone u nemoći svojoj Sunce 

kroz plač deteta poslednji zrak

                                                                               pada na tihu obalu Dunava 

                                                                               po kojoj polomljene grane leže

Teče ravnica

U prasku zore zaigra zeleno more
zovom njenim orkestri se zaore
probude se ječam i žito, zaplove lađe panonske
polete glave suncokreta u visine nebeske.

Odana do kraja Bogu Suncu prastarom
oreol svetlosti nad glavom snenom
okićen mirisom različka plavog bludi
darovana božanskom moći ravnica  se  budi.

Kroz mirne kolske puteve
zaljubljeni par fazana se klikom dozove
pa se tiho zečjim tragom uz blesak okom  
stidljivo uputi u šiprag lakim skokom.

Pridruže se cvetom  maslačak  i bela rada
grle se detelina i ivanjsko cveće daleko od grada
zečja trava i crveni mak  svoje tajne pričaju  
stopljene  u strasnom zagrljaju.

Teče ravnica tragom panonskog mora
plava, žuta u ljubičastom večno razgovara
a žena ogrnuta zelenim bolom
tiho plače pobeđena lepotom tom.
      

Čoveče šta radiš Zemlji?

nisu ovo koraci šetnje večernje

nije ovo osmeh u ruci i pogled uprt u nebo

nije ovo nadanje s verom u novo jutro

 

ovo je tugovanje pesnikovo u otkinutoj grani

plač polomljenog drveta i bora iščupanog iz korena.

Čoveče šta radiš Zemlji?

U ZAGRLJAJU VEČNOSTI zbornik posvećen Milunki Savić

Zbornik U Zagrljaju večnosti   posvećen Milunki Savić 

• Enheduana
• 
  
• • 20 hours ago

Objavljen zbornik poezije u čast Milunke Savić

Srpska književnica Ana Stjelja u suizdavaštvu sa Udruženjem Alia Mundi za promociju kulturne raznolikosti, priredila je i objavila zbornik poezije pod naslovom U zagrljaju večnosti povodom jubileja - 50 godina od smrti srpske heroine Milunke Savić.

Na konkurs koji je raspisan krajem aprila 2023. javilo se preko skoro autora iz Srbije, regiona i sveta. Svi autori dali su nemerljiv doprinos obeležavanju ovog značajnog jubileja u čast znamenite srpske heroine.

U zborniku su zastupljeni:

1. Nebojša Stojoski

2. Dušan Stojkovi

3. Marija Aleksić

4. Biljana Maksimović

5. Senahid Nezirović

6. Radoslav Mandić

7. Slavka Klikovac

8. Ljubica Katić

9. Žaklina Mančić

10. Senka Rakočević Đekić

11. Tamara Dragić

12. Ana Atanasković

13. Miloš Belić

14. Melita Ratković

15. Milorad Kuljić

16. Oliver Janković

17. Bojana Bogojević

18. Dušan Dojčinović

19. Zorka Čordašević

20. Vesna Đukanović

21. Natali Biso (Natalie Bisso)

22. Milovan Mićo Petrović

23. Jasmina Kokot

24. Snežana Todorović

25. Emilija Veljković

26. Duška Kontić

27. Miroslav Mišel Boltres

28. Milan Drašković

29. Ljuba Žeželj Petković

30. Svetlana Praskić

31. Sanda Ristić Stojanović

32. Ljiljana Gligorijević

33. Slađana Belko

34. Snežana Ćurčić

35. Bogdana Gageanu (Bogdana Găgeanu)

36. Dajana Petrović

37. Razija Buharalija

38. Norbert Gora (Norbert Góra)

39. Zorica Bamberger

40. Bojana Radovanović

41. Milinko Spasojević

42. Srećko Aleksić

43. Prvoslav Vučković

44. Jelena Trajković

45. Danijela Milojković

46. Marina Matić

47. Marina Nikolić

48. Branka Popović

49. Ljiljana Tamburić

50. Jelena Ilić

51. Svetlana Pešić

52. Marija Ranđelović

53. Snežana Šolkotović

54. Ljiljana Fijat

55. Tanja Jocić Stamatović

56. Ljiljana Stojadinović

57. Katarina Jurčević

58. Ruža Stojaković

59. Danijela Cvetković

60. Biljana Grošin

61. Silvana Dimitrievska

62. Siniša Rudan

63. Slobodan Cvitković

64. Nikolina Kjorveziroska (Nikolina Kjorveziroska)

65. Dragan Mitić

66. Tanja Ajtić

67. Borka Miličić

68. Miro Kovač

69. Ljiljana Mirić

Zbornik se može čitati na ovom linku.

• U zagrljaju večnosti
• Zvornik poezije
• Milunka Savić
• Udruženje Alia Mundi
• Ana Stjelja

Putopis : Šetnja Petrovaradinom

Verujete li u legende?

Kažu, kad čovek kaže ,,ništa nije kao pre" počinje starenje. Neću to reći. ali da se sve menja, menja se. Nekada su Petrovaradinom odzvanjali zvuci tambura, pevalo se i sviralo do duboko u noć. (Doduše svirka nije prestajala za vreme Egzita, a vatromet je  bio predivan.) Pesnici su na obalama Dunava stvarali čuvene stihove uma pomućenog od popijenog vina.   Danas se čuju brojne mešalice, podižu se nove zgrade, stare se urušavaju, ali ostaje ono mistično, zagonetno , nešto što fruškogorski vetar pronosi niz ulice,  te one dobijaju zagonetno ruho.   Staro drveće šumom svojih širokih krošnji broji dane uz tihi žal.

Uvek tačno vreme!

S večeri dok je vrućina na zalasku hvatam zlatni sat i počinjem uspon na Tvrđavu, kako je Novosađani zovu Đava. Uredna i čista, kamenitih staza uglačanih od brojnih koraka onih koji su prolazili pre mene. Hodam obazrivo da ne probudim duhove koji tu počivaju, ničim ne želim da poremetim njihov mir. Teški debeli zidovi u sebi kriju mnoge tajne, sve odiše mistikom i tihim pevom ptica u krošnjama starih stabala.

Opservatorija

Novi Sad s Petrovaradina

Zlatni sat

Stepenište

Svetlost

 

 

 

 

 

 

 

 

Duboki su joj temelji, kameniti,  s mnoštvom laguma koji i danas kriju svoje tajne.   Naselja su na njoj postojala još u  preistoriji kada je Dunav, kao i dana, značio sve.  Pronađeni su brojni artefakti koji svedoče tome. Bogato trajanje je  donosilo i mnoga razaranja, ali i mnoge obnove, od srednjeg veka, austrougarskih popravki ,do onih koje traju i danas.  

Ljudi su u svim vremenima od nje tražili i dobijali spas.  Neki su u njoj prolazili kroz najteže razdoblje  svog života,  jer su u lagumima bile tamnice.  Mnogo je istorijskih podataka koji svedoče svemu tome, ali uzevši u obzir da je doživela dvadeset prvi vek, ostaviću istoriju istoričarima.

Ono što osvaja na svim putovanjima su legende. One su brojne. Možda mi se kao putniku u traženju avantura  najviše sviđa ona o skrivenom blagu Habzburgovaca, s obzirom na večičinu njihovog carstava i trajnje,  izgleda mi  sasvim  moguće. 

Jedna opet vezana za njih, odnosno caricu Mariju Tereziju govori da se u lagumima i dan danas mogu videti  duhovi njenih okovanih ljubavnika i ljudi koje je zatvarala da nikad više ne ugledaju svetlost dana i ne odaju njene tajne.

Legenda o Kokošijem biseru je takođe verovatna, naime u malter za vezivanje  su po legendi stavljana belanca iz jaja, pa što ne bi, ne bi bili jedini koji su to činili.

Pominje se legenda o živim zakopanim mačkama, zbog verovanja da one žive devet života. Sreća je pa danas slobodno šetaju i uživaju u hladovini brojnog zelenila.

Dok hodam zavojitim strmim stepeništima,   možda me iz tamnog zelenila posmatraju oči Petrovaradinskih nemani koje se pominju u nekim legendama.  Pa svaka tvrđava ih ima, što ne bi i Petrovaradin? U mojoj šetnji se nisam srela sa njima, ali sa brojnim posetiocima jesam. Čuju se mnogi jezici, ljudi uživaju na terasama s pogledom na Dunav koji opet donosi mirise svetskih metropola uz neizotostavne taktove ,,Na lepom plavom Dunavu" samo što su ga  večeras obasjali zapadni zraci sunca, te je zlatan.  

Neizostavno se zadržavam i molim tri prelepe devojke za fotografisanje isped čuvenog Varadinskog sata poklon  carice Marije Terezije.  Sat i dalje radi, Zahvaljujući   gospodinu  Lukač  Lajošu koji o njemu brine već tri  decenije. Napomena, kod ovog sata velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute.  Postoji i priča da se u vreme postavke sata plaćala satarina, za sve one koji su mogli videti iz svojih dvorišta tačno vreme na njemu.

Postoji još jedna legenda, kada bi se komšija na komšiju naljutio, rekao bi: ,, Dabogda ti duša gradila Varadin"-toliko o lakoći gradnje.

Do nekog novog susreta...

Bez komentara.

 

Beskućnik

 

U gradskoj ulici s opustošenim džepovima

u rasparanim istrošenim košuljama

bez dugmadi i raskošnih kragni

leže životni tragovi zaboravljeni.

Na staroj klupi beskućnik spava

na kartonu položena seda glava

Usahle usne u bledi osmeh stisnute

pod nebom vedrim uz zvezde nedodirnute.

U snovima plovi svodom plavim

kapetan pravi u kaputu starom

Pod noktima raspuklim biser crni

pozajmljen iz bajke o otetoj srni.

Na tren se prenu, oči otvori

podiže ruku da demon ne progovori

ne oda tajne daljina maglenih

rodni dom u mnoštvu misli čistih.

Uhvatih pogled, osmeh podarih

u dlan mu hleb beli stavih

S tugom idem domu svom

ptica sam tužbalica na svetu ovom.

 

Ilustracija -slika na svili

Molba grešnika pred Ivanjdan

 

dok se koraci nižu

pletu se venci maleni 

da procvetaju spomenici uspavanih

 

preliju se boje sunčevim svetlom

cvetovi zamirišu okupani bistrom vodom

zasvetle duše zaboravljenih

 

ako me ne poznaješ ostavi  cvet na mom grobu 

obasjaće se  dubine dobrotom tvojom

 a dar će te čekati negde

 

 

Nešto između

Između  dva kamena zida

 put kojim samo vetrovi pesme izvijaju

između dva temelja

 blatni grumen priča nekadašnju sreću

između dva koraka

besplodna čistina peva  tihom  tugom.

 

Nešto između

Između  dva kamena zida

 put kojim samo vetrovi pesme izvijaju

između dva temelja

 blatni grumen priča nekadašnju sreću

između dva koraka

besplodna čistina peva  tihom  tugom.